YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

4. Mojsijeva 13:4-33

4. Mojsijeva 13:4-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Ово су њихова имена: Самуило, син Захуров, из племена Рувимовог; Сафат, син Сурин, из племена Симеуновог; Халев, син Јефонијин, из племена Јудиног; Игал, син Јосифов, из племена Исахаровог; Авсије, син Навинов, из племена Јефремовог; Фалтије, син Рафујев, из племена Венијаминовог; Гудило, син Судин, из племена Завулоновог; Гадије, син Сусин, из племена Јосифовог (од Манасије); Амило, син Гамалин, из племена Дановог; Сатур, син Михаилов, из племена Асировог; Навија, син Савин, из племена Нефталимовог; Гудило, син Махилов, из племена Гадовог; То су имена људи које посла Мојсије да извиде земљу. Авсија, сина Навиновог, прозва Мојсије – Исус. Мојсије их посла да извиде земљу хананску говорећи им: „Пењите се преко Негева, па се успните на гору. Посматрајте каква је земља и какав народ живи у њој. Да ли је јак или слаб, малобројан или многобројан? Каква је земља у којој живи? Да ли је плодна или неплодна? Каква су места у којима живи? Да ли под шаторима или у утврђењима? Какво је тло: плодно или неплодно? Расте ли на њему дрвеће или не? Будите храбри и донесите плодове те земље.” Тада је било време првога грожђа. Онда се они попеше и разгледаше земљу од Синске пустиње до Реова, на улазу у Емат. Затим се попеше преко Негева и дођоше до Хеврона. Ту су живели Ахиман, Сесије и Телиман, синови Енакови. Хеврон је био сазидан седам година пре Соана египатскога. Кад стигоше до долине Есхол, одрезаше онде лозу с гроздом. Понесоше га двојица на мотки. Узеше и нар и смокве. То место се прозва долина Есхол због грозда који одрезаше синови Израиљеви. После четрдесет дана вратише се из земље коју су извиђали. Кад дођоше, стадоше пред Мојсија и Арона и сав збор израиљски у Кадису, у Фаранској пустињи. Известише њих и сав збор израиљски и показаше им плодове оне земље. Испричали су им говорећи: „Ишли смо у земљу у коју си нас послао. Заиста, у њој теку млеко и мед. Ово су плодови оданде! Међутим, јак је народ који живи у оној земљи. Градови су утврђени и врло велики. Видесмо онде и синове Енакове. Амаличани живе у области Негева, а Хетејци, Јевусејци и Аморејци живе у планинама. Хананци живе уз море и дуж Јордана!” Халев утиша народ, који је гунђао око Мојсија, и рече: „Пењимо се и заузмимо земљу! Можемо да је освојимо!” Међутим, људи који су ишли с њим рекоше: „Не можемо ићи на онај народ јер је јачи од нас!” Они почеше да куде синовима Израиљевим земљу коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо земља је која прождире своје становнике! Људи које смо видели врло су високи. Видели смо тамо и дивове, синове Енакове, дивовскога рода. Чинило нам се да смо према њима као скакавци. Такви смо и ми њима изгледали.”

4. Mojsijeva 13:4-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

а ово су њихова имена: Из Рувимовог племена: Шамуа син Закуров. Из Симеоновог племена: Шафат син Хоријев. Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов. Из Исахаровог племена: Јигал син Јосифов. Из Ефремовог племена: Хошеа син Навин. Из Венијаминовог племена: Палти син Рафуов. Из Завулоновог племена: Гадиел син Содијев. Из Јосифовог, то јест Манасијиног племена: Гади син Сусијев. Из Дановог племена: Амиел син Гемалијев. Из Асировог племена: Сетур син Михаилов. Из Нефталимовог племена: Нахби син Вофсијев. Из Гадовог племена: Геуел син Махијев. То су била имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Хошеи сину Навину Мојсије даде име Исус. Када их је Мојсије послао да извиде земљу Ханаан, рече им: »Идите горе кроз Негев, па даље у Горје. Видите каква је земља и да ли су људи који у њој живе снажни или слаби, малобројни или многобројни. Каква је земља у којој живе: добра или рђава? У каквим градовима живе: без бедемâ или утврђеним? Какво је тле: плодно или мршаво? Има ли на њему дрвећа или нема? И учините све да донесете плодова те земље.« А било је време првог зрелог грожђа. Тако они одоше горе и извидеше земљу од пустиње Цин све до Рехова према Лево-Хамату. Одоше горе кроз Негев и стигоше до Хеврона, где су живели Анакови потомци Ахиман, Шешај и Талмај. Хеврон је подигнут седам година пре Цоана у Египту. Када су дошли у кланац Ешкол, одрезаше лозу на којој је био један једини грозд, па га двојица од њих понеше између себе, на мотки, а понеше и нарова и смокава. Тај кланац је прозван Ешкол управо због грозда који су Израелци тамо одрезали. После четрдесет дана, вратише се из извиђања земље. Дођоше Мојсију и Аарону и целој израелској заједници у Кадешу, у пустињи Паран, па њима и целој заједници поднеше извештај и показаше плодове земље. Овако су известили Мојсија: »Били смо у земљи у коју си нас послао, и њоме заиста тече мед и млеко. Ево њених плодова. Али народ који тамо живи јак је, а градови су утврђени и веома велики. Чак смо тамо видели и Анакове потомке. Амалечани живе у Негеву, Хетити, Јевусејци и Аморејци у Горју, а Ханаанци уз море и дуж реке Јордан.« Тада Калев утиша народ око Мојсија и рече: »Треба сместа да идемо горе и запоседнемо земљу, јер ми то можемо.« Али људи који су ишли с њим рекоше: »Не можемо да нападнемо онај народ, јер су јачи од нас.« Они проширише међу Израелцима рђав глас о земљи коју су извиђали, говорећи: »Земља коју смо извиђали прождире своје становнике. Сви људи које смо тамо видели крупног су стаса. Видели смо тамо и Нефилиме, Анакове потомке потекле од Нефилима. Сами себи смо изгледали као скакавци, а тако смо изгледали и њима.«

4. Mojsijeva 13:4-33 Novi srpski prevod (NSPL)

Ovo su njihova imena: iz Ruvimovog plemena: Samuja, sin Zahurov; iz Simeunovog plemena: Safat, sin Surin; iz Judinog plemena: Halev, sin Jefonijin; iz Isaharovog plemena: Igal, sin Josifov; iz Jefremovog plemena: Osija, sin Navinov; iz Venijaminovog plemena: Faltije, sin Rafujev; iz Zavulonovog plemena: Gudilo, sin Sudin; iz Josifovog plemena (iz Manasijinog plemena): Gadije, sin Susin; iz Danovog plemena: Amilo, sin Gamalin; iz Asirovog plemena: Satur sin Mihailov; iz Neftalimovog plemena: Navija, sin Vofsijev; iz Gadovog plemena: Gudilo, sin Makijev. To su imena ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zemlju. A Mojsije je prozvao Osiju, sina Navinovog, Isus. Kad ih je poslao da izvide hanansku zemlju, Mojsije im je rekao: „Idite gore u Negev, pa se uspnite na gorje! Izvidite kakva je zemlja, da li je narod koji živi u njoj jak ili slab, ima li ih malo ili mnogo. Da li je zemlja u kojoj žive dobra ili loša? Da li su gradovi u kojima žive neograđeni ili utvrđeni? Da li je zemlja plodna ili neplodna? Ima li u njoj drveća ili nema? Budite hrabri i donesite od plodova zemlje.“ A bilo je vreme ranog grožđa. Tada su otišli i izvideli zemlju od pustinje Cin do Reova, kod Levo-Amata. Popeli su se u Negev i došli u Hevron, gde su živeli Enakovi potomci Ahiman, Sesaj i Talmaj. (Hevron je bio izgrađen sedam godina pre egipatskog Soana.) Kad su došli do potoka Eshola, odsekli su lozu s jednim grozdom, koji su dvojica nosila na motki, a poneli su i narova i smokava. To mesto se prozvalo potok Eshol zbog grozda koji su tamo Izrailjci odsekli. Iz izviđanja zemlje su se vratili posle četrdeset dana. Po povratku su otišli k Mojsiju, Aronu i svoj izrailjskoj zajednici u Kadis u Faranskoj pustinji, i doneli izveštaj njima i svoj zajednici, a pokazali su im i plodove zemlje. Ispričali su mu: „Otišli smo u zemlju u koju si nas poslao, i zaista u njoj teku med i mleko. Ovo su njeni plodovi! Ali narod koji živi u zemlji je moćan, a gradovi su utvrđeni i veoma veliki. Tamo smo videli i Enakove potomke. U Negevu žive Amaličani, a u gorju žive Hetiti, Jevusejci i Amorejci. Hananci žive uz more i uz Jordan.“ Tada Halev utiša narod pred Mojsijem i reče: „Hajde, pođimo gore i osvojimo je, jer je možemo savladati!“ Ali ljudi koji su otišli gore s njim rekoše: „Ne možemo ići gore na onaj narod, jer je jači od nas!“ Tako su među Izrailjcima raširili nepovoljan izveštaj o zemlji koju su izviđali, govoreći: „Zemlja kroz koju smo prošli da je izvidimo je zemlja koja proždire svoje stanovnike, a sav narod koji smo videli u njoj je gorostasan! Tamo smo videli i Nefilime  – Enakovce divovskog porekla. Činilo nam se da smo prema njima kao skakavci, a tako se i njima činilo.“

4. Mojsijeva 13:4-33 Нови српски превод (NSP)

Ово су њихова имена: из Рувимовог племена: Самуја, син Захуров; из Симеуновог племена: Сафат, син Сурин; из Јудиног племена: Халев, син Јефонијин; из Исахаровог племена: Игал, син Јосифов; из Јефремовог племена: Осија, син Навинов; из Венијаминовог племена: Фалтије, син Рафујев; из Завулоновог племена: Гудило, син Судин; из Јосифовог племена (из Манасијиног племена): Гадије, син Сусин; из Дановог племена: Амило, син Гамалин; из Асировог племена: Сатур син Михаилов; из Нефталимовог племена: Навија, син Вофсијев; из Гадовог племена: Гудило, син Макијев. То су имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Мојсије је прозвао Осију, сина Навиновог, Исус. Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа. Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана. По повратку су отишли к Мојсију, Арону и свој израиљској заједници у Кадис у Фаранској пустињи, и донели извештај њима и свој заједници, а показали су им и плодове земље. Испричали су му: „Отишли смо у земљу у коју си нас послао, и заиста у њој теку мед и млеко. Ово су њени плодови! Али народ који живи у земљи је моћан, а градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке. У Негеву живе Амаличани, а у горју живе Хетити, Јевусејци и Аморејци. Хананци живе уз море и уз Јордан.“ Тада Халев утиша народ пред Мојсијем и рече: „Хајде, пођимо горе и освојимо је, јер је можемо савладати!“ Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! Тамо смо видели и Нефилиме – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“

4. Mojsijeva 13:4-33 Sveta Biblija (SRP1865)

I posla ih Mojsije iz pustinje Faranske po zapovijesti Gospodnjoj; i svi ljudi bjehu glavari sinova Izrailjevijeh. A ovo su im imena: od plemena Ruvimova Samuilo sin Zahurov; Od plemena Simeunova Safat sin Surin; Od plemena Judina Halev sin Jefonijin; Od plemena Isaharova Igal sin Josifov; Od plemena Jefremova Avsije sin Navin; Od plemena Venijaminova Faltije sin Rafujev; Od plemena Zavulonova Gudilo sin Sudin; Od plemena Josifova, od plemena Manasijina Gadije sin Susin; Od plemena Danova Amilo sin Gamalin; Od plemena Asirova Satur sin Mihailov; Od plemena Neftalimova Navija sin Savin; Od plemena Gadova Gudilo sin Mahilov. To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navina Isus. I šaljuæi ih Mojsije da uhode zemlju Hanansku reèe im: idite ovuda na jug, pa izidite na goru; I vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik; I kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rðava; i kakva su mjesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima; I kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada bješe vrijeme prvom grožðu. I otišavši uhodiše zemlju od pustinje Sinske do Reova kako se ide u Emat. I idoše na jug, i doðoše do Hevrona, gdje bijahu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron bješe sazidan na sedam godina prije Soana Misirskoga. Potom doðoše do potoka Eshola, i ondje otsjekoše lozu s grozdom jednijem, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava. I prozva se ono mjesto potok Eshol od grozda, koji ondje otsjekoše sinovi Izrailjevi. I poslije èetrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše. I vrativši se doðoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevijeh u pustinju Faransku, u Kadis; i pripovjediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje. I pripovijedajuæi im rekoše: idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teèe u njoj mlijeko i med, i evo roda njezina. Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a vidjesmo ondje i sinove Enakove. Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu. A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti. Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: ne možemo iæi na onaj narod, jer je jaèi od nas. I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše meðu sinovima Izrailjevijem govoreæi: zemlja koju proðosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji vidjesmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki.