Rimljanima 8:14-26
Rimljanima 8:14-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер сви које води Дух Божји, ти су синови Божји. Нисте, наиме, примили ропског духа да опет страхујете, него сте примили Духа усиновљења, којим вичемо: „Ава, Оче!” Сам Дух сведочи с нашим духом да смо деца Божја. Ако смо пак деца, онда смо и наследници; наследници Божји, су наследници Христови – ако с њим страдамо, да се с њим и прославимо. Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом која ће се на нама открити. Јер сва створења са жудњом очекују откривење славе синова Божјих. А творевина Божја потчињена је ништавности, не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду – да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости – за слободу славе деце Божје. Знамо, наиме, да цела творевина Божја заједно с нама уздише и мучи се до сада. И не само она него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела. Надајући се – ми смо спасени. А нада која се види – није нада; јер, кад неко нешто гледа, зашто да му се нада? Ако се пак надамо ономе што не видимо, онда то очекујемо са стрпљењем. Исто тако и Дух помаже нашој слабости; јер ми не знамо за шта треба да се молимо – како приличи, али сам Дух посредује за нас уздисајима који се не могу исказати.
Rimljanima 8:14-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба, Оче!« Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави. Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости. Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо. Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.
Rimljanima 8:14-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Oni, naime, koje vodi Duh Božiji, sinovi su Božiji. Jer, vi niste primili duha robovanja da opet strahujete, nego Duha usinovljenja, čijim posredovanjem vapimo: „Ava, Oče!“ Sâm Duh potvrđuje sa našim duhom da smo deca Božija. A ako smo deca, onda ćemo od Boga primiti u posed što je obećao, a s Hristom primiti što njemu pripada. A pošto s Hristom trpimo, s njime ćemo učestvovati u slavi. Smatram, naime, da patnje koje nas trenutno snalaze nisu ništa u poređenju sa slavom koja ima da se otkrije na nama. Jer, čitava tvorevina s čežnjom iščekuje da se pokaže slava Božijih sinova. Tvorevina je potčinjena prolaznosti, i to ne svojevoljno, nego po volji onoga koji ju je potčinio, u nadi da će i ona sama biti oslobođena ropstva propadljivosti, radi slobode i slave dece Božije. Znamo, naime, da čitava tvorevina uzdiše i muči se sve do sada, kao žena na porođaju. I ne samo tvorevina, nego i mi koji imamo Duha kao prvi od Božijih darova, takođe uzdišemo očekujući usinovljenje, otkupljenje svoga tela. Nadom smo, naime, spaseni. A nada koja se vidi nije nada. Jer, onaj koji vidi, čemu da se nada? Ali, ako se nadamo onome što ne vidimo, to onda strpljivo očekujemo. Isto tako nam i Duh pomaže u našim slabostima. Mi, naime, ne znamo kako treba da molimo, ali Duh posreduje za nas uzdisajima koji se rečima ne mogu iskazati.
Rimljanima 8:14-26 Нови српски превод (NSP)
Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави. Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије. Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо. Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати.
Rimljanima 8:14-26 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer koji se vladaju po duhu Božijemu oni su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duha posinaèkoga, kojijem vièemo: Ava, oèe! Ovaj Duh svjedoèi našemu duhu da smo djeca Božija. A kad smo djeca i našljednici smo: našljednici dakle Božiji, a sunašljednici Hristovi: jer s njim stradamo da se s njim i proslavimo. Jer mislim da stradanja sadašnjega vremena nijesu ništa prema slavi koja æe nam se javiti. Jer èekanje tvari èeka da se jave sinovi Božiji. Jer se tvar pokori propadljivosti ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, Da æe se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave djece Božije. Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama dosad. A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo èekajuæi posinjenja i izbavljenja tijelu svojemu. Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi što, kako æe mu se nadati? Ako li se nadamo onome što ne vidimo, èekamo s trpljenjem. A tako i Duh pomaže nam u našijem slabostima: jer ne znamo za što æemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem.