Rimljanima 8:20-23
Rimljanima 8:20-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А творевина Божја потчињена је ништавности, не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду – да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости – за слободу славе деце Божје. Знамо, наиме, да цела творевина Божја заједно с нама уздише и мучи се до сада. И не само она него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела.
Rimljanima 8:20-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости. Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела.
Rimljanima 8:20-23 Novi srpski prevod (NSPL)
Tvorevina je potčinjena prolaznosti, i to ne svojevoljno, nego po volji onoga koji ju je potčinio, u nadi da će i ona sama biti oslobođena ropstva propadljivosti, radi slobode i slave dece Božije. Znamo, naime, da čitava tvorevina uzdiše i muči se sve do sada, kao žena na porođaju. I ne samo tvorevina, nego i mi koji imamo Duha kao prvi od Božijih darova, takođe uzdišemo očekujući usinovljenje, otkupljenje svoga tela.
Rimljanima 8:20-23 Нови српски превод (NSP)
Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије. Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела.
Rimljanima 8:20-23 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer se tvar pokori propadljivosti ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, Da æe se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave djece Božije. Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama dosad. A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo èekajuæi posinjenja i izbavljenja tijelu svojemu.