1. Knjiga Samuilova 2:1-10

Ana se zatim pomolila ovim rečima: „Veseli se moje srce u Gospodu, Podiže se rog moj u Gospodu. Usta moja likuju nad dušmanima mojim, jer se radujem tvojemu spasenju. Niko nije svet kao što je Gospod; nema nikog osim tebe, i nema Stene kao što je Bog naš. Ne množite reči uznosite, nek iz vaših usta oholost ne izlazi, jer Gospod je Bog Sveznajući, on prosuđuje dela čovekova. Luk se lomi junacima, a posrnuli se opasuju snagom. Nekad siti za hleb se unajmljuju, a nekad gladni ne gladuju više. Nerotkinja rađa sedmoro, a majka mnogih sinova sahne. Gospod usmrćuje i oživljuje, u Svet mrtvih spušta i odande podiže. Gospod daje siromaštvo i bogatstvo, ponižuje i uzvisuje. Siromaha diže iz prašine, iz bunjišta diže ubogoga, da ih posadi s plemićima, i dodeli im počasna mesta. Jer Gospodnji su stupovi zemlje, na njima je osnovao vaseljenu. On čuva stope svojih vernih, a opaki će propasti u tami, jer snagom čovek neće nadvladati. Propašće oni što se protive Gospodu, Gospod će na njih zagrmeti s nebesa. On će suditi krajevima zemlje, svome caru on će dati snagu, uzvisiće rog pomazaniku svome.“