2. Korinćanima 7:1-16

Pošto, dakle, imamo ova obećanja, voljeni, očistimo se od svake telesne i duhovne okaljanosti, te dovršavajmo svoje posvećenje u strahu Božijem. Napravite za nas mesta u svojim srcima! Nikome nismo naneli nepravdu, nikoga nismo oštetili, nikoga nismo zakinuli. Ne kažem ovo da bih vas osudio. Već sam, naime, rekao da ste u našim srcima, bilo da s vama umiremo ili živimo. Imam veliko poverenje u vas, silno se ponosim vama. Ispunjen sam utehom, preplavljen sam radošću i pored sve naše nevolje. Jer kad smo došli u Makedoniju, nije nam bilo počinka, nego su nas odasvud snašle nevolje: spolja sukobi, a iznutra strah. Ali Bog koji teši ponizne, utešio nas je Titovim dolaskom. I ne samo njegovim dolaskom, nego i utehom koju je on primio zbog vas. On nam je javio koliko čeznete za mnom, koliko ste ožalošćeni, koliko me predano volite, tako da sam se još više obradovao. No, iako sam vas ožalostio svojom poslanicom, ne žalim. Pa ako mi je i žao, vidim da vas je ona poslanica ožalostila makar na kratko. Sad se radujem, ne zato što ste se ožalostili, nego zato što vaša žalost vodi k pokajanju. Vaša žalost dolazi od Boga, te vam mi, stoga, nismo naneli štetu. Jer žalost koja dolazi od Boga, rađa pokajanje koje vodi k spasenju – pokajanje za kojim se ne žali – dok svetska žalost rađa žalost koja vodi k smrti. I, eto, koliki je rod donela Božija žalost među vama, koliku gorljivost da se opravdate, koliko negodovanje, koliki strah, koliku čežnju, koliku revnost, koliku spremnost da se izvrši pravda. U svemu ste se pokazali nedužnima u ovoj stvari. Prema tome, nisam vam pisao niti zbog onoga koji je skrivio, niti zbog onoga kome se skrivilo, već da se pokaže vaša revnost za nas pred Bogom. To nas je utešilo. A pored toga što smo se utešili, još više smo se poradovali zbog Titove radosti, jer ste okrepili njegov duh. Ukoliko sam vas i hvalio pred njim, nisam se osramotio, jer kao što je sve što smo rekli za vas bilo istina, tako je i naše hvaljenje pred Titom bilo istinito. Šta više, on vam je postao još naklonjeniji, sećajući se poslušnosti svih vas, te kako ste ga primili s poštovanjem i ustreptalošću. Radujem se, jer imam potpuno pouzdanje u vas.