4. Mojsijeva 14:1-4
4. Mojsijeva 14:1-4 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада заграја сав збор и поче викати. Ту ноћ је народ плакао. Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи! Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?” Рекоше један другом: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!”
4. Mojsijeva 14:1-4 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Те ноћи је сав народ из заједнице кукао и плакао из свега гласа. Сви Израелци су гунђали против Мојсија и Аарона и цела заједница им рече: »Камо среће да смо помрли у Египту! Или да смо бар помрли у овој пустињи! Зашто нас ГОСПОД води у ту земљу, да погинемо од мача, а наше жене и нејач да постану плен? Зар нам не би било боље да се вратимо у Египат?« А један другом су говорили: »Изаберимо вођу и вратимо се у Египат.«
4. Mojsijeva 14:1-4 Novi srpski prevod (NSPL)
Na to se sva zajednica uzbunila i udarila u viku; i narod je plakao one noći. Svi su Izrailjci gunđali protiv Mojsija i Arona; sva im je zajednica govorila: „E, da smo samo pomrli u Egiptu, ili u pustinji! Zašto nas Gospod vodi u ovu zemlju? Da poginemo od mača, a naše žene i deca da postanu roblje? Nije li bolje za nas da se vratimo u Egipat?“ Tada rekoše jedan drugom: „Hajde da postavimo vođu i vratimo se u Egipat!“
4. Mojsijeva 14:1-4 Нови српски превод (NSP)
На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“
4. Mojsijeva 14:1-4 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noæ. I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reèe im: kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maèa, žene naše i djeca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir? I rekoše meðu sobom: da postavimo starješinu, pa da se vratimo u Misir.