Priče Solomonove 31:10-30
Priče Solomonove 31:10-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Ko da nađe čestitu ženu? Takva vredi mnogo više od dragulja. U nju se pouzdaje srce njenog muža i neće ostati bez dobitka. Dobro, a ne zlo ona mu čini kroz sve dane života svoga. Prihvata se vune i lana pa uživa u radu ruku svojih. Ona je poput trgovačkih galija, jer izdaleka donosi sebi hleba. Diže se dok je još mrklo, hranu deli ukućanima i poslove sluškinjama svojim. Razgleda njivu pa je kupi, od zarade svojih ruku sadi vinograd. Odvažno se prihvata posla i mišice svoje jača. Uviđa da dobro zarađuje i svetiljka joj se po noći ne gasi. Rukama se preslice dohvata, dlanovima prihvata vreteno. Siromahu otvara šaku, ruke pruža ubogome. Ne strahuje za ukućane kada je sneg, jer svi u domu nose dvostruku odeću. Pokrivače sebi šije i odeću od tankoga platna i skerleta. Poznaje se njen muž na vratima kada sedi sa starešinama zemlje. Ona šije lanene košulje i prodaje ih, pojasevima snabdeva trgovce. Oblači se u čast i u diku i smeje se danu što dolazi. Mudro otvara usta svoja, a na jeziku su joj pouke istine. Nadgleda kako joj ukućani žive i ne jede hleb u dokolici. Sinovi njeni se dižu i blagosiljaju je, a njen je muž hvali: „Čestite su mnoge žene ali ti ih sve nadmašuješ!“ Dopadljivost je zavodljiva i lepota je prolazna, ali će hvaljena biti žena koja se Gospoda boji.
Priče Solomonove 31:10-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ко ће наћи жену савршену? Она вреди више него бисер! Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће нестати. Она му чини добро, а не зло, у све дане живота његовог. Тражи вуну и лан и с љубављу раде руке њене. Она је као лађа трговачка, из даљине доноси храну себи. Устаје док је још ноћ, храни укућане своје и упућује слушкиње своје. Примети поље и купује га, зарадом својих руку сади виноград. Опасује чврсто бедра своја и снажи мишиће своје. Она види како јој посао напредује, не гаси јој се ноћу светиљка. Рукама својим прихвата преслицу, вретено држи прстима својим. Отвара сиромаху руку своју и шаке своје убогоме. Не боји се снега за кућу своју јер сви у кући по два огртача имају. Покриваче сама себи шије, у платно и скерлет се облачи. Муж њен је угледан на вратима кад седи са старешинама земаљским. Кошуљу шије и продаје и појасеве трговцу даје. Снага и лепота су одећа њена и смеши се сутрашњем дану. Отвара мудро уста своја и наука блага је на језику њеном. Пази на владање укућана својих и у беспослици хлеб не једе. Синови јој се уздижу и њу благосиљају, муж њен такође је хвали. „Многе су се жене показале врсне, али ти их надвисујеш!” Љупкост је варљива, а лепота пролазна. Жена која се боји Господа похвалу заслужује.
Priče Solomonove 31:10-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ко да нађе жену врсну? Много је вреднија она од рубина. Муж се свим срцем у њу узда и ни у каквим добрима не оскудева. Она му чини добро, а не зло свих дана свога живота. Пажљиво бира вуну и лан и рукама ради с вољом. Попут трговачке лађе, издалека доноси храну. Док је још мрак, устаје да нахрани укућане и слушкињама одреди послове. Промишљено изабере њиву, па је купи, од своје зараде засади виноград. На посао приања свом снагом и рукама вредно ради. Када види да је зарада добра, светиљку ни ноћу не гаси. Рукама се хвата преслице, прстима вретено држи. Широке је руке према сиромаху и руку пружа убогоме. Кад пада снег, за укућане не страхује, јер сви су топло обучени. За своју постељу шије покриваче, себе у танак лан и пурпур облачи. Мужа јој поштују на градској капији, где седи међу старешинама земље. Ланену одећу шије и продаје, а трговце снабдева тканицама. Снагом и чашћу је заогрнута, па се смеје данима будућим. С мудрошћу говори, а на језику јој поука с љубављу. На владање укућана будно пази и никад залудна не седи. Деца устају пред њом и зову је срећном, а тако и муж, хвалећи је: »Многе жене врсно раде, али ти их све надмашујеш.« Љупкост је варава и лепота пролазна, али жена која се боји ГОСПОДА, за похвалу је.
Priče Solomonove 31:10-30 Нови српски превод (NSP)
Ко да нађе честиту жену? Таква вреди много више од драгуља. У њу се поуздаје срце њеног мужа и неће остати без добитка. Добро, а не зло она му чини кроз све дане живота свога. Прихвата се вуне и лана па ужива у раду руку својих. Она је попут трговачких галија, јер издалека доноси себи хлеба. Диже се док је још мркло, храну дели укућанима и послове слушкињама својим. Разгледа њиву па је купи, од зараде својих руку сади виноград. Одважно се прихвата посла и мишице своје јача. Увиђа да добро зарађује и светиљка јој се по ноћи не гаси. Рукама се преслице дохвата, длановима прихвата вретено. Сиромаху отвара шаку, руке пружа убогоме. Не страхује за укућане када је снег, јер сви у дому носе двоструку одећу. Покриваче себи шије и одећу од танкога платна и скерлета. Познаје се њен муж на вратима када седи са старешинама земље. Она шије ланене кошуље и продаје их, појасевима снабдева трговце. Облачи се у част и у дику и смеје се дану што долази. Мудро отвара уста своја, а на језику су јој поуке истине. Надгледа како јој укућани живе и не једе хлеб у доколици. Синови њени се дижу и благосиљају је, а њен је муж хвали: „Честите су многе жене али ти их све надмашујеш!“ Допадљивост је заводљива и лепота је пролазна, али ће хваљена бити жена која се Господа боји.
Priče Solomonove 31:10-30 Sveta Biblija (SRP1865)
Ko æe naæi vrsnu ženu? jer vrijedi više nego biser. Oslanja se na nju srce muža njezina, i dobitka neæe nedostajati. Èini mu dobro, a ne zlo, svega vijeka svojega. Traži vune i lana, i radi po volji rukama svojim. Ona je kao laða trgovaèka, iz daleka donosi hranu svoju. Ustaje dok je još noæ, daje hranu èeljadi svojoj i posao djevojkama svojim. Misli o njivi, i uzme je, od rada ruku svojih sadi vinograd. Opasuje snagom bedra svoja i krijepi mišice svoje. Vidi kako joj je dobra radnja, ne gasi joj se noæu žižak. Rukama svojima maša se preslice, i prstima svojima drži vreteno. Ruku svoju otvora siromahu, i pruža ruke ubogome. Ne boji se snijega za svoju èeljad, jer sva èeljad njezina ima po dvoje haljine. Pokrivaèe sama sebi gradi, tako platno i skerlet odijelo joj je. Zna se muž njezin na vratima kad sjedi sa starješinama zemaljskim. Košulje gradi i prodaje, i pojase daje trgovcu. Odijelo joj je krjepost i ljepota, i osmijeva se na vrijeme koje ide. Usta svoja otvora mudro i na jeziku joj je nauka blaga. Pazi na vladanje èeljadi svoje, i hljeba u lijenosti ne jede. Sinovi njezini podižu se i blagosiljaju je; muž njezin takoðer hvali je; Mnoge su žene bile vrsne, ali ti ih nadvišuješ sve. Ljupkost je prijevarna i ljepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.