Rimljanima 12:1-13

Zato vas zaklinjem, braćo, milosrđem Božijim, da prinesete sebe Bogu kao živu žrtvu, posvećenu i bogougodnu, da to bude vaša duhovna služba Bogu. Ne prilagođavajte se ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da prosudite šta je Božija volja, šta je dobro, ugodno i savršeno. Naime, na osnovu milosti koja mi je dana, svakome od vas kažem: ne precenjujte sebe, nego mislite o sebi razborito, primereno meri vere koju je Bog dao svakom od vas. Jer, kako u jednom telu imamo mnogo udova, tako nijedan od udova ne obavlja istu ulogu. Jednako smo i mi, iako mnogi, jedno telo u zajedništvu s Hristom, a kao pojedinci, udovi smo jedni drugima. Tako, imamo različite darove po milosti koju smo primili od Boga. Ko ima dar proroštva, neka ga koristi u skladu sa svojom verom; ko ima dar služenja, neka služi; ko ima dar poučavanja, neka poučava; ko ima dar tešenja, neka teši; ko ima dar davanja, neka bude darežljiv, ko ima dar upravljanja, neka bude vredan; ko ima dar iskazivanja milosrđa, neka bude radostan. Ljubav neka bude iskrena. Mrzite zlo, čvrsto se držite onoga što je dobro. Volite jedni druge bratskom ljubavlju, ističite se u međusobnom uvažavanju. Budite marljivi u revnosti, gorljivi u duhu, služite Gospodu. Nada neka vas drži u radosti, budite postojani u nevolji, istrajni u molitvi. Delite što imate sa svetima u oskudici, upražnjavajte gostoprimstvo.

Rimljanima 12:1-13