Priče Solomonove 8:1-31
Priče Solomonove 8:1-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Зар мудрост не позива? Зар разборитост не диже глас свој? Наврх брда, на путу, на раскршћима стоји, на вратима која воде из града, крај улазних врата, она виче: „Људи, вама вичем и глас свој упућујем синовима људским! Луди, научите се мудрости! Безумни, примите разум у срце! Слушајте, јер ћу вам важне ствари говорити и што је праведно говориће усне моје. Истину говоре уста моја, а злоћа је мрска уснама мојим. Праведне су све речи уста мојих, ништа нема у њима лажно ни криво. Све су оне разборитом јасне и исправне онима који знање траже. Примите радије поуку моју него сребро и разборитост радије него злато. Боља је мудрост од драгуља и никаква драгоценост није јој равна. Ја, мудрост, боравим код разборитости и имам моћ расуђивања. Страх Господњи је мржња на зло. Ја мрзим гордост, охолост, пут зла и уста лажљива. У мени су савет и разборитост, ја сам разум и у мени је снага. Преко мене цареви владају и кнезови додељују правду. Преко мене управљају великаши, поглавари и све судије земаљске. Ја волим оне који мене воле и налазе ме они који ме траже. У мени су богатство и слава, постојано добро и правда. Плод мој је бољи од сувога и жеженог злата и корист од мене од чистог сребра. Ја идем путем правде, посред путева праведности да бих дала добро онима који ме воле и да напуним ризнице њихове. Господ ме је имао на почетку пута свога, старију од сваког дела свога. Постављена сам одвајкада, у почетку, пре стварања земље. Родила сам се пре прадубина, док није било извора обилних, пре него што су утемељени брегови, пре брда ја сам се родила, пре него што је створио земљу и поља и почетак праху земаљском. Кад је створио небеса, тамо сам била. Кад је премеравао свод над безданом. Кад је на висини облаке утврђивао. Кад је пустио изворе бездана. Кад је постављао мору границе његове, да се вода не прелије преко обала. Кад је утврђивао темеље земље. Тада сам била миљеница његова, пуна радости из дана у дан, весела пред њим свагда. Радовала сам се целом кругу земаљском и моја су радост деца људска.
Priče Solomonove 8:1-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Зар мудрост не зове? Зар умност не диже свој глас? Она стоји на висовима дуж пута, где се стазе сусрећу; крај градских капија, на улазима, из свега гласа виче: »Вас позивам, људи, својим гласом род људски. Ви лаковерни, стекните разборитост, ви нерезумни, уразумите се. Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити, својим уснама казиваћу што је право. Моја уста зборе истину, опакост је одвратна мојим уснама. Правичне су све речи мојих уста, ниједна није крива ни изопачена. Проницљивима све су оне праве, исправне онима који имају знање. Моје поуке узмите место сребра, знање место сувог злата. Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ – шта год да пожелите, није јој равно. »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу, знање и промишљеност поседујем. Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло. Мрзим охолост и бахатост, опако понашање и лажљива уста. Моји су савети и здраво расуђивање, ја имам умност и моћ. По мени владају цареви и владари правичне законе доносе. По мени владају кнежеви и племићи и све судије на земљи. Ја волим оне који мене воле и мене налазе они који ме траже. Код мене су богатство и част, трајно имање и благостање. Мој плод је бољи од сувог злата, мој принос вреднији од чистог сребра. Ја идем путем праведности, стазама правде, да имање подарим онима који ме воле и да им напуним ризнице. »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута, пре својих дела прадавних. У најраније време сам обликована, у почетку, пре настанка света. Рођена сам пре океанâ, док још није било изворâ вода обилних. Рођена сам пре но што су горе стављене на своје место, пре брегова, када још није створио земљу ни поља, пре праха земаљског. »Када је небеса постављао, била сам тамо; када је круг над океаном урезивао, када је у висинама облаке постављао, када је надјачао изворе водâ подземних, када је међу мору ударао, да не пређе своје ивице, када је темеље земље означавао, расла сам крај њега, његова наслада из дана у дан. Све време сам се пред њим радовала, радујући се свету, његовој земљи; људски род био ми је наслада.
Priče Solomonove 8:1-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Zar to mudrost ne poziva, ne diže li razboritost glas svoj? Eno je na uzvišicama, pokraj puta, na raskršćima se postavila; na kapijama, na ulazima u grad, na ulaznim vratima ona viče: „Ljudi, vas dozivam i glas dižem celom čovečanstvu! Razboritosti se naučite, lakoverni ljudi, urazumite srce, nerazumni. Slušajte, jer ja objavljujem dragocene stvari, čestite će biti izreke usana mojih. Baš istinu kazivaću jer je zloba mrska usnama mojim. Pravedne su sve reči mojih usta i nema u njima izopačenosti i nepoštenja. Sve su one jasne razboritom i ispravne onima što znanje stiču. Prihvatite pouku moju, a ne srebro, izaberite znanje pre nego suvo zlato. Jer je mudrost od dragulja bolja i sva joj uživanja ni prineti nisu. Ja, mudrost, s razboritošću živim, pronalazim znanje i domišljatost. Bogobojaznost znači mrzeti zlo, jer ja mrzim bahati ponos, put zlobe i usta pokvarena. U meni je savet, pouzdana mudrost. U meni je umnost, ja imam snagu. Carevi vladaju uz moju pomoć i vladari dele pravdu. Glavari, knezovi i sve pravedne sudije vladaju uz moju pomoć. Ja volim sve koji vole mene, nalaze me svi koji me pomno traže. Čast, imetak, trajno blagostanje i pravednost su sa mnom. Od zlata, od suvoga zlata je rod moj bolji, i dobit moja bolja od probranog srebra. Ja hodam putem pravednosti i posred staza pravde, da onima koji me vole dam nasledstvo i njihove riznice napunim. Mene je imao Gospod na početku njegovog puta, još pre dela svojih drevnih. Postavljena sam od davnina, od iskona, pre postanja zemlje. Rođena sam kad bezdana još nije bilo, kada nije bilo ni izvora obilnih voda. Pre planina postavljenih i pre brda rođena sam, dok još zemlju on stvorio nije, ni polja, ni prvo tlo sveta. Kada je stvorio nebesa, ja sam bila tamo, kada je ocrtavao horizont nad licem bezdana; kada je gore učvršćivao oblake i kada su nabujali izvori bezdana; kada je moru postavio njegove obale, kako voda ne bi prelazila njegovu zapovest, i kada je označio temelje zemljine. Bila sam uz njega kao graditeljka, bila sam mu radost svakodnevna, veselila se pred njim stalno; veselila se po svetu, po njegovoj zemlji i radovala se sa potomcima ljudi.
Priče Solomonove 8:1-31 Нови српски превод (NSP)
Зар то мудрост не позива, не диже ли разборитост глас свој? Ено је на узвишицама, покрај пута, на раскршћима се поставила; на капијама, на улазима у град, на улазним вратима она виче: „Људи, вас дозивам и глас дижем целом човечанству! Разборитости се научите, лаковерни људи, уразумите срце, неразумни. Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари, честите ће бити изреке усана мојих. Баш истину казиваћу јер је злоба мрска уснама мојим. Праведне су све речи мојих уста и нема у њима изопачености и непоштења. Све су оне јасне разборитом и исправне онима што знање стичу. Прихватите поуку моју, а не сребро, изаберите знање пре него суво злато. Јер је мудрост од драгуља боља и сва јој уживања ни принети нису. Ја, мудрост, с разборитошћу живим, проналазим знање и домишљатост. Богобојазност значи мрзети зло, јер ја мрзим бахати понос, пут злобе и уста покварена. У мени је савет, поуздана мудрост. У мени је умност, ја имам снагу. Цареви владају уз моју помоћ и владари деле правду. Главари, кнезови и све праведне судије владају уз моју помоћ. Ја волим све који воле мене, налазе ме сви који ме помно траже. Част, иметак, трајно благостање и праведност су са мном. Од злата, од сувога злата је род мој бољи, и добит моја боља од пробраног сребра. Ја ходам путем праведности и посред стаза правде, да онима који ме воле дам наследство и њихове ризнице напуним. Мене је имао Господ на почетку његовог пута, још пре дела својих древних. Постављена сам од давнина, од искона, пре постања земље. Рођена сам кад бездана још није било, када није било ни извора обилних вода. Пре планина постављених и пре брда рођена сам, док још земљу он створио није, ни поља, ни прво тло света. Када је створио небеса, ја сам била тамо, када је оцртавао хоризонт над лицем бездана; када је горе учвршћивао облаке и када су набујали извори бездана; када је мору поставио његове обале, како вода не би прелазила његову заповест, и када је означио темеље земљине. Била сам уз њега као градитељка, била сам му радост свакодневна, веселила се пред њим стално; веселила се по свету, по његовој земљи и радовала се са потомцима људи.
Priče Solomonove 8:1-31 Sveta Biblija (SRP1865)
Ne vièe li mudrost? i razum ne pušta li glas svoj? Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji, Kod vrata, na ulasku u grad, gdje se otvoraju vrata, vièe: Vas vièem, o ljudi, i glas svoj obraæam k sinovima ljudskim. Nauèite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se. Slušajte, jer æu govoriti velike stvari, i usne moje otvorajuæi se kazivaæe što je pravo. Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost. Prave su sve rijeèi usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopaèeno. Sve su obiène razumnomu i prave su onima koji nalaze znanje. Primite nastavu moju a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato. Jer je bolja mudrost od dragoga kamenja, i što je god najmilijih stvari ne mogu se izjednaèiti s njom. Ja mudrost boravim s razboritošæu, i razumno znanje nalazim. Strah je Gospodnji mržnja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka. Moj je savjet i što god jest; ja sam razum i moja je sila. Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu. Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske. Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me. U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda. Plod je moj bolji od zlata i od najboljega zlata, i dobitak je moj bolji od najboljega srebra. Putem pravednijem hodim, posred staza pravice, Da onima koji me ljube dam ono što jest, i riznice njihove da napunim. Gospod me je imao u poèetku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena. Prije vijekova postavljena sam, prije poèetka, prije postanja zemlje. Kad jošte ne bijaše bezdana, rodila sam se, kad još ne bijaše izvora obilatijeh vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila; Još ne bješe naèinio zemlje ni polja ni poèetka prahu vasiljenskom; Kad je ureðivao nebesa, ondje bijah; kad je razmjeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrðivao oblake gore i krijepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru meðu i vodama da ne prestupaju zapovijesti njegove, kad je postavljao temelje zemlji; Tada bijah kod njega hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda; Veseljah se na vasiljenoj njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.