Jakovljeva 1:1-12

Jakov, sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena Izrailjevih rasejanih po svetu. Braćo moja, smatrajte za čistu radost kad god vas zadese svakojaka iskušenja, znajući da kušanje vaše vere izgrađuje istrajnost. Istrajnost, pak, neka se pokaže savršenom, da biste vi bili savršeni i potpuni i bez ikakvog nedostatka. Ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga koji svima daje velikodušno i bez prekora, i on će mu je dati. Samo neka traži sa verom, bez ikakve sumnje, jer onaj koji sumnja sličan je morskom talasu koji vetar podiže i valja. Takav čovek neka i ne pomišlja da će što primiti od Gospoda, jer je kolebljiv, te stoga nepostojan u svim svojim postupcima. Siromašni brat neka se hvali svojom uzvišenošću, a onaj koji je bogat – svojom poniznošću, jer će svenuti kao cvet u travi. Jer, kad sunce grane sa žegom, trava se suši, a cvet u njoj vene, te mu lepota propada. Tako će i bogati proći sa svojim poslovima. Blažen je čovek koji istrajno odoleva iskušenjima, jer će, budući prekaljen, primiti venac života koji je Bog obećao onima koji ga vole.

Jakovljeva 1:1-12