Psalmi 139:13-24

Da, ti si mi nutrinu stvorio,
satkao me u utrobi majke moje!
Hvaliću te što sam takav sazdan,
zapanjujuće divan,
što su ti dela čudesna;
a duša je moja toga dobro svesna.
Moje kosti tebi nisu sakrivene bile,
dok sam bio stvaran na tajnome mestu;
dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.
Oči su me tvoje ko zametak gledale;
u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni,
a da još ni jedan od njih postojao nije!
I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože!
Kako ih je mnogo kad se zbroje!
Da ih brojim,
više ih je nego peska;
a kada se probudim,
još uvek sam sa tobom.

O, Bože, kad bi hteo zlikovca da smakneš!
Odlazite od mene, krvnici!
Oni protiv tebe spletkare,
laži o tebi šire tvoji protivnici.
O, Gospode, zar da ne mrzim te što tebe mrze?
Bogoboraca se gnušam!
Mržnjom krajnjom ja ih mrzim!
Dušmani su oni moji!

Pronikni me, o, Bože! Srce mi upoznaj,
okušaj me, zabrinute misli moje saznaj!
Vidi da li idem putem zastranjenja
i vodi me putem iz davnina.