Pesma nad pesmama 6:4-12
Pesma nad pesmama 6:4-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Lepa si, voljena moja, kao Tersa ljupka i kao Jerusalim, strahovita kao vojska s barjacima. Oči svoje s mene skreni jer me zaluđuju, a kosa ti je poput stada koza što se spušta niz Galad. Zubi su ti kao stado ovaca što dolazi sa kupanja. Svaka od njih blizance nosi i jalove među njima nema. Kao kriška nara čelo je tvoje iza vela tvoga. Neka je šezdeset carica, osamdeset inoča i nebrojeno mladih žena; alʼ je jedna golubica moja bez mane. Ona je ljubimica majke svoje, miljenica one što je rodi. Videle su je devojke i blaženom je prozvale, a carice i inoče su je hvalile. Ko je ona što se javlja kao zora, lepa kao puni mesec, ko sunce bez mane, strahovita kao vojska s barjacima? Sišao sam u orašnjak, pregledao izdanke u dolu, da vidim hoće li da propupi loza i nar da procveta. Alʼ me duša, a da nisam znao, posadi na kola mojih velikaša.
Pesma nad pesmama 6:4-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, моћна као војска под заставама. Одврати очи своје од мене јер ме збуњују. Коса је твоја као стадо коза које са Галада силази. Зуби су ти као стадо оваца острижених, све с близанцима и ниједна јалова. Као кришке нара су образи твоји између витица твојих. Ту је шездесет царица, осамдесет иноча и девојака безброј, али је само једна голубица моја, савршена моја, јединица у мајке своје, изабрана од родитељке своје. Девојке је видеше и блаженом је назваше, хвалише је и царице и иноче. Ко је ова која се као зора појављује, лепа као месец, сјајна као сунце, моћна као војска под заставама? Сиђох у засад ораха да видим плодове у долини, да видим да ли лоза винова пупи и да ли нар цвета. Нисам знала, душа ме моја посади на кола угледних у народу мом.
Pesma nad pesmama 6:4-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Лепа си, драгано моја, као Тирца, прекрасна као Јерусалим, призор задивљујући. Окрени своје очи од мене, јер ме затрављују. Коса ти је као стадо коза које силазе са Гилада. Зуби ти као стадо оваца које долазе са купања; свака има своју близнакињу и ниједна није усамљена. Као кришке нара, такви су ти образи под велом. Има шездесет царица и осамдесет наложница, а девојака ни броја се не зна. Али само једна је голубица моја, савршена моја, кћи једина у своје мајке, љубимица оне која ју је родила. Видеше је девојке и назваше срећном, царице и наложнице изрекоше јој хвалу: »Ко је ова што се као зора помаља, лепа као месец, блистава као сунце, призор задивљујући?« Сиђох до воћњака с орасима, да погледам младице у долини, да видим да ли је лоза пропупела и нар процветао. Ни сам не знам како, тек, она ме стави међу кола мог народа као кнеза.
Pesma nad pesmama 6:4-12 Нови српски превод (NSP)
Лепа си, вољена моја, као Терса љупка и као Јерусалим, страховита као војска с барјацима. Очи своје с мене скрени јер ме залуђују, а коса ти је попут стада коза што се спушта низ Галад. Зуби су ти као стадо оваца што долази са купања. Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема. Као кришка нара чело је твоје иза вела твога. Нека је шездесет царица, осамдесет иноча и небројено младих жена; ал’ је једна голубица моја без мане. Она је љубимица мајке своје, миљеница оне што је роди. Виделе су је девојке и блаженом је прозвале, а царице и иноче су је хвалиле. Ко је она што се јавља као зора, лепа као пуни месец, ко сунце без мане, страховита као војска с барјацима? Сишао сам у орашњак, прегледао изданке у долу, да видим хоће ли да пропупи лоза и нар да процвета. Ал’ ме душа, а да нисам знао, посади на кола мојих великаша.
Pesma nad pesmama 6:4-12 Sveta Biblija (SRP1865)
Odvrati oèi svoje od mene, jer me raspaljuju. Kosa ti je kao stado koza koje se vide na Galadu. Zubi su ti kao stado ovaca kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne a nijedne nema jalove. Jagodice su tvoje izmeðu vitica tvojih kao kriška šipka. Šezdeset ima carica i osamdeset inoèa, i djevojaka bez broja; Ali je jedna golubica moja, bezazlena moja, jedinica u matere svoje, izabrana u roditeljke svoje. Vidješe je djevojke i nazivaše je blaženom; i carice i inoèe hvališe je. Ko je ona što se vidi kao zora, lijepa kao mjesec, èista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama? Siðoh u orašje da vidim voæe u dolu, da vidim cvate li vinova loza, pupe li šipci. Ne doznah ništa, a duša me moja posadi na kola Aminadavova. Vrati se, vrati se Sulamko, vrati se, vrati se, da te gledamo. Šta æete gledati na Sulamci? kao èete vojnièke.