1. Mojsijeva 1:1-31

U početku stvori Bog nebo i zemlju. Međutim, zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom, a Duh Božiji je lebdeo nad vodama. Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!“ I postade svetlost. Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. Svetlost je Bog nazvao „dan“, a tamu je nazvao „noć“. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi. Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!“ Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo. Svod nazva Bog „nebo“. Prođe veče, svanu jutro – dan drugi. Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo. Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo. Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan treći. Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!“ Tako se i zbilo. Bog je stvorio dva velika svetila: veće svetilo da upravlja danom i manje svetilo da upravlja noću – i zvezde. Bog ih je postavio na nebeski svod da osvetljavaju zemlju, da upravljaju danom i noći i da dele svetlo od tame. Vide Bog da je to dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan četvrti. Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!“ Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro. Bog ih blagoslovi govoreći: „Plodite se i množite i napunite morske vode! Tako i ptice neka se namnože na zemlji!“ Prođe veče, svanu jutro – dan peti. Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!“ Tako se i zbilo. Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas, da bude vladar ribama morskim, pticama u vazduhu i stoci po celoj zemlji, i svim gmizavcima što puze po zemlji!“ Tako stvori Bog čoveka po svom liku, po Božijem liku ga stvori, stvori ih – muško i žensko. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Plodite se i množite se i napunite zemlju! Podložite je sebi i vladajte ribama morskim, pticama na nebu i svim živim bićima što puze po zemlji!“ Zatim reče Bog: „Evo, dajem vam za hranu sve bilje na zemlji što u sebi nosi zrnevlje, i sva drveta što u svome plodu nose seme! Neka vam to bude za hranu. A divljim životinjama na zemlji, pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po zemlji u kojima je dah života – dajem za hranu sve zeleno bilje.“ Tako se i zbilo. Bog pogleda sve što je stvorio i sve je bilo veoma dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan šesti.

1. Mojsijeva 1:1-31