Priče Solomonove 29:1-14
Priče Solomonove 29:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Човек који после прекора остане тврдоглав одједном пропада и нема му лека. Кад се множе праведници, народ се весели, а кад зликовац влада, народ уздише. Ко воли мудрост, весели оца свога, а ко се с блудницама дружи, расипа имање. Цар правдом држи земљу, а сатире је човек који дажбине намеће. Човек који ласка пријатељу разапиње мрежу стопама његовим. Зао човек се у грех заплиће, а праведник се радује и весели. Праведник разуме парницу сиромаха, а зликовац неће да разуме. Подсмевачи подбуњују град, а мудри гнев стишавају. Кад се мудар човек расправља с безумним, срдио се или смејао – мира нема. Крволоци мрзе недужног, а исправни се брину за душу његову. Безуман излива сав бес свој, а мудар задржава гнев свој. Владару који слуша речи лажне све слуге су рђаве. Сиромах и тлачитељ се сусрећу, обојици Господ просветљује очи. Цар који сиромасима праведно суди имаће чврст престо довека.
Priče Solomonove 29:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ко је тврдоглав и после многих прекора, биће сатрвен изненада и неповратно. Када се праведници множе, народ се радује, а када опаки влада, народ ропће. Ко воли мудрост, доноси радост своме оцу, а ко се дружи с блудницама, траћи своје богатство. Цар државу утврђује правдом, а ко је лаком на мито, руши је. Ко ласка ближњему, шири мрежу пред његовим ногама. Преступ је клопка за злог човека, а праведник може да кличе од радости. Праведнику је стало до правде за сиромахе, а опаки то не разуме. Ругаоци стварају метеж у граду, а мудри одвраћају гнев. Када се мудар човек парничи с глупаном, беснео он или се смејао, нема помирења. Крвожедни мрзе беспрекорнога, а честити му чувају живот. Безумник искаљује сав свој гнев, а мудар га суспреже. Ако владар слуша лажи, сви његови службеници постану опаки. Сиромаху и угњетачу ово је заједничко: обојици ГОСПОД даје очињи вид. Ако цар правично суди сиромасима, престо ће му бити чврст довека.
Priče Solomonove 29:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada tvrdoglavi još više otvrdoglavi uprkos karanju, slomiće se nenadano i neće mu biti leka. Kad se množe pravednici, narod se raduje, a kad zlikovac zavlada, narod uzdiše. Oca svog raduje čovek koji voli mudrost, a s bludnicom ko se druži, imetak svoj ruži. Car po pravdi zemlju gradi, a gramzivi tlačitelj je razgrađuje. Čovek što laska bližnjem svome mrežu širi nogama njegovim. U grehu je zamka zlikovačka, a pravednik kliče i veseli se. Pravednik razume slučaj siromaha, a nepravednik za tu stvar ne mari. Podsmevači grad razjare, a mudri stišavaju gnev. Kad se mudar čovek sudi s čovekom nemudrim, ljutio se ilʼ smejao, počinka mu nema. Krvnici mrze čoveka bez mane, a pravedni mu dušu štite. Svu ćud svoju istresa bezumnik, a mudar se povlači i stišava. Vladar koji sluša laži imaće za sluge sve same zlikovce. I siromahu i tlačitelju jedno je zajedničko: obojici Gospod prosvetljuje oči. Doveka će stajati presto cara što ubogom sudi po istini.
Priče Solomonove 29:1-14 Нови српски превод (NSP)
Када тврдоглави још више отврдоглави упркос карању, сломиће се ненадано и неће му бити лека. Кад се множе праведници, народ се радује, а кад зликовац завлада, народ уздише. Оца свог радује човек који воли мудрост, а с блудницом ко се дружи, иметак свој ружи. Цар по правди земљу гради, а грамзиви тлачитељ је разграђује. Човек што ласка ближњем своме мрежу шири ногама његовим. У греху је замка зликовачка, а праведник кличе и весели се. Праведник разуме случај сиромаха, а неправедник за ту ствар не мари. Подсмевачи град разјаре, а мудри стишавају гнев. Кад се мудар човек суди с човеком немудрим, љутио се ил’ смејао, починка му нема. Крвници мрзе човека без мане, а праведни му душу штите. Сву ћуд своју истреса безумник, а мудар се повлачи и стишава. Владар који слуша лажи имаће за слуге све саме зликовце. И сиромаху и тлачитељу једно је заједничко: обојици Господ просветљује очи. Довека ће стајати престо цара што убогом суди по истини.
Priče Solomonove 29:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Èovjek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput æe propasti, da neæe biti lijeka. Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod. Ko ljubi mudrost, veseli oca svojega; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro. Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je. Ko laska prijatelju svojemu, razapinje mrežu nogama njegovijem. U grijehu je zla èovjeka zamka, a pravednik pjeva i veseli se. Pravednik razumije parbu nevoljnijeh, a bezbožnik ne mari da zna. Potsmjevaèi raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnjev. Mudar èovjek kad se pre s ludijem, ili se srdio ili smijao, nema mira. Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu. Sav gnjev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag. Koji knez sluša lažne rijeèi, sve su mu sluge bezbožne. Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvjetljuje oèi. Koji car pravo sudi siromasima, njegov æe prijesto stajati dovijeka.