Psalmi 42:8-11
Psalmi 42:8-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Бездан дозива бездан шумом слапова твојих. Све воде твоје и таласи твоји прекрише ме. Дању је Господ милост своју пружао, а ноћу песму певам, молитву Богу живота мога. Казаћу Богу, стени својој: „Зашто си ме заборавио? Зашто идем тужан док ме мучи непријатељ мој?” Кости ми се ломе од ружења непријатеља мојих, који ме сваки дан питају: „Где ти је Бог твој?”
Psalmi 42:8-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље, а ноћу је његова песма са мном, молитва Богу мог живота. Питам Бога, Хридину моју: »Зашто си ме заборавио? Зашто унаоколо ходам у жалости, од непријатеља угњетен?« Кости ми пуцају од увреда душмана, који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?« Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу.
Psalmi 42:8-11 Novi srpski prevod (NSPL)
Danju Gospod šalje svoju milost, a noću je pesma njegova sa mnom – molitva Bogu života mog. Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio? Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“ Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“ Što si mi klonula, dušo moja, što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja i Boga svog.
Psalmi 42:8-11 Нови српски превод (NSP)
Дању Господ шаље своју милост, а ноћу је песма његова са мном – молитва Богу живота мог. Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио? Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“ Кости ми се ломе од ругања душмана мојих, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“ Што си ми клонула, душо моја, што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља и Бога свог.
Psalmi 42:8-11 Sveta Biblija (SRP1865)
Danju je javljao Gospod milost svoju, a noæu mu je pjesma u mene, molitva Bogu života mojega. Reæi æu Bogu, gradu svojemu: zašto si me zaboravio? zašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve? Koji mi pakoste, prebijajuæi kosti moje, rugaju mi se govoreæi mi svaki dan: gdje ti je Bog? Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer æu ga još slaviti, spasitelja mojega i Boga mojega.