Knjiga proroka Avdije 1:1-14
Knjiga proroka Avdije 1:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Виђење Авдијино. Овако говори Господ Господ за Едом. Чули смо од Господа, и гласник је послан варварима: „Устајте! Кренимо у бој на њега!” „Ево, учинићу те малим међу варварима, презрен бићеш веома. Завела те је гордост срца твога, тебе који у пукотинама стена живиш. У високом стану свом говориш у срцу свом: ‘Ко ће ме на земљу срушити?’ Да се винеш као орао, да међу звездама свијеш гнездо своје, и оданде ћу те оборити!”, говори Господ. „Кад би дошли к теби лопови или крадљивци ноћу, како би опљачкан био? Оставили би мало. Да су ти у виноград берачи ушли, зар не би пабирци остали? Како су претресли Едом, како су му скровишта претражили! До границе те отераше, савезници те преварише, надвладаше те они с којима си у миру био. Они што једу хлеб твој, замку ти поставише, а ти не примећујеш. Зар нећу у тај дан”, говори Господ, „уништити мудраце у Едому и разумне у гори Исавовој? Уплашиће се, Темане, јунаци твоји, истребиће се сваки човек с горе Исавове. Због насиља над братом својим Јаковом срам ће те покрити и заувек ћеш нестати. Тада си насупрот стајао кад су туђинци у ропство одводили војску њихову и кад су странци улазили на врата њихова и за Јерусалим коцку бацали, ти си био као један од њих. Не радуј се кад брат твој има дан несреће! Не ликуј кад синовима Јудиним дође дан пропасти! Не подсмевај се кад је дан муке! Није требало да продиреш кроз врата народа мога у дан несреће његове! Није требало да ликујеш у дан несреће његове! Није требало да пружаш руке на добра његова у дан несреће његове! Није требало да вребаш на раскршћима, да таманиш избеглице његове! Није требало да издајеш преживеле његове у дан невоље њихове!
Knjiga proroka Avdije 1:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Виђење које је имао Авдија о томе шта је Господ ГОСПОД рекао о Едому. Гласник је послат народима, и ми смо чули његову поруку: »Спремите се! Хајдемо у бој против Едома!« »Учинићу те малим међу народима, презрен ћеш бити веома. Твоја охолост те заварала, тебе који живиш у процепима стена и дом свијаш на висовима, тебе који мислиш: ‚Ко може да ме спусти на земљу?‘ Иако летиш високо као орао и гнездиш се међу звездама, ја ћу те спустити одатле«, говори ГОСПОД. »Када дођу ноћни крадљивци или пљачкаши, зар не узму само што им треба? Када људи беру грожђе, зар неки грозд не оставе? А каква тебе несрећа чека! Како ће Исав бити опљачкан, његова скривена блага похарана! Сви ће те твоји савезници притерати уз границу, твоји пријатељи те преварити и савладати. Они који твој хлеб једу замку ће ти поставити, а ти је нећеш приметити.« »Тога дана«, говори ГОСПОД, »уништићу мудре Едомове, умне људе са гора Исављевих. Ужас ће ти спопасти ратнике, Темане, и сви са гора Исављевих пашће у покољу.« »Због насиља над Јаковом, својим братом, срамотом ћеш бити покривен и истребљен довека. Онога дана када си се држао по страни док су му странци односили богатство и туђинци му улазили кроз капије и за Јерусалим бацали коцку, ти си био као један од њих. Ниси смео да ликујеш над својим братом у дан његове несреће, ни да се радујеш над народом Јудиним у дан његовог уништења, ни да се хвалишеш у дан његове невоље. Ниси смео да улазиш кроз капије мога народа у дан његове муке, ни да ликујеш над њим у његовој несрећи у дан његове муке, ни да његово богатство отимаш у дан његове муке. Ниси смео да стојиш на раскрсници да би убијао његове бегунце, ни да издајеш његове преживеле у дан његове невоље.«
Knjiga proroka Avdije 1:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Viđenje Avdijino: Ovako Gospod Bog kaže o Edomu: Čuli smo vest od Gospoda i glasnik je poslan među narode: „Ustanite! Dignimo se u boj protiv njega!“ „Evo, učinio sam te neznatnim među narodima i vrlo prezrenim. Drskost srca tvoga te je obmanula, ti što živiš u raselini stene, stanovniče gorskih visina. Govoriš u srcu svome: ’Ko da me dole, na zemlju sruši?!’ Sve i da se ko orao vineš, svoje gnezdo među zvezde sviješ, strovaliću te ja i odande – govori Gospod. Ako ti lopovi dođu i po noći zatirači, zar neće nakrasti koliko im treba? Ako ti dođu berači grožđa, zar neće ostaviti za pabirčenje? Ali ti ćeš biti poharan! O, kako će Isava da pretresu! Naći će mu sva skrivena blaga. Sve do granice poterali te svi tvoji saveznici. Obmanuli su te, nadvladali te tvoji vajni prijatelji. Ti što tvoj hleb jedu, ispod tebe kopaju ti jamu, a ti o tome pojma nemaš. Neću li onog dana – govori Gospod – satrti mudrace edomske i učene s gore Isavove? O, Temane, prepašće se tvoji ratnici, svi sa gore Isavove biće pobijeni. Zbog nasilja nad Jakovom, bratom tvojim, prekriće te stid i doveka satrven ćeš biti. Onog dana kada si stajao po strani, od dana kad su mu tuđinci blago zarobili, kad neznanci grunuše na vrata njegova i za Jerusalim žreb bacaše, ti si bio kao jedan od njih. Nisi smeo da posmatraš dan brata svoga, dan njegove kobi; nisi smeo da likuješ nad narodom Jude, onog dana kad su razoreni, i zlurado da se ceriš na dan njinog jada. Nisi smeo da prođeš kroz vrata mog naroda u onaj dan njihove propasti. Nisi smeo da posmatraš zlo njihovo u taj kobni dan, da se pružaš za njihovim blagom na dan njinog jada. Nisi smeo da stojiš na raskršćima, begunce njegove da ubijaš, da njegove izdaješ preživele u tom danu jada.
Knjiga proroka Avdije 1:1-14 Нови српски превод (NSP)
Виђење Авдијино: Овако Господ Бог каже о Едому: Чули смо вест од Господа и гласник је послан међу народе: „Устаните! Дигнимо се у бој против њега!“ „Ево, учинио сам те незнатним међу народима и врло презреним. Дрскост срца твога те је обманула, ти што живиш у раселини стене, становниче горских висина. Говориш у срцу своме: ’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’ Све и да се ко орао винеш, своје гнездо међу звезде свијеш, стровалићу те ја и оданде – говори Господ. Ако ти лопови дођу и по ноћи затирачи, зар неће накрасти колико им треба? Ако ти дођу берачи грожђа, зар неће оставити за пабирчење? Али ти ћеш бити похаран! О, како ће Исава да претресу! Наћи ће му сва скривена блага. Све до границе потерали те сви твоји савезници. Обманули су те, надвладали те твоји вајни пријатељи. Ти што твој хлеб једу, испод тебе копају ти јаму, а ти о томе појма немаш. Нећу ли оног дана – говори Господ – сатрти мудраце едомске и учене с горе Исавове? О, Темане, препашће се твоји ратници, сви са горе Исавове биће побијени. Због насиља над Јаковом, братом твојим, прекриће те стид и довека сатрвен ћеш бити. Оног дана када си стајао по страни, од дана кад су му туђинци благо заробили, кад незнанци грунуше на врата његова и за Јерусалим жреб бацаше, ти си био као један од њих. Ниси смео да посматраш дан брата свога, дан његове коби; ниси смео да ликујеш над народом Јуде, оног дана кад су разорени, и злурадо да се цериш на дан њиног јада. Ниси смео да прођеш кроз врата мог народа у онај дан њихове пропасти. Ниси смео да посматраш зло њихово у тај кобни дан, да се пружаш за њиховим благом на дан њиног јада. Ниси смео да стојиш на раскршћима, бегунце његове да убијаш, да његове издајеш преживеле у том дану јада.
Knjiga proroka Avdije 1:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Utvara Avdijeva. Ovako veli Gospod Gospod za Edomsku: èusmo glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima: ustajte, da ustanemo na nju u boj. Gle, uèiniæu te malijem meðu narodima, biæeš vrlo prezren. Ponos srca tvojega prevari te, tebe, koji živiš u rasjelinama kamenijem, u visokom stanu svom, i govoriš u srcu svom: ko æe me oboriti na zemlju? Da podigneš visoko kao orao i meðu zvijezde da metneš gnijezdo svoje, odande æu te oboriti, govori Gospod. Kako si oplijenjen? da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noæu, ne bi li pokrali koliko im je dosta? da su došli k tebi beraèi vinogradski, ne bi li ostavili pabiraka? Kako se pretraži Isav, kako se naðoše potaje njegove! Do granice te odvedoše svi koji bijahu s tobom u vjeri, prevariše te i nadvladaše te koji bijahu u miru s tobom; koji jedu hljeb tvoj podmetnuše ti zamku, da se ne opazi. U onaj dan, govori Gospod, neæu li pogubiti mudre u zemlji Edomskoj i razumne u gori Isavovoj? I tvoji æe se junaci uplašiti, Temane, da se istrijebe pokoljem svi iz gore Isavove. Za nasilje uèinjeno bratu tvojemu Jakovu pokriæe te stid i istrijebiæeš se zasvagda. Onaj dan, kad ti stajaše nasuprot; onaj dan, kad inostranci odvoðahu u ropstvo vojsku njegovu, i tuðinci ulažahu na vrata njegova i bacahu ždrijeb za Jerusalim, bješe i ti kao koji od njih. Ali ti ne trebaše gledati dana brata svojega, dana, kad se odvoðaše u tuðu zemlju, niti se radovati sinovima Judinijem u dan kad propadahu, niti razvaljivati usta u dan nevolje njihove. Ne trebaše ti uæi na vrata naroda mojega u dan pogibli njihove, ne trebaše da i ti gledaš zlo njihovo u dan pogibli njihove ni da se mašaš dobra njihova u dan pogibli njihove. Niti trebaše da staneš na rasputicu da ubijaš bježan njihovu, niti da izdaješ onijeh koji ostaše u dan nevolje.