Otkrivenje 10:1-7
Otkrivenje 10:1-7 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И видех другог јаког анђела како силази с неба, обучена облаком, и дуга беше на његовој глави, а лице његово беше као сунце и ноге његове као ватрени стубови, и имаше у својој руци отворену књижицу. И стави своју десну ногу на море, а леву на земљу, те повика веома гласно – као лав кад риче. А кад повика, проговорише седам громова својим гласовима. И кад проговорише седам громова, намеравао сам да пишем; тада чух глас с неба који говораше: „Запечати што рекоше седам громова и то не пиши.” И анђео кога видех где стоји на мору и на земљи подиже своју десну руку према небу и закле се оним што живи у све векове, који је створио небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему да времена неће више бити, него ће се у дане гласа седмога анђела, кад он буде затрубио, свршити тајна Божја, као што је објавио својим служитељима, пророцима.
Otkrivenje 10:1-7 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дýга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре. У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно, па из свега гласа повика – као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом. Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.« Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања! Него, оних дана када се огласи седми анђео, када затруби, биће довршена Божија тајна, као што је он својим слугама пророцима и објавио.«
Otkrivenje 10:1-7 Novi srpski prevod (NSPL)
Zatim sam video još jednog moćnog anđela kako silazi sa neba. Bio je obavijen oblakom, a oko svoje glave imao je dugu. Lice mu je bilo kao sunce, a njegove noge kao vatreni stubovi. U svojoj ruci je imao otvorenu knjižicu. Tada je stao desnom nogom na more, a levom na zemlju, i povikao veoma glasno, kao kad riče lav. Kad je povikao, progovoriše sedam gromova kroz grmljavinu. A kad su gromovi progovorili, hteo sam da pišem, ali sam začuo glas sa neba: „Ostavi skrivenim to što je reklo sedam gromova; to ne zapisuj!“ A anđeo koga sam video da stoji na moru i na zemlji, podiže svoju desnicu prema nebu, pa se zakle onim što živi od sad i doveka, onim koji je stvorio nebo i što je na njemu, zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, govoreći: „Neće biti odlaganja! Nego u dan kad zatrubi sedmi anđeo, Bog će privesti kraju svoj tajni naum, koji je objavio svojim slugama, prorocima.“
Otkrivenje 10:1-7 Нови српски превод (NSP)
Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“ А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“
Otkrivenje 10:1-7 Sveta Biblija (SRP1865)
I vidjeh drugoga anðela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obuèen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju. I povika glasom velikijem, kao lav kad rièe; i kad on povika, govoriše sedam gromova glasove svoje. I kad govoriše sedam gromova glasove svoje, šæadijah da pišem; i èuh glas s neba koji mi govori: zapeèati šta govoriše sedam gromova, i ovo ne piši. I anðeo kojega vidjeh gdje stoji na moru i na zemlji, podiže ruku svoju k nebu, I zakle se onijem koji živi va vijek vijeka, koji sazda nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da vremena veæ neæe biti; Nego u dane glasa sedmoga anðela, kad zatrubi, onda æe se svršiti tajna Božija, kao što javi svojijem slugama prorocima.