Psalmi 119:113-136

Mrzim ljude srca podeljenog, a tvoj Zakon volim. Utočište, štit moj ti si, ja se tvojoj reči nadam. Odlazite od mene, zločinci, da bih svoga Boga zapovesti ispunjavao! Podrži me kao što si obećao, pa da živim; sramoti me ne prepusti zbog nadanja moga. Okrepi me, pa da spasen budem i da trajno težim uredbama tvojim. Ti se gnušaš svih što zastrane od uredaba tvojih, jer je uzaludna njihova obmana. Kao zguru skinuo si sve zlobnike zemaljske i zato volim propise tvoje. Telo mi se ježi jer od tebe strepim, sudovi me tvoji plaše. Ja postupam pravo i pravedno, tlačiteljima mojim ne ostavljaj mene! Budi jamac za dobro svom sluzi, da me gordi ne bi tlačili. Oči su mi usahnule za tvojim spasenjem i za rečju pravednosti tvoje. Tvome sluzi ti učini po milosti svojoj, pouči me uredbama svojim. Tvoj sam sluga, prosvetljenje daj mi pa da tvoje propise razumem. Jeste vreme da deluje Gospod, tvoj su Zakon prekršili! Zato više volim zapovesti tvoje nego zlato, više nego suvo zlato. Zato odobravam odredbe tvoje, svaku i o svemu, i prezirem svaku stazu laži. Čudesni su tvoji propisi, zato ih se duša moja pridržava. Objašnjenje tvojih reči prosvetljuje, promućurnost daje lakovernima. Zinuo sam, dahćem, jer sam željan zapovesti tvojih. Na mene se osvrni, smiluj mi se, ko što često činiš onim što ti ime vole. Rečju svojom korake mi vodi, ne daj bilo kojem grehu da nada mnom vlada. Otkupi me od tlačitelja ljudi da odredbi tvojih mogu da se držim. Nek slugu tvoga obasja lice tvoje, uredbama svojim pouči me! Potoci suza iz mojih očiju teku jer se Zakona tvoga ne drže ljudi.

Psalmi 119:113-136