4. Mojsijeva 9:1-21
4. Mojsijeva 9:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod reče Mojsiju u Sinajskoj pustinji prvoga dana druge godine po njihovom izlasku iz Egipta: „Neka Izrailjci slave Pashu u određeno vreme. Slavite je u njeno vreme, četrnaestog dana ovoga meseca, uveče; slavite je po svim njenim propisima i uputstvima.“ Tako je Mojsije rekao Izrailjcima da slave Pashu. Pashu su proslavili u Sinajskoj pustinji, prvog meseca četrnaestog dana, uveče. Izrailjci su učinili onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju. A dogodilo se da su se neki ljudi onečistili o ljudski leš, te nisu mogli toga dana da slave Pashu. Tog dana su došli pred Mojsija i Arona, i rekli Mojsiju: „Da, onečistili smo se o ljudski leš, ali zašto nam se uskraćuje da prinesemo žrtvu Gospodu u njeno vreme zajedno sa ostalim Izrailjcima?“ Mojsije im odgovori: „Sačekajte da čujem šta će Gospod zapovediti za vas.“ Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima: ’Ako se neko od vas, ili od vaših potomaka onečisti o mrtvaca, ili je na dalekom putu, neka i on slavi Pashu Gospodnju. Neka je slave drugoga meseca četrnaestog dana uveče. Neka jedu jagnje s beskvasnim hlebovima i gorkim zeljem. Ništa od njega ne sme ostati do sledećeg jutra, i neka mu ne prelome ni jednu kost. Neka je slave po svim njenim propisima i uputstvima. Ali ako je neko čist i nije na putu, pa propusti da proslavi Pashu, neka se takav istrebi iz svog naroda, jer nije prineo žrtvu Gospodu u njeno vreme. Taj će čovek ispaštati za svoj greh. Ako stranac koji boravi sa vama hoće da slavi Pashu Gospodnju, neka je slavi u skladu s njenim propisima i uputstvima. Neka bude isti zakon za vas, kako za stranca tako za rođenog u zemlji.’“ Onoga dana kad je Prebivalište bilo podignuto, Šator svedočanstva je prekrio oblak, koji je od večeri do jutra bio u obliku ognja nad Prebivalištem. Tako je bilo stalno: oblak ga je prekrivao danju, a noću je bio u obliku ognja. Kad god se oblak podizao sa Šatora, Izrailjci bi kretali na put, a gde bi se oblak zaustavio, tamo bi se Izrailjci utaborili. Izrailjci su polazili na Gospodnju zapovest i logorovali po Gospodnjoj zapovesti. Dok god bi oblak počivao nad Prebivalištem, oni bi logorovali. Čak i kada bi se oblak zadržao nad Prebivalištem mnogo dana, Izrailjci su se držali Gospodnje naredbe, te nisu polazili. A kada bi se desilo da oblak nekoliko dana stoji nad Prebivalištem, oni bi na Gospodnju zapovest ostali u logoru i na Gospodnju zapovest polazili. Ako bi se desilo da se oblak zadrži od večeri do jutra, a ujutro se oblak podigne, i oni bi polazili. Kad god bi se oblak digao, bilo danju ili noću, oni bi polazili.
4. Mojsijeva 9:1-21 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Првога месеца друге године по изласку из земље египатске, у Синајској пустињи, рече Господ Мојсију говорећи: „Синови Израиљеви нека славе Пасху у одређено време. Славите је четрнаестога дана овога месеца увече, кад јој је време, по свим заповестима и прописима.” Тада Мојсије наложи синовима Израиљевим да славе Пасху. Тако прославише Пасху првога месеца, у четрнаести дан увече у Синајској пустињи. Како Господ заповеди Мојсију, тако учинише синови Израиљеви. Било је неких људи који су се оскрнавили о покојника, тако да нису могли да славе Пасху онога дана. Они дођоше тога дана пред Мојсија и Арона. Тада они рекоше: „Ми смо нечисти због покојника. Зашто не смемо да принесемо жртву Господу кад и синови Израиљеви, у одређено време?” Мојсије им рече: „Причекајте да чујем шта ће Господ заповедити за вас.” Тада рече Господ Мојсију говорећи: „Кажи синовима Израиљевим и реци им: ‘Ко се онечисти о покојника или је на дугом путу, ви и ваши потомци, нека ипак слави Пасху Господу. Нека је славе другога месеца, четрнаестог дана увече. Нека једу бесквасни хлеб и горко зеље. Ништа нека не остављају од ње до јутра. Нека не преломе ниједну кост. Нека славе Пасху по њеним прописима. Међутим, ако је неко чист и није на путу, па пропусти да слави Пасху, та душа нека се истреби из свога народа. Пошто није принео жртву Господу у њено време, нека сноси своју кривицу. Ако међу вама борави странац и хоће да слави Пасху Господу, нека је слави по заповестима и прописима за Пасху. Исти закон нека вам буде за странца и за домаћег.’” На дан кад је подигнуто пребивалиште, покри облак пребивалиште, шатор састанка. Од вечери до јутра као да је био огањ над пребивалиштем. Тако је било стално: облак га је заклањао, а ноћу беше као огањ. Кад би се облак подигао изнад шатора, тада би полазили синови Израиљеви, а где би облак стао, ту би се синови Израиљеви заустављали. По заповести Господњој су полазили и на заповест Господњу су се заустављали. Све време док је облак био над пребивалиштем, ту су боравили. Чак и кад би облак дуго стајао над пребивалиштем, синови Израиљеви су слушали заповест Господњу и нису полазили. И кад би облак био над пребивалиштем мало времена, они су се заустављали на заповест Господњу и на заповест Господњу полазили. Ако је облак стајао од вечери до јутра, а ујутру се подигао, они су полазили.
4. Mojsijeva 9:1-21 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Првог месеца друге године пошто су изашли из Египта, ГОСПОД рече Мојсију у Синајској пустињи: »Нека Израелци славе Пасху у време одређено за њу. Славите је у време одређено за њу, у сутон четрнаестог дана овог месеца, према свим уредбама и законима за њу.« Тада Мојсије рече Израелцима да прославе Пасху, и они је прославише у Синајској пустињи у сутон четрнаестог дана првог месеца. Израелци урадише све као што је ГОСПОД заповедио Мојсију. Али неки од њих нису могли да славе Пасху тог дана јер су били нечисти због додира с мртвацем. Стога они тог истог дана дођоше Мојсију и Аарону, па рекоше Мојсију: »Постали смо нечисти због додира с мртвацем, али зашто да нам буде ускраћено право да са осталим Израелцима принесемо жртву ГОСПОДУ у за то одређено време?« Мојсије им рече: »Сачекајте док не сазнам шта ГОСПОД заповеда за вас.« Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Израелцима: ‚Када неки од вас или од ваших потомака буде нечист због додира с мртвацем, или буде на путу, ипак може да слави ГОСПОДЊУ Пасху. Нека је слави у сутон четрнаестог дана другог месеца. Нека једе пасхалну животињу са бесквасним хлебом и горким биљем. Ништа од ње нека не оставља до јутра и нека јој не ломи ниједну кост. Када буде славио Пасху, нека се држи свих уредби за њу. Ко је чист, а није на путу, па не прослави Пасху, тај нека се одстрани из свога народа, јер није принео ГОСПОДУ жртву у за то одређено време. Нека сноси последице свога греха. »‚Ако дошљак који борави међу вама жели да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека то чини према уредбама и законима за њу. Нека иста уредба важи и за дошљака и за рођеног Израелца.‘« Онога дана када је Боравиште – Шатор сведочанства – подигнуто, прекрио га је облак. Од вечери до јутра облак над Боравиштем изгледао је као огањ. Тако је било стално: преко дана га је прекривао облак, који је ноћу изгледао као огањ. Кад год се облак подизао са Шатора, Израелци су кретали на пут. Где год се облак спуштао, ту су Израелци дизали табор. На ГОСПОДЊУ заповест су Израелци кретали на пут и на његову заповест су дизали табор. Докле год је облак стајао над Боравиштем, они су остајали у табору. Када је облак дуго остајао над Боравиштем, Израелци су се држали онога што је ГОСПОД тражио и нису кретали на пут. Понекад је облак био над Боравиштем само неколико дана. На ГОСПОДЊУ заповест су дизали табор и на његову заповест кретали на пут. Понекад је облак стајао само од вечери до јутра, а када би се ујутро подигао, кретали су на пут. Ако је облак стајао један дан и ноћ, па се подигао, кретали су на пут.
4. Mojsijeva 9:1-21 Нови српски превод (NSP)
Господ рече Мојсију у Синајској пустињи првога дана друге године по њиховом изласку из Египта: „Нека Израиљци славе Пасху у одређено време. Славите је у њено време, четрнаестог дана овога месеца, увече; славите је по свим њеним прописима и упутствима.“ Тако је Мојсије рекао Израиљцима да славе Пасху. Пасху су прославили у Синајској пустињи, првог месеца четрнаестог дана, увече. Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију. А догодило се да су се неки људи онечистили о људски леш, те нису могли тога дана да славе Пасху. Тог дана су дошли пред Мојсија и Арона, и рекли Мојсију: „Да, онечистили смо се о људски леш, али зашто нам се ускраћује да принесемо жртву Господу у њено време заједно са осталим Израиљцима?“ Мојсије им одговори: „Сачекајте да чујем шта ће Господ заповедити за вас.“ Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ако се неко од вас, или од ваших потомака онечисти о мртваца, или је на далеком путу, нека и он слави Пасху Господњу. Нека је славе другога месеца четрнаестог дана увече. Нека једу јагње с бесквасним хлебовима и горким зељем. Ништа од њега не сме остати до следећег јутра, и нека му не преломе ни једну кост. Нека је славе по свим њеним прописима и упутствима. Али ако је неко чист и није на путу, па пропусти да прослави Пасху, нека се такав истреби из свог народа, јер није принео жртву Господу у њено време. Тај ће човек испаштати за свој грех. Ако странац који борави са вама хоће да слави Пасху Господњу, нека је слави у складу с њеним прописима и упутствима. Нека буде исти закон за вас, како за странца тако за рођеног у земљи.’“ Онога дана кад је Пребивалиште било подигнуто, Шатор сведочанства је прекрио облак, који је од вечери до јутра био у облику огња над Пребивалиштем. Тако је било стално: облак га је прекривао дању, а ноћу је био у облику огња. Кад год се облак подизао са Шатора, Израиљци би кретали на пут, а где би се облак зауставио, тамо би се Израиљци утаборили. Израиљци су полазили на Господњу заповест и логоровали по Господњој заповести. Док год би облак почивао над Пребивалиштем, они би логоровали. Чак и када би се облак задржао над Пребивалиштем много дана, Израиљци су се држали Господње наредбе, те нису полазили. А када би се десило да облак неколико дана стоји над Пребивалиштем, они би на Господњу заповест остали у логору и на Господњу заповест полазили. Ако би се десило да се облак задржи од вечери до јутра, а ујутро се облак подигне, и они би полазили. Кад год би се облак дигао, било дању или ноћу, они би полазили.
4. Mojsijeva 9:1-21 Sveta Biblija (SRP1865)
Još reèe Gospod Mojsiju u pustinji Sinajskoj druge godine po izlasku njihovu iz zemlje Misirske prvoga mjeseca, govoreæi: Neka slave sinovi Izrailjevi pashu u odreðeno vrijeme. Èetrnaestoga dana ovoga mjeseca uveèe slavite je u odreðeno vrijeme, po svijem zakonima i po svijem uredbama njezinijem slavite je. I reèe Mojsije sinovima Izrailjevijem da slave pashu. I slaviše pashu prvoga mjeseca èetrnaestoga dana uveèe u pustinji Sinajskoj; kako bješe Gospod zapovjedio Mojsiju, sve onako uèiniše sinovi Izrailjevi. A bijahu neki koji se oskvrniše o mrtvaca te ne mogahu slaviti pashe onaj dan; i doðoše isti dan pred Mojsija i pred Arona; I rekoše mu ljudi oni: mi smo neèisti od mrtvaca; zašto da nam nije slobodno prinijeti žrtvu Gospodu u vrijeme zajedno sa sinovima Izrailjevijem? A Mojsije im reèe: stanite da èujem šta æe zapovjediti Gospod za vas. A Gospod reèe Mojsiju govoreæi: Kaži sinovima Izrailjevijem i reci: ko bi bio neèist od mrtvaca ili bi bio na daljnom putu izmeðu vas ili izmeðu vašega natražja, neka slavi pashu Gospodu, Drugoga mjeseca èetrnaestoga dana uveèe neka je slave, s prijesnijem hljebom i s gorkim zeljem neka je jedu. Neka ne ostavljaju od nje ništa do jutra, i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave. A ko je èist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrijebi duša ona iz naroda svojega, jer ne prinese Gospodu žrtve na vrijeme, grijeh svoj neka nosi onaj èovjek. I ako bi meðu vama živio stranac i slavio bi pashu Gospodu, po zakonu i uredbi za pashu neka je slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onomu ko se rodio u zemlji. A u koji dan bi podignut šator, pokri oblak šator nad naslonom od svjedoèanstva; a uveèe bješe nad šatorom kao oganj do jutra. Tako bijaše jednako: oblak ga zaklanjaše, ali noæu bijaše kao oganj. I kad bi se oblak podigao iznad šatora, tada polažahu sinovi Izrailjevi, a gdje bi stao oblak, ondje se ustavljahu sinovi Izrailjevi. Po zapovijesti Gospodnjoj polažahu sinovi Izrailjevi, i po zapovijesti Gospodnjoj ustavljahu se; dokle god stajaše oblak nad šatorom, oni stajahu u okolu, I kad oblak dugo stajaše nad šatorom, tada svršivahu sinovi Izrailjevi što treba svršivati Gospodu i ne polažahu. I kad oblak bijaše nad šatorom malo dana, po zapovijesti Gospodnjoj stajahu u okolu i po zapovijesti Gospodnjoj polažahu. Kad bi pak oblak stajao od veèera do jutra, a ujutru bi se podigao oblak, tada polažahu; bilo danju ili noæu, kad bi se oblak podigao, oni polažahu.