Pesma nad pesmama 2:13-16
Pesma nad pesmama 2:13-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Смоква пушта плодове и уцвала лоза винова мирис пушта. Устани, драга моја, лепотице моја, и дођи! Голубице моја у раселинама, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, да чујем глас твој јер је топао глас твој, а лице је твоје красно!” Похватајте лисице! Мале лисице што виноград пустоше јер је у цвату виноград наш! Драги мој је мој, а ја сам његова! Он је пастир међу љиљанима.
Pesma nad pesmama 2:13-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Смоква тера ране плодове, лоза, у цвету, мирише. Устани, драгано моја, лепотице моја, и дођи. Голубице моја у процепима стена, у заклонима врлетним, дај да ти видим стас и да ти чујем глас. Јер, глас ти је умилан и стас је твој прекрасан.« Ухватите нам лисице, мале лисице које уништавају винограде, јер наши виногради су у цвету. Мој драги припада мени и ја припадам њему; он пасе међу љиљанима.
Pesma nad pesmama 2:13-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Plodovi rani pupe na smokvinom stablu, vinogradi cvatu i mirisom odišu. Ustani i dođi, o, voljena moja, dođi!“ Golubice moja u raselini stene, zaklonjena u vrleti. Daj mi da ti vidim lice! Daj mi glasa da ti čujem, jer je glas tvoj meden i lice je tvoje ljupko. Lisice nam pohvatajte, lisičiće što satiru vinograde, jer naš je vinograd u cvatu. Moj je dragi moj i ja sam njegova, među ljiljanima on pase.
Pesma nad pesmama 2:13-16 Нови српски превод (NSP)
Плодови рани пупе на смоквином стаблу, виногради цвату и мирисом одишу. Устани и дођи, о, вољена моја, дођи!“ Голубице моја у раселини стене, заклоњена у врлети. Дај ми да ти видим лице! Дај ми гласа да ти чујем, јер је глас твој меден и лице је твоје љупко. Лисице нам похватајте, лисичиће што сатиру винограде, јер наш је виноград у цвату. Мој је драги мој и ја сам његова, међу љиљанима он пасе.
Pesma nad pesmama 2:13-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, ljepotice moja, i hodi. Golubice moja u rasjelinama kamenijem, u zaklonu vrletnom! daj da vidim lice tvoje, daj da èujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase meðu ljiljanima.