Luka 18:1-30

Onda im je Isus ispričao priču o tome kako uvek treba da se mole i da ne posustaju. Rekao je: „U jednom gradu živeo neki sudija. Boga se nije bojao, niti je za ljude mario. U istom gradu živela je i neka udovica. Ona je došla k njemu i rekla: ’Odbrani me od mog tužitelja!’ On dugo nije hteo da to učini, ali napokon reče: ’Iako se ne bojim Boga, niti marim za ljude, ipak ću odbraniti ovu udovicu, jer mi dodijava. Inače će me izludeti ako nastavi da dolazi.’“ Gospod reče: „Slušajte šta kaže nepravedni sudija! Neće li Bog odbraniti svoje izabrane koji mu vape danju i noću? Hoće li oklevati? Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali kad Sin Čovečiji dođe, hoće li naći veru na zemlji?“ A onima koji su se pouzdavali u svoju pravednost i nipodaštavali ostale, Isus je ispričao ovu priču: „Dva čoveka su došla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik. Farisej je ustao i molio se u sebi ovako: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj poreznik. Postim dva puta nedeljno i dajem desetak od svega što zaradim.’ Poreznik je stao podalje i nije se usuđivao da podigne pogled prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ’Bože, smiluj se meni grešniku!’ Kažem vam, ovaj je otišao opravdan pred Bogom, a ne prvi. Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen.“ Narod je donosio Isusu malu decu da ih dotakne. Učenici su to videli, pa su im branili. Ali Isus ih je pozvao, rekavši: „Pustite decu da dolaze k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božije! Zaista vam kažem, ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, nikako ne može ući u njega!“ Jedan glavar ga upita: „Dobri učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Zašto me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim samoga Boga. Zapovesti poznaješ: ’Ne čini preljube, ne ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, poštuj svoga oca i svoju majku.’“ Ovaj odgovori: „Sve sam to izvršavao još od svoje mladosti.“ Kada je Isus to čuo, rekao mu je: „Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“ Kada je glavar to čuo, veoma se ražalostio, jer je bio veoma bogat. Isus ga je pogledao, i rekao: „Kako li je teško imućnima da uđu u Carstvo Božije! Jer, lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“ A oni koji su slušali, upitaše: „Pa ko se onda može spasti?“ Isus odgovori: „Što je nemoguće ljudima, moguće je Bogu.“ Petar reče: „Evo, mi smo ostavili što smo imali i krenuli za tobom.“ Isus odgovori: „Zaista vam kažem, nema toga ko je ostavio kuću, ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu, radi Carstva Božijeg, koji neće primiti mnogo puta više u ovo vreme, a u vremenu koje dolazi primiće večni život.“

Luka 18:1-30