Knjiga Nemijina 4:15-23
Knjiga Nemijina 4:15-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су наши непријатељи чули да знамо за њихову заверу и да ју је Бог осујетио, сви се вратисмо на зид, свако на свој посао. Од тога дана једна половина мојих људи је радила, а друга половина држала штитове, копља, лукове и оклопе. Заповедници су стајали иза свег народа Јуде који је градио зид. Носачи терета су радили једном руком, а у другој су држали оружје. Сваком од градитеља мач је био припасан уз бок док је радио. А поред мене је стајао трубач. Тада рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Посао је велик и обиман, а ми смо на зиду далеко један од другог. Одакле год зачујете звук рога, тамо нам се придружите. Наш Бог ће се борити за нас.« Тако смо наставили посао, од ране зоре, па док не изађу звезде, при чему је половина људи држала копља. У то време још рекох народу: »Нека сваки човек са својим помоћником ноћи у Јерусалиму, да би нам ноћу били стражари, а дању радници.« Ни ја, ни моја браћа, ни моји људи, ни стражари који су били са мном нисмо скидали одећу, и сваки је држао своје оружје чак и када је ишао да мокри.
Knjiga Nemijina 4:15-23 Novi srpski prevod (NSPL)
A kada su čuli naši zlotvori, da smo saznali, Bog im je osujetio namere i svi smo se vratili na zid i svako na svoj posao. Od tog dana polovina mojih mladića su radili posao, a polovina je držala koplja, štitove, lukove i oklope. A glavari su stajali iza sveg Judinog doma. Oni koji su obnavljali zid, oni koji su nosili teret i koji su tovarili, jednom su rukom radili posao, a drugom držali oružje. Svaki je graditelj imao svoj mač, pripasan uz bok, i tako je gradio. A pored mene je stajao čovek koji je duvao u rog. Rekao sam glavarima, dostojanstvenicima i ostalom narodu: „Mnogo je posla, razvučen je, a mi smo na zidu raštrkani i daleko jedan od drugoga. Tamo gde čujete zvuk roga, tamo se oko nas i okupite. Bog naš će se boriti za nas!“ Tako smo radili posao, a polovina njih je držala koplja od rane zore do izlaska zvezda. U to sam vreme još kazao narodu: „Neka svako od vas sa svojim slugom spava usred Jerusalima, da bi nam noću stražarili, a danju radili.“ Jer ni ja – moja braća, moje sluge, stražari koji su me pratili – nijedan nismo skidali svoje oružje i odeću, osim kada smo je prali.
Knjiga Nemijina 4:15-23 Нови српски превод (NSP)
А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао. Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог. Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“ Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.
Knjiga Nemijina 4:15-23 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad èuše neprijatelji naši da smo doznali, razbi Gospod njihovu namjeru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao. I od tada polovina mojih momaka poslovaše, a druga polovina držaše koplja i štitove i lukove i oklope, i knezovi stajahu iza svega doma Judina. I koji zidahu i koji nošahu teret i koji tovarahu, svaki jednom rukom raðaše a u drugoj držaše koplje. A koji zidahu, svaki imahu maè pripasan uz bedricu, i tako zidahu. A trubaè stajaše kod mene. Jer rekoh starješinama i glavarima i ostalom narodu: posao je velik i dug, i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. Gdje èujete trubu da trubi, onamo trèite k nama; Bog naš vojevaæe za nas. Tako raðasmo posao, i polovina ih držaše koplja od zore pa dokle zvijezde ne izidu. U to vrijeme još rekoh narodu: svaki s momkom svojim neka noæuje u Jerusalimu da bi nam noæu stražili a danju radili. A ja i moja braæa i momci moji i stražari što idu za mnom neæemo svlaèiti sa sebe haljina; u svakoga da je maè i voda.