1. Knjiga dnevnika 29:10-20

Zatim je David blagoslovio Gospoda pred svim zborom. David reče: „Blagosloven budi, Gospode, Bože pretka našega Izrailja, od veka do veka. Tebi, Gospode, pripada veličina, sila i slava, večnost i veličanstvo; jer tvoje je sve što je na nebesima i na zemlji. Tvoje je, Gospode, carstvo; ti si uzvišen, glavar nad svime. Od tebe dolaze bogatstvo i slava i ti vladaš nad svim. U tvojoj su ruci moć i sila; u tvojoj je ruci da svakoga učiniš velikim i jakim. A sad, Bože naš, hvalimo te i slavimo tvoje slavno ime. Jer, ko sam ja i šta je moj narod da bismo dragovoljno dali ovakav prilog? Sve je, naime, od tebe, i dajemo ti što smo primili iz tvoje ruke. Jer mi smo stranci i pridošlice pred tobom, kao što su bili naši preci. Kao senka su dani naši na zemlji, bez nade. Gospode, Bože naš, od tebe je sve ovo obilje što smo spremili da sazidamo Dom tvome svetom imenu, i sve je tvoje. Znam, Bože moj, da ispituješ srce, i da uživaš u čestitosti; u pravednosti svoga srca dragovoljno sam priložio sve ovo. A sada vidim kako tvoj narod dragovoljno prilaže s radošću. Gospode, Bože naših otaca, Avrahama, Isaka i Izrailja, sačuvaj zauvek ovakve namere i misli u srcu svoga naroda, i upravi k sebi njihova srca. A mom sinu Solomonu daj odano srce, da drži tvoje zapovesti, svedočanstva i uredbe i da ih sve vrši, i da sazida Dom za koji sam pripremio što treba.“ Zatim se David obratio svemu zboru: „Blagoslovite Gospoda, Boga svoga.“ Sav je zbor blagoslovio Gospoda, Boga svojih otaca; pognuli su glave i poklonili se Gospodu i caru.