Rimljanima 8:18-25
Rimljanima 8:18-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом која ће се на нама открити. Јер сва створења са жудњом очекују откривење славе синова Божјих. А творевина Божја потчињена је ништавности, не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду – да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости – за слободу славе деце Божје. Знамо, наиме, да цела творевина Божја заједно с нама уздише и мучи се до сада. И не само она него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела. Надајући се – ми смо спасени. А нада која се види – није нада; јер, кад неко нешто гледа, зашто да му се нада? Ако се пак надамо ономе што не видимо, онда то очекујемо са стрпљењем.
Rimljanima 8:18-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости. Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
Rimljanima 8:18-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Smatram, naime, da patnje koje nas trenutno snalaze nisu ništa u poređenju sa slavom koja ima da se otkrije na nama. Jer, čitava tvorevina s čežnjom iščekuje da se pokaže slava Božijih sinova. Tvorevina je potčinjena prolaznosti, i to ne svojevoljno, nego po volji onoga koji ju je potčinio, u nadi da će i ona sama biti oslobođena ropstva propadljivosti, radi slobode i slave dece Božije. Znamo, naime, da čitava tvorevina uzdiše i muči se sve do sada, kao žena na porođaju. I ne samo tvorevina, nego i mi koji imamo Duha kao prvi od Božijih darova, takođe uzdišemo očekujući usinovljenje, otkupljenje svoga tela. Nadom smo, naime, spaseni. A nada koja se vidi nije nada. Jer, onaj koji vidi, čemu da se nada? Ali, ako se nadamo onome što ne vidimo, to onda strpljivo očekujemo.
Rimljanima 8:18-25 Нови српски превод (NSP)
Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије. Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.
Rimljanima 8:18-25 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer mislim da stradanja sadašnjega vremena nijesu ništa prema slavi koja æe nam se javiti. Jer èekanje tvari èeka da se jave sinovi Božiji. Jer se tvar pokori propadljivosti ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, Da æe se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave djece Božije. Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama dosad. A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo èekajuæi posinjenja i izbavljenja tijelu svojemu. Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi što, kako æe mu se nadati? Ako li se nadamo onome što ne vidimo, èekamo s trpljenjem.