Psalmi 30:1-12
Psalmi 30:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Узвисујем те, Господе, јер си ме избавио и ниси дозволио да непријатељи моји ликују нада мном. Господе, Боже мој! Завапио сам теби и ти си ме исцелио. Господе, из подземља си извео душу моју, оживео си је да у гроб не сиђе. Појте Господу верници, славите сећање на светост његову! Само тренутак траје гнев његов, а довека милост његова. Вече плач доноси, а јутро – радост. У добру свом рекох: „Нећу се поколебати никада.” Господе, добротом својом учврстио си ме на гори. Кад сакријеш лице своје, ја се збуним. Тада теби завапих, Господе, и милосрђу твоме, Господе: „Шта ти користи крв моја кад у гроб одем? Хоће ли те прах славити и приповедати истину твоју?” Чуј, Господе, и смилуј се на мене! Господе, буди ми заштитник! Преобратио си плач мој у радост, скинуо си моју одећу жалости и спасао ме радошћу.
Psalmi 30:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао и ниси дао да непријатељи ликују нада мном. ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио, и ти ме исцели. ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола, у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем. Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови, његовом светом Имену захваљујте. Јер, гнев његов траје само трен, а наклоност његова цео живот. Плач може потрајати сву ноћ, али ујутро долази клицање. У својој безбрижности рекох: »Никада се нећу поколебати.« ГОСПОДЕ, својом наклоношћу учинио си да стојим чврсто као гора. Али, кад си своје лице сакрио, уплаших се и завапих теби, ГОСПОДЕ, ГОСПОДА замолих за милост: »Каква је корист од моје смрти, од мога силаска у гробну јаму? Зар ће ти прах захваљивати? Зар ће он објављивати твоју истину?« Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди, Помагач ми буди, ГОСПОДЕ. Моју си кукњаву окренуо у играње. Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао, да ти моја душа пева псалме и да не замукне.
Psalmi 30:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Uzvisujem te, Gospode, jer si me podigao, nisi dao da se dušmani nada mnom raduju. Tebi zavapih, Gospode, Bože moj, i ti si me iscelio. Gospode, iz Sveta mrtvih ti si me izveo, moju si dušu spasao od rake. Zapojte Gospodu, verni njegovi, hvalite ga, spominjite svetost njegovu. Jer gnev njegov traje za tren, a čitav život milost njegova. Veče donosi plač, a jutro klicanje. U svom spokojstvu rekao sam sebi: „Nikada me ništa neće uzdrmati.“ Milošću si me svojom, Gospode, učvrstio kao moćnu goru; kad si lice svoje sakrio, svega me je strah obuzeo. K tebi vapim, Gospode, od svoga Boga tražim milost. „Kakva korist od moje smrti, ako siđem u raku? Hoće li te prah proslavljati? Zar će prah o tvojoj vernosti da priča? Počuj, Gospode, smiluj mi se, budi moja pomoć, o, Gospode!“ Moj si plač okrenuo u kolo, skinuo si s mene ruho žalosti, i u ruho me radosti obukao. Zato te duša moja slavi bez prestanka. O, Gospode, Bože moj, hvaliću te večno!
Psalmi 30:1-12 Нови српски превод (NSP)
Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао, ниси дао да се душмани нада мном радују. Теби завапих, Господе, Боже мој, и ти си ме исцелио. Господе, из Света мртвих ти си ме извео, моју си душу спасао од раке. Запојте Господу, верни његови, хвалите га, спомињите светост његову. Јер гнев његов траје за трен, а читав живот милост његова. Вече доноси плач, а јутро клицање. У свом спокојству рекао сам себи: „Никада ме ништа неће уздрмати.“ Милошћу си ме својом, Господе, учврстио као моћну гору; кад си лице своје сакрио, свега ме је страх обузео. К теби вапим, Господе, од свога Бога тражим милост. „Каква корист од моје смрти, ако сиђем у раку? Хоће ли те прах прослављати? Зар ће прах о твојој верности да прича? Почуј, Господе, смилуј ми се, буди моја помоћ, о, Господе!“ Мој си плач окренуо у коло, скинуо си с мене рухо жалости, и у рухо ме радости обукао. Зато те душа моја слави без престанка. О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Psalmi 30:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)
Uzvišivaæu te, Gospode, jer si me oteo, i nijesi dao neprijateljima mojim da mi se svete. Gospode, Bože moj! zavikah k tebi, i iscijelio si me. Gospode! izveo si iz pakla dušu moju, i oživio si me da ne siðem u grob. Pojte Gospodu, sveci njegovi, i slavite sveto ime njegovo. Gnjev je njegov za trenuæe oka, a do života milost njegova, veèerom dolazi plaè, a jutrom radost. I ja rekoh u dobru svom: neæu posrnuti dovijeka. Ti šæaše, Gospode, te gora moja stajaše tvrdo. Ti odvrati lice svoje, i ja se smetoh. Tada tebe, Gospode, zazivah, i Gospoda molih: “Kakva je korist od krvi moje, da siðem u grob? hoæe li te prah slaviti ili kazivati istinu tvoju? Èuj, Gospode, i smiluj se na me; Gospode! budi mi pomoænik.” I ti promijeni plaè moj na radost, skide s mene vreæu, i opasa me veseljem. Zato æe ti pjevati slava moja i neæe umuknuti; Gospode, Bože moj! dovijeka æu te hvaliti.