Knjiga Nemijina 4:6-15
Knjiga Nemijina 4:6-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Међутим, Јудејци који су живели међу њима долазили су десетину пута из свих места и говорили: „Долазе из свих места против нас!” Онда сам ја у проширењима зида и на погодна места постављао народ по породицама с мачевима, копљима и луковима. Кад сам приметио како се боје, устао сам и рекао поглаварима, заповедницима и осталом народу ово: „Немојте да се бојите њих! Помените Господа, великог и страшног, и борите се за браћу своју, за синове своје, кћери своје, жене своје и за куће своје!” Кад су непријатељи наши сазнали да смо обавештени, Господ разби намеру њихову и ми се вратисмо зиду, сваки на свој посао. Од тог дана половина мојих људи је радила, а друга половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе, а поглавари су стајали уз дом Јудин, који је подизао зид. И они који су носили терет једном руком су радили, а у другој држали копље. Сви који су зидали имали су мач о бедру и тако су зидали. Онај што је дувао у трубу стајао је поред мене. Старешинама, поглаварима и осталом народу рекох: „Посао је велик и дуго траје. Ми смо се размакли дужином зида, далеко један од другог. Кад чујете звук трубе, онда дотрчите к нама. Бог наш бориће се за нас!” Тако смо радили од зоре па док звезде не изађу. Половина је држала копље у руци.
Knjiga Nemijina 4:6-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тако смо градили зид и целог изградили до пола његове висине, јер је народ радио свим срцем. Али, када су Санвалат, Товија, Арапи, Амонци и Ашдодци чули да је поправка јерусалимских зидова узнапредовала и да се пукотине затварају, силно се разгневише, па сви заједно сковаше заверу да дођу и ударе на Јерусалим и тако му донесу невољу. А ми смо се молили своме Богу и постављали стражу и дању и ноћу због њих. Тада Јудеји рекоше: »Раднике је почела да издаје снага, а крша је толико да нећемо моћи да саградимо зид.« А наши непријатељи рекоше: »Пре него што дознају за то или нас опазе, бићемо међу њима и побити их, и тако ћемо окончати радове.« Тада дођоше Јудеји који су живели близу њих, па су нам по десет пута понављали: »На коју год страну да се окренете, напашће нас.« Стога поставих људе с мачевима, копљима и луковима иза најнижих делова зида на изложеним местима, распоредивши их по братствима. Пошто сам све прегледао, устадох и рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Не бојте их се. Сетите се Господа, који је велик и страшан, и борите се за своју браћу, синове и кћери, за своје жене и дом.« Када су наши непријатељи чули да знамо за њихову заверу и да ју је Бог осујетио, сви се вратисмо на зид, свако на свој посао.
Knjiga Nemijina 4:6-15 Novi srpski prevod (NSPL)
I mi smo gradili zid i on je bio sastavljen do polovine, jer je narod imao srce za posao. A kada su Sanavalat, Tovija, Arapi, Amonci i Azoćani čuli da obnova jerusalimskog zida napreduje, da su njegovi provaljeni delovi počeli da se zatvaraju, silno su se razgnevili. Svi su skovali zaveru da zajedno zarate protiv Jerusalima i naprave nam pometnju. Ali mi smo se pomolili našem Bogu i postavili smo danonoćne straže zbog njih. Ipak, Jevreji su govorili: „Klonula je snaga nosačima, ruševina je previše, a mi nismo u stanju da obnovimo zid!“ Još su naši zlotvori govorili: „Neće ni znati, neće ni videti dok ne banemo među njih, pobijemo ih i okončamo im posao!“ I dogodilo se da su došli Jevreji koji žive pored njih, pa su nam deset puta dojavili: „Dolaze na vas iz svih mesta u koja ćete se vratiti k nama!“ A ja sam na najnižim položajima, iza zida i na otvorenim mestima, rasporedio ljude po porodicama. Postavio sam ih sa mačevima, kopljima i lukovima. Kada sam sve pogledao, ustao sam i rekao glavarima, dostojanstvenicima i ostalom narodu: „Ne plašite ih se! Setite se Gospoda, velikog i strašnog i borite se za svoju braću i svoje sinove, za svoje ćerke, svoje žene i svoje domove.“ A kada su čuli naši zlotvori, da smo saznali, Bog im je osujetio namere i svi smo se vratili na zid i svako na svoj posao.
Knjiga Nemijina 4:6-15 Нови српски превод (NSP)
И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао. А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих. Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“ Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“ И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“ А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“ А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.
Knjiga Nemijina 4:6-15 Sveta Biblija (SRP1865)
I tako zidasmo zid, i sav se zid sastavi do polovine, i narod imaše volju da radi. A kad èu Sanavalat i Tovija i Arapi i Amonci i Azoæani da se opravlja zid Jerusalimski i da se poèelo zatvorati što je provaljeno, razgnjeviše se vrlo; I složiše se svi zajedno da doðu i da udare na Jerusalim i da smetu. A mi se molismo Bogu svojemu i postavljasmo stražu prema njima dan i noæ od straha njihova. A Judejci rekoše: klonula je snaga nosiocima, a praha ima mnogo, ne možemo zidati zida. A naši neprijatelji rekoše: da ne doznadu i ne opaze dokle ne doðemo usred njih, pa æemo ih pobiti i prekinuti posao. Ali doðoše Judejci koji kod njih življahu, i kazaše nam deset puta: èuvajte sva mjesta kuda se ide k nama. Tada namjestih narod u nizima iza zida i na strmenima, postavih narod po porodicama s maèevima i kopljima i lukovima. I razgledavši ustah i rekoh starješinama i glavarima i ostalom narodu: ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikoga i strašnoga, i bijte se za braæu svoju, za sinove svoje i kæeri svoje, za žene svoje i kuæe svoje. A kad èuše neprijatelji naši da smo doznali, razbi Gospod njihovu namjeru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao.