ข้อพระคัมภีร์ยอดนิยมจาก Постање 3

แบ่งปัน

Жена виде да је дрво добро за јело, милина за гледање и пожељно ради знања, узе плод његов и окуси, па даде и мужу своме, који је био с њом, и он окуси.

Змија је била лукавија од свих животиња пољских које створи Господ Бог, па рече: „Да ли вам је заиста Бог рекао да не једете са сваког дрвета у врту?”

Ставићу непријатељство између тебе и жене и семена твога и семена њеног, оно ће ти газити главу, а ти ћеш му пету вребати.”

Тада рече жени: „Умножићу ти патње у трудноћи, у мукама ћеш рађати децу. Жудећеш за мужем својим, а он ће владати над тобом.”

У зноју лица свог јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу од које си узет, јер си прах и у прах ћеш се вратити.”

Потом рече човеку: „Зато што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета с ког сам ти забранио и рекао: ‘Не једи с њега!’, нека је земља због тебе проклета; с муком ћеш се од ње хранити у све дане свога живота.

На то му рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с дрвета с ког сам ти забранио да једеш?”

Пошто истера човека и настани га источно од врта еденског, постави херувима с пламеним мачем, који је лелујао, да чува пут ка дрвету живота.

Тада човек надену својој жени име – Ева, јер је мати свима живима.