Rimljanima 2:1-11

Zato nemaš izgovora, o, čoveče koji sudiš, ko god da si. Jer time što sudiš drugome, samog sebe osuđuješ, pošto ti, sudijo, činiš isto. Međutim, Bog u skladu sa istinom sudi onima koji takvo što čine. Misliš li, o, čoveče koji sudiš onima koji čine takve stvari, a sam činiš isto, da ćeš izbeći Božiji sud? Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote, podnošenja i strpljivosti, a ne znaš da te njegova dobrota vodi k pokajanju? Ti svojom tvrdokornošću i nepokajanim srcem prikupljaš sebi kaznu za dan Božijeg gneva, kada će se otkriti njegov pravedni sud, pa će svakom uzvratiti po njegovim delima. Onima što traže slavu, čast i besmrtnost, ustrajno čineći dobra dela, daće večni život. A onima što su častohlepni i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju nepravednosti, sledi Božiji gnev i ljutnja. Nevolja i muka snaći će svakog čoveka koji uporno čini zlo, prvo Jevrejina, a onda i Grka. A slava, čast i mir sleduju svakome ko čini dobro, prvo Jevrejinu, a onda i Grku. Bog, naime, nije pristran.