Marko 7:1-37
Marko 7:1-37 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима. И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих, и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа, и запиташе га фарисеји и књижевници: „Зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама?” А он им рече: „Добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: ‘Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене. Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести.’ Оставивши Божју заповест, држите људско предање [прање крчага и чаша и друго много штошта слично чините].” И говораше им: „Лепо укидате Божју заповест да сачувате своје предање. Јер Мојсије рече: ‘Поштуј оца свога и мајку своју’ и ‘Ко ружи оца или мајку, смрћу да умре’. А ви кажете ако човек каже оцу или мајци: ‘Корван је’, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао, и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци, укидајући Божју реч својим предањем што сте га предали; и много штошта слично чините.” И дозвавши опет народ, говораше им: „Чујте ме сви и разумејте. Ништа не улази споља у човека што га може опоганити, него што излази из човека – то чини човека нечистим. Ако ко има уши да слуша, нека слуша.” И кад доше кући од народа, питаху га његови ученици за причу. И рече им: „Тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека, не може да га опогани, јер не улази у његово срце, него у стомак, те излази у заход – чистећи сва јела?” И рече: „Што излази из човека, оно чини човека нечистим. Јер изнутра, из људског срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље. Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.” И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен. Него одмах чу за њега једна жена, чија кћи имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове. А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене кћери. А он јој рече: „Пусти да се најпре нахране деца, јер није добро узети дечји хлеб и бацити псима.” Она пак одговори и рече му: „Да, Господе, али и пси под столом једу од дечјих мрвица.” И рече јој: „Због ове речи иди, изашао је демон из твоје кћери.” И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је био изашао. И опет изашавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море, усред крајева Декапоља. И доведоше му једног глувог и немог, те га замолише да стави руку на њега. И узевши га из народа насамо, стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик, погледа на небо и уздахну, те му рече: „Ефета”, што значи: „Отвори се”. И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше трезвено. И запрети им да никоме не говоре. Но, колико им је он више наређивао, они све више објављиваху. И дивљаху се преко сваке мере говорећи: „Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.”
Marko 7:1-37 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима. Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб. Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина. И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа. Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?« А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано: ‚Овај народ ме уснама поштује, а срце му је далеко од мене. Узалуд ме славе, јер људске заповести као учење шире.‘ Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.« И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘ и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘ А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.« Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи. »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?« Тако сва јела прогласи чистима. »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист, вређање, бахатост, безумље. Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.« Исус потом оде оданде и дође у тирски крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге. А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона. »Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.« »Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.« Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.« И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао. Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај. Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке. Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик, диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!« И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори. Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали. Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«
Marko 7:1-37 Novi srpski prevod (NSPL)
Jednom prilikom, dođu fariseji i neki znalci Svetog pisma iz Jerusalima i okupe se oko Isusa. Oni su videli da neki od njegovih učenika jedu neopranim rukama, odnosno, da ih nisu oprali po obredu. Naime, fariseji, kao i svi Jevreji, ne počinju da jedu pre nego što brižljivo operu ruke, držeći se tako predanja starih. Oni, takođe, ne jedu ono što su kupili na pijaci dok to ne operu. Oni drže i mnogo drugog što im je predano, kao pranje čaša, lonaca, i bakarnog posuđa. Fariseji i znalci Svetog pisma upitaše Isusa: „Zašto tvoji učenici ne slede predanje starih, nego jedu neopranim rukama?“ Isus im odgovori: „Dobro je prorokovao Isaija o vama licemerima, jer je napisano: ’Ovaj narod me poštuje usnama, ali mu je srce daleko od mene. Uzalud je njihova pobožnost; njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske.’ Vi ste napustili zapovest Božiju i držite se od ljudi ustanovljenih predanja.“ Isus nastavi: „Vama odgovara da ukidate Božiju zapovest da biste se držali svojih uredaba. Jer Mojsije je rekao: ’Poštuj svoga oca i svoju majku’ i: ’Ko naruži svoga oca ili majku, neka se pogubi.’ A vi kažete: ’Ako neko kaže svome ocu ili majci: „Sve što ja mogu da ti učinim jeste da prinesem korvan za tebe“’ (to jest, žrtveni prinos Bogu); onda mu više ne dozvoljavate da se stara o svojim roditeljima. Vi, tako, ukidate reč Božiju radi vašeg predanja koje ste preneli, a radite i mnogo drugih sličnih stvari.“ Zatim je ponovo pozvao narod i rekao: „Čujte me svi i razumite! Čoveka ne može učiniti nečistim ništa što ulazi u njega, već ono što izlazi iz njega samog. Ko ima uši, neka sluša!“ Kad je otišao od naroda i došao u kuću, njegovi učenici ga upitaše o značenju priče. A on im reče: „Pa zar i vi još uvek ne razumete? Zar ne shvatate da čoveka ne može učiniti nečistim hrana koja u njega ulazi, jer ne ulazi u njegovo srce, već u trbuh, a odatle odlazi u nužnik?“ (Tako je Isus proglasio sva jela „čistim“.) Isus nastavi: „Čoveka čini nečistim ono što iz njega samog izlazi. Jer iz čovekove nutrine, iz njegovog srca izlaze zle pomisli, blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstva, zlobe, prevare, razuzdanost, zavist, pogrdne reči, oholost i bezumlje. Sva ova zla dolaze iz čovekove nutrine i čine ga nečistim.“ Isus je zatim napustio to mesto i otišao u tirski kraj. Došao je u jednu kuću gledajući da se ne dozna za to, ali nije mogao da ostane skriven. Neka žena, čija je ćerka bila opsednuta nečistim duhom, čim je čula za njega, došla je k njemu i pala ničice pred njegove noge. Ova žena je bila Grkinja, rodom Sirofeničanka. Molila je Isusa da istera zlog duha iz njene ćerke. Isus joj reče: „Pusti da se prvo nasite deca, jer nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima.“ A ona mu odgovori: „Tako je, Gospode, ali i kučići pod stolom jedu od mrvica što padnu deci.“ Isus joj zatim reče: „Zbog toga što si rekla ovo, idi kući; zli duh je izašao iz tvoje ćerke.“ Kada se vratila kući, našla je devojčicu kako leži u krevetu; zli duh je već bio izašao iz nje. Isus je zatim napustio tirsku oblast i preko Sidona došao do Galilejskog jezera u oblast Dekapolja. Tamo su mu neki ljudi doveli jednog gluvog čoveka koji je s teškom mukom govorio. Molili su Isusa da položi svoju ruku na njega. Isus ga je poveo sa sobom malo dalje od naroda, da bi bio nasamo sa njim. Zatim je stavio svoje prste u njegove uši, pljunuo, i dotakao njegov jezik. Onda je pogledao na nebo, uzdahnuo i rekao čoveku: „ Efata! “, što znači: „Otvori se!“ Čoveku se tada vrati sluh, razveza mu se jezik i on poče pravilno govoriti. Potom je Isus zabranio narodu da razglašava ovo. Međutim, što im je on više branio, to su oni više razglašavali ovaj događaj. Ljudi su bili začuđeni preko svake mere. Govorili su: „Sve što je uradio bilo je dobro: on čini da gluvi čuju i nemi da govore.“
Marko 7:1-37 Нови српски превод (NSP)
Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа. Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“ Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано: ’Овај народ ме поштује уснама, али му је срце далеко од мене. Узалуд је њихова побожност; њихово учење научене су заповести људске.’ Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“ Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“ Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. Ко има уши, нека слуша!“ Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.) Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“ Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. Ова жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке. Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“ А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“ Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“ Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње. Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „ Ефата! “, што значи: „Отвори се!“ Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити. Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“
Marko 7:1-37 Sveta Biblija (SRP1865)
I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji bijahu došli iz Jerusalima. I vidjevši neke od uèenika njegovijeh da neèistijem, to jest neumivenijem, rukama jedu hljeb, ukoriše ih. Jer fariseji i svi Jevreji ne jedu dok ne umiju ruku do lakata, držeæi se onoga što im je ostalo od starijeh; I kad doðu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru èaše i žbanove i kotlove i klupe. A potom pitahu ga fariseji i književnici: zašto uèenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starijeh, nego jedu hljeb neumivenijem rukama? A on odgovarajuæi reèe im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene. No zaludu me poštuju uèeæi naukama, zapovijestima ljudskijem. Jer ostaviste zapovijesti Božije, a držite obièaje ljudske, pranje žbanova i èaša; i druga mnoga takova èinite. I reèe im: dobro ukidate zapovijest Božiju da svoj obièaj saèuvate. Jer Mojsije reèe: poštuj oca svojega i mater svoju; i: koji opsuje oca ili mater smræu da umre. A vi kažete: ako reèe èovjek ocu ili materi: korvan, to jest: prilog je èim bih ti ja mogao pomoæi. I tako ne date mu ništa uèiniti ocu svojemu ili materi svojoj, Ukidajuæi rijeè Božiju svojijem obièajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta èinite. I dozvavši sav narod reèe im: poslušajte mene svi, i razumijte. Ništa nema što bi èovjeka moglo opoganiti da uðe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani èovjeka. Ako ko ima uši da èuje neka èuje. I kad doðe od naroda u kuæu pitahu ga uèenici njegovi za prièu. I reèe im: zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumijete li da što god u èovjeka spolja ulazi ne može ga opoganiti? Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje èisteæi sva jela. Još reèe: što izlazi iz èovjeka ono pogani èovjeka; Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Kraðe, lakomstva, pakosti, zloæe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane èovjeka. I ustavši odande otide na krajeve Tirske i Sidonske, i ušavši u kuæu šæadijaše da niko ne èuje za nj; i ne može se sakriti. Jer èuvši za nj žena što u njezinoj kæeri bijaše duh neèisti, doðe i pade k nogama njegovima. A žena ta bijaše Grkinja rodom Sirofinièanka, i moljaše ga da istjera ðavola iz kæeri njezine. A Isus reèe joj: stani da se najprije djeca nahrane; jer nije pravo uzeti hljeb od djece i baciti psima. A ona odgovarajuæi reèe mu: da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva djetinjijeh. I reèe joj: za tu rijeè idi; iziðe ðavo iz kæeri tvoje. I došavši kuæi naðe da je ðavo izišao, i kæi ležaše na odru. I opet iziðe Isus iz krajeva Tirskijeh i Sidonskijeh i doðe na more Galilejsko u krajeve Desetogradske. I dovedoše k njemu gluha i mutava, i moljahu ga da metne na nj ruku. I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegova; I pogledavši na nebo uzdahnu, i reèe mu: Efata, to jest: otvori se. I odmah mu se otvoriše uši, i razdriješi se sveza jezika njegova, i govoraše lijepo. I zaprijeti im da nikome ne kazuju; ali što im on zabranjivaše oni još veæma razglašivahu. I vrlo se divljahu govoreæi: sve dobro èini; i gluhe èini da èuju i nijeme da govore.