Marko 9:17-29
Marko 9:17-29 Novi srpski prevod (NSPL)
Neko iz gomile mu odgovori: „Učitelju, doveo sam ti svoga sina koji ne može da govori, jer je opsednut duhom zbog koga je onemeo. Gde god ga duh zgrabi, obara ga, te ovaj peni, škrguće zubima i koči se. Rekao sam tvojim učenicima da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus im odgovori: „O, neverni rode, dokle ću još biti sa vama? Dokle ću vas još podnositi? Dovedite mi dečaka!“ Dovedoše dečaka pred njega. Kad je duh ugledao Isusa, odmah je spopao dečaka grčevima. Dečak je pao na zemlju i počeo da se valja, a pena mu je udarila na usta. Isus upita dečakovog oca: „Koliko ima vremena kako mu se ovo događa?“ „Još od njegovog detinjstva – odgovori otac. Zli duh ga često baca u vatru i u vodu da bi ga ubio. Stoga, smiluj se na nas i pomozi nam ako možeš.“ Isus mu odgovori na to: „Ako možeš? Sve je moguće za onoga koji veruje!“ Dečakov otac brže povika: „Verujem, ali pomozi mi da nadvladam svoju neveru!“ Kad je Isus video da se narod sve brže okuplja, zapovedi nečistom duhu: „Duše nemosti i gluvila, zapovedam ti: izađi iz dečaka i ne ulazi više u njega!“ Na to zli duh vrisnu, spopade dečaka silnim trzajima i izađe iz njega. Izgledalo je kao da je dečak mrtav, te su mnogi rekli da je umro. Međutim, Isus uhvati dečaka za ruku, podiže ga i dečak ustade. Kasnije, kada je Isus ušao u kuću, njegovi učenici ga upitaše nasamo: „Zašto mi nismo mogli da isteramo zlog duha?“ Isus im odgovori: „Ova vrsta se ne može izagnati ničim drugim do molitvom.“
Marko 9:17-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.” А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.” И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства, и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.” Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.” Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.” А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!” И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?” Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”
Marko 9:17-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.« »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.« И они му га доведоше. Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена. »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца. А овај рече: »Још од малих ногу. И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.« »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.« А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!« Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!« И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде. Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?« А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом може да се истера.«
Marko 9:17-29 Novi srpski prevod (NSPL)
Neko iz gomile mu odgovori: „Učitelju, doveo sam ti svoga sina koji ne može da govori, jer je opsednut duhom zbog koga je onemeo. Gde god ga duh zgrabi, obara ga, te ovaj peni, škrguće zubima i koči se. Rekao sam tvojim učenicima da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus im odgovori: „O, neverni rode, dokle ću još biti sa vama? Dokle ću vas još podnositi? Dovedite mi dečaka!“ Dovedoše dečaka pred njega. Kad je duh ugledao Isusa, odmah je spopao dečaka grčevima. Dečak je pao na zemlju i počeo da se valja, a pena mu je udarila na usta. Isus upita dečakovog oca: „Koliko ima vremena kako mu se ovo događa?“ „Još od njegovog detinjstva – odgovori otac. Zli duh ga često baca u vatru i u vodu da bi ga ubio. Stoga, smiluj se na nas i pomozi nam ako možeš.“ Isus mu odgovori na to: „Ako možeš? Sve je moguće za onoga koji veruje!“ Dečakov otac brže povika: „Verujem, ali pomozi mi da nadvladam svoju neveru!“ Kad je Isus video da se narod sve brže okuplja, zapovedi nečistom duhu: „Duše nemosti i gluvila, zapovedam ti: izađi iz dečaka i ne ulazi više u njega!“ Na to zli duh vrisnu, spopade dečaka silnim trzajima i izađe iz njega. Izgledalo je kao da je dečak mrtav, te su mnogi rekli da je umro. Međutim, Isus uhvati dečaka za ruku, podiže ga i dečak ustade. Kasnije, kada je Isus ušao u kuću, njegovi učenici ga upitaše nasamo: „Zašto mi nismo mogli da isteramo zlog duha?“ Isus im odgovori: „Ova vrsta se ne može izagnati ničim drugim do molitvom.“
Marko 9:17-29 Нови српски превод (NSP)
Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“ Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста. Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“ „Још од његовог детињства – одговори отац. Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“ Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“ Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“ Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде. Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“
Marko 9:17-29 Sveta Biblija (SRP1865)
I odgovarajuæi jedan od naroda reèe: uèitelju! dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nijem. I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i pjenu baca i škrguæe zubima; i suši se. I rekoh uèenicima tvojijem da ga istjeraju; i ne mogoše. A on odgovarajuæi mu reèe: o rode nevjerni! dokle æu s vama biti? dokle æu vas trpljeti? Dovedite ga k meni. I dovedoše ga k njemu; i kad ga vidje odmah ga duh stade lomiti; i panuvši na zemlju valjaše se bacajuæi pjenu. I upita oca njegova: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reèe: iz djetinjstva. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus reèe mu: ako možeš vjerovati: sve je moguæe onome koji vjeruje. I odmah povikavši otac djetinji sa suzama govoraše: vjerujem, Gospode! pomozi mojemu nevjerju. A Isus videæi da se stjeèe narod zaprijeti duhu neèistome govoreæi mu: duše nijemi i gluhi! ja ti zapovijedam, iziði iz njega i više ne ulazi u njega. I povikavši i izlomivši ga vrlo iziðe; i uèini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije. A Isus uzevši ga za ruku podiže ga; i usta. I kad uðe u kuæu pitahu ga uèenici njegovi nasamo: zašto ga mi ne mogosmo istjerati? I reèe im: ovaj se rod nièim ne može istjerati do molitvom i postom.