Psalmi 42:1-9

Kao što košuta čezne za potocima,
tako duša moja čezne za tobom, Bože.
Žedna mi je duša Boga, Boga živoga.
Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?
Suze su mi hrana i danju i noću,
dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“
Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima,
predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve,
s mnoštvom koje slavi praznik.

Što si mi klonula, dušo moja,
i što uzdišeš u meni?
Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,
Spasitelja mog, Boga mog.

Klonula je duša u meni,
zato te spominjem iz kraja jordanskog,
i s Ermona, na gori Misaru.
Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih,
sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.

Danju Gospod šalje svoju milost,
a noću je pesma njegova sa mnom –
molitva Bogu života mog.

Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio?
Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“