Psalmi 139:13-17

Da, ti si mi nutrinu stvorio,
satkao me u utrobi majke moje!
Hvaliću te što sam takav sazdan,
zapanjujuće divan,
što su ti dela čudesna;
a duša je moja toga dobro svesna.
Moje kosti tebi nisu sakrivene bile,
dok sam bio stvaran na tajnome mestu;
dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.
Oči su me tvoje ko zametak gledale;
u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni,
a da još ni jedan od njih postojao nije!
I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože!
Kako ih je mnogo kad se zbroje!