Knjiga Nemijina 6:1-16
Knjiga Nemijina 6:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад су Санавалат, Товија, Гисем Арабљанин и остали непријатељи наши чули да сам изградио зид и да у њему није остало ништа проваљено, а нисам наместио крила на врата, послаше Санавалат и Гисем мени поруку: „Дођи да се састанемо у неком селу у Ононском пољу.” Они су ми зло мислили. Ја им послах гласнике и поручих: „У великом сам послу и зато не могу да дођем. Стао би посао кад бих га оставио да бих дошао до вас.” Слали су ми исту поруку четири пута и ја сам им исто одговарао. Тада Санавалат по пети пут посла свог слугу са отвореним писмом у руци. У њему је писало: „Прича се међу народима, и Гасмуј потврђује, да ти и Јудејци мислите да се одметнете. Зато подижеш зид и хоћеш да им будеш цар, као што се говори. Поставио си и пророке да разглашују тебе у Јерусалиму и да говоре да је цар у Јудеји. Ти гласови доћи ће цару до ушију. Зато дођи да се договоримо.” Тада послах њему поруку: „Није тачно то што кажеш. Све си сам измислио!” Наиме, они су хтели да нас уплаше и мислили су да ће да нам клону руке и да нећемо да довршимо посао. „Сада, укрепи руке моје!” Потом сам отишао Семаји, сину Далаје, сину Матавеиловом, који се био затворио у кући. Он ми рече: „Хајдемо заједно у храм Божји, усред светилишта, и да закључамо врата храма јер ће доћи да те убију. Ноћас ће доћи да те убију!” Ја одговорих: „Зар ће човек какав сам ја да бежи? Зар би неко попут мене ушао у храм да би остао жив? Нећу да идем!” Схватио сам да га није Бог послао, него је говорио зато што су га Товија и Санавалат поткупили. Њега су поткупили да би ме уплашио да учиним онако и да сагрешим. Тако бих се осрамотио да могу да ми се ругају. Сети се, Боже мој, Товије и Санавалата због ових дела њихових, као и пророчице Ноадије и осталих пророка који су хтели да ме уплаше! Тако је зид био довршен за педесет два дана, двадесет петог дана месеца елула. Кад су то чули сви непријатељи наши и видели сви варвари који су били око нас, уплашише се веома. Схватили су да је Бог наш учинио то дело.
Knjiga Nemijina 6:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су Санвалат, Товија, Гешем Арапин и остали наши непријатељи дознали да сам саградио зид и да у њему није остала ниједна пукотина – иако још нисам био поставио крила на капије – Санвалат и Гешем ми поручише: »Хајде да се састанемо у једном од села у долини Оно.« Али они су намеравали да ми учине зло, па им послах гласнике с овим одговором: »У великом сам послу и не могу да дођем доле. Зашто да се посао прекине кад га оставим и одем доле к вама?« Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут исто одговарао. Онда ми, пети пут, Санвалат посла свог помоћника са истом поруком и са незапечаћеним писмом у руци у ком је писало: »Шире се гласине међу народима – а и Гешем то каже – да се ти и Јудеји спремате на буну и да зато и градите зид. А по тим гласинама, ти треба да постанеш њихов цар и већ си поставио пророке да о теби објаве у Јерусалиму овај проглас: ‚Цар је у Јуди!‘ А те ће гласине стићи до цара, зато дођи да се посаветујемо.« Ја му послах овај одговор: »Ништа од тога што кажеш није се десило, него си ти све то смислио у својој глави.« Сви су они хтели да нас уплаше, мислећи: »Клонуће им руке од посла и неће га завршити.« Зато, Боже, оснажи моје руке. Једног дана одох у кућу Шемаје сина Делаје сина Мехатавеловог, који се затворио у своју кућу. Он рече: »Хајде да се нађемо у Божијем Дому, у Храму, и затворимо врата Храма, јер ће доћи да те убију – ноћу ће доћи да те убију.« Али ја рекох: »Зар да бежи човек као што сам ја? Или, зар неко као што сам ја може да уђе у Храм и да остане жив? Нећу да идем!« Схватио сам да га није послао Бог, већ да је пророковао против мене зато што су га Санвалат и Товија унајмили. Унајмили су га да ме застраши, па да се ја уплашим и онако поступим и згрешим, а они би ме онда изнели на рђав глас и извргли срамоти. Сети се, Боже мој, Товије и Санвалата због ових њихових дела. Сети се и пророчице Ноадје и осталих пророка који су ме застрашивали. Зид је завршен двадесет петог елула, за педесет два дана. Када су сви наши непријатељи чули за то и сви народи око нас то видели, обесхрабрише се, јер су схватили да је то дело учињено уз помоћ нашега Бога.
Knjiga Nemijina 6:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
A kada su čuli Sanavalat, Tovija, Gisem Arapin i ostatak naših neprijatelja da sam obnovio zid i da u njemu nije ostala ni pukotina – iako do tada još nisam bio stavio krila na vrata – Sanavalat i Gisem su mi poslali poruku: „Dođi da se sretnemo u Kefiru, u Onanovoj dolini.“ A nameravali su da mi nanesu zlo. Ja sam im poslao glasnike i poručio: „U velikom sam poslu i ne mogu da siđem. Zašto da stane posao kada ga ostavim i siđem k vama?“ Četiri puta su mi slali istu poruku, a ja sam im uzvraćao istim rečima. Tada mi je Sanavalat i peti put poslao istu poruku po svom sluzi, a u njegovoj ruci je bilo otvoreno pismo. U njemu je pisalo: „Pročulo se među narodima, a i Gisem kaže da ti i Jevreji nameravate da se pobunite. Priča se da zato obnavljaš zid, da ćeš biti njihov car. I proroke si postavio da u Jerusalimu objavljuju o tebi: ’Car je u Judi!’ Sada će i car čuti za to. Zato dođi da se zajedno posavetujemo.“ Ali ja sam mu poslao odgovor: „Ništa se nije dogodilo tako kako govoriš! Ti to izmišljaš iz srca.“ Naime, svi oni su hteli da nas preplaše, jer su govorili: „Klonuće im ruke od posla koji se neće završiti!“ Zato, osnaži moje ruke, Bože! Tako sam otišao do kuće Semaje, sina Metaveilovog sina Dalaje. Jer, on se zatvorio i poručio: „Hajde da se sretnemo u Domu Božijem, usred Doma i da mu zatvorimo vrata. Jer će doći da te ubiju, noću će doći da te ubiju!“ Odgovorio sam mu: „Zar da beži čovek poput mene? Zar neko kao ja da ode u Dom da preživi? Ne, neću da idem.“ Tada sam shvatio: gle, nije ga Bog poslao! Za proroštvo koje mi je prorekao podmitili su ga Sanavalat i Tovija. A podmitili su ga da bih se preplašio, da bih postupio onako i sagrešio, da bi mi ocrnili ime i narugali mi se. Seti se, o, moj Bože, Tovije i Sanavalata po ovim njihovim delima, kao i proročice Noadije i svih ostalih proroka koji su me zastrašivali. Tako je zid bio dovršen za pedeset dva dana, dvadeset petog dana meseca elula. Čuli su za to svi naši neprijatelji i uplašili su se narodi koji su bili oko nas, pa su se jako pokunjili. Jer, znali su da je ovaj posao urađen uz pomoć našeg Boga.
Knjiga Nemijina 6:1-16 Нови српски превод (NSP)
А када су чули Санавалат, Товија, Гисем Арапин и остатак наших непријатеља да сам обновио зид и да у њему није остала ни пукотина – иако до тада још нисам био ставио крила на врата – Санавалат и Гисем су ми послали поруку: „Дођи да се сретнемо у Кефиру, у Онановој долини.“ А намеравали су да ми нанесу зло. Ја сам им послао гласнике и поручио: „У великом сам послу и не могу да сиђем. Зашто да стане посао када га оставим и сиђем к вама?“ Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им узвраћао истим речима. Тада ми је Санавалат и пети пут послао исту поруку по свом слузи, а у његовој руци је било отворено писмо. У њему је писало: „Прочуло се међу народима, а и Гисем каже да ти и Јевреји намеравате да се побуните. Прича се да зато обнављаш зид, да ћеш бити њихов цар. И пророке си поставио да у Јерусалиму објављују о теби: ’Цар је у Јуди!’ Сада ће и цар чути за то. Зато дођи да се заједно посаветујемо.“ Али ја сам му послао одговор: „Ништа се није догодило тако како говориш! Ти то измишљаш из срца.“ Наиме, сви они су хтели да нас преплаше, јер су говорили: „Клонуће им руке од посла који се неће завршити!“ Зато, оснажи моје руке, Боже! Тако сам отишао до куће Семаје, сина Метавеиловог сина Далаје. Јер, он се затворио и поручио: „Хајде да се сретнемо у Дому Божијем, усред Дома и да му затворимо врата. Јер ће доћи да те убију, ноћу ће доћи да те убију!“ Одговорио сам му: „Зар да бежи човек попут мене? Зар неко као ја да оде у Дом да преживи? Не, нећу да идем.“ Тада сам схватио: гле, није га Бог послао! За пророштво које ми је прорекао подмитили су га Санавалат и Товија. А подмитили су га да бих се преплашио, да бих поступио онако и сагрешио, да би ми оцрнили име и наругали ми се. Сети се, о, мој Боже, Товије и Санавалата по овим њиховим делима, као и пророчице Ноадије и свих осталих пророка који су ме застрашивали. Тако је зид био довршен за педесет два дана, двадесет петог дана месеца елула. Чули су за то сви наши непријатељи и уплашили су се народи који су били око нас, па су се јако покуњили. Јер, знали су да је овај посао урађен уз помоћ нашег Бога.
Knjiga Nemijina 6:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad èu Sanavalat i Tovija i Gisem Arapin i ostali naši neprijatelji da sam sazidao zid i da nije ostalo u njemu ništa provaljeno, a do tada još ne bijah namjestio krila na vrata, Posla Sanavalat i Gisem k meni i poruèi: hodi da se sastanemo u kom selu u polju Ononskom. A oni mišljahu zlo po me. I poslah k njima glasnike i poruèih: u poslu sam velikom, zato ne mogu doæi. Jer bi stao posao kad bih ga ostavio da doðem k vama. I slaše tako k meni èetiri puta; i ja im onako odgovorih. Tada Sanavalat posla k meni tako peti put slugu svojega s knjigom otvorenom u ruci. A u njoj pisaše: èuje se po narodima i Gasmuj kaže da se ti i Judejci mislite odmetnuti, zato zidaš zid, i hoæeš da im budeš car, kako se govori, I da si postavio proroke da razglašuju za tebe u Jerusalimu i govore: car je u Judeji. A to æe doæi do cara; nego hodi da se dogovorimo. Tada poslah k njemu i poruèih: nije tako kako ti kažeš; nego si sam izmislio. Jer oni svi šæahu nas uplašiti govoreæi: klonuæe ruke njihove od posla i neæe se svršiti. Zato, Bože, ukrijepi ruke moje. Jošte otidoh u kuæu Semaji sinu Dalaje sina Metaveilova, koji se bješe zatvorio, i reèe mi: da otidemo zajedno u dom Božji usred crkve i da zakljuèamo vrata crkvi, jer æe doæi da te ubiju, doæi æe noæu da te ubiju. A ja rekoh: zar æe èovjek kakav sam ja bježati? ili ko bi ovaki kakav sam ja ušao u crkvu da ostane u životu? neæu iæi. I razumjeh da ga nije Bog poslao, nego to proroštvo kaza za me, jer ga Tovija i Sanavalat potkupiše. Zato bješe potkupljen da me uplaši da onako uèinim i zgriješim da bih se osramotio da me mogu ružiti. Pomeni, Bože moj, Toviju i Sanavalata po ovijem djelima njihovijem, i Noadiju proroèicu i druge proroke koji me šæahu uplašiti. I tako dovrši se zid dvadeset petoga dana mjeseca Elula za pedeset i dva dana. I kad èuše svi neprijatelji naši i vidješe svi narodi koji bijahu oko nas, uplašiše se vrlo, jer poznaše da je Bog naš uèinio to djelo.