Marko 6:7-56
Marko 6:7-56 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus je zatim sazvao Dvanaestoricu i slao ih dvojicu po dvojicu, dajući im moć nad nečistim duhovima. Zapovedio im je da ne uzimaju sa sobom ni hleba, ni torbe, ni novca u pojasu, osim jednoga štapa: „Obujte samo sandale, i ne nosite sa sobom dva para odeće.“ Rekao im je još: „U koju kuću uđete, u njoj i ostanite, sve dok ne odete iz tog mesta. A ako vas neko mesto ne primi, niti želi da vas sasluša, udaljite se odande i otresite prašinu sa svojih nogu. To će biti dokaz protiv njih.“ Učenici su otišli i propovedali ljudima da se pokaju za svoje grehe. Izagnali su mnoge zle duhove, pomazivali uljem mnoge bolesnike i ozdravljali ih. I car Irod je čuo za Isusa, jer je njegovo ime postalo dobro poznato. Jedni su govorili: „To je Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ Drugi su govorili: „To je prorok Ilija.“ Neki su, opet, govorili da je to jedan od proroka. Kada je to Irod čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam ja odrubio glavu. On je ustao iz mrtvih.“ Naime, sam Irod je naredio da uhvate Jovana, da ga svežu i bace u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa, kojom se Irod oženio. Jovan je, naime, govorio Irodu: „Ti nemaš prava na ženu svoga brata!“ Irodijada se zato gnevila na Jovana i htela da ga ubije, ali nije mogla. Naime, Irod se plašio Jovana, znajući da je pravedan i svet čovek i zato ga je štitio. Kad god bi ga slušao, Irod bi se veoma uznemirio. Ipak, rado je slušao Jovana. Ali, Irodijadi se ukazala prilika. Bilo je to na Irodov rođendan, kada je Irod priredio gozbu za svoje velikaše, vojne zapovednike i vodeće ljude u Galileji. Tada je ušla Irodijadina ćerka i zaplesala, te ugodila Irodu i njegovim zvanicama. Car reče devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš i ja ću ti to dati.“ On joj je uz zakletvu rekao: „Što god da zatražiš, daću ti, pa i polovinu moga carstva.“ Ona izađe iz odaje i reče svojoj majci: „Šta da tražim?“ Ona joj odgovori: „Glavu Jovana Krstitelja.“ Devojka se odmah hitro vratila pred cara i zatražila: „Hoću da mi odmah daš glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.“ Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i zbog okupljenih, nije hteo da je odbije. Car odmah posla dželata i naredi mu da donese Jovanovu glavu. Dželat ode i odrubi glavu Jovanu u tamnici, te je donese na tanjiru i dade je devojci, a ona je dade svojoj majci. Kada su to čuli Jovanovi učenici, došli su, uzeli njegovo telo i položili ga u grob. A apostoli su se okupili oko Isusa i ispričali mu sve što su radili i poučavali. Onda im on reče: „Idite na neko pusto mesto i malo se odmorite.“ Bilo je, naime, mnogo ljudi koji su dolazili i odlazili, pa nisu imali kad da jedu. Onda su otplovili na neko pusto mesto da budu nasamo. Ipak, mnogi su ih videli kako odlaze i prepoznali ih, pa su ljudi iz svih gradova pešice žurili za njima i stigli tamo pre njih. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, i sažali se na njih, jer su bili kao stado bez pastira. Tada je počeo da ih uči mnogim stvarima. Kako je već bilo dosta kasno, učenici dođoše k Isusu i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod, neka odu do obližnjih imanja i sela da kupe sebi nešto za jelo.“ „Dajte im vi da jedu“ – reče im Isus. „Hoćeš li da kupimo hleba za dve stotine srebrnjaka i damo im da jedu?“ – upitaše ga. Isus im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte.“ Kada su saznali, rekli su: „Pet hlebova i dve ribe.“ Isus im je onda naredio da posade narod u grupe po zelenoj travi. Narod je posedao u grupama od stotinu i od pedeset ljudi. Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da ih podele narodu. Tako je svima podelio i dve ribe. Svi su jeli i nasitili se. Učenici su, pak, pokupili dvanaest punih kotarica preostalih komada hleba i ribe. Bilo je pet hiljada muškaraca koji su jeli hlebove. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se moli. Kad se spustilo veče, lađica je bila nasred jezera, dok je Isus bio sam na kopnu. Video je da se njegovi učenici muče veslajući, jer im je duvao protivan vetar. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Hteo je da ih mimoiđe. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su pomislili da je utvara, pa su počeli da viču. Svi su se prepali kada su ga ugledali. Isus im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ Onda se popeo k njima u brodić, i vetar se umirio. Učenici su bili potpuno smeteni, jer nisu razumeli čudo sa hlebovima; srce im je još bilo tvrdo. Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Dok je Isus izlazio iz lađice, ljudi su ga odmah prepoznali. Kada su čuli gde se nalazi, rastrčali su se po svoj okolini i počeli da donose k njemu bolesnike na nosilima. Po svim selima, gradovima ili zaseocima u koje je dolazio, ljudi su iznosili bolesnike na trgove, moleći ga da bolesni dotaknu makar rese njegove odeće. Ko god ga je dotakao, bio je izlečen.
Marko 6:7-56 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даваше им власт над нечистим духовима. И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, него обувени у сандале; и не облачити две хаљине. И говораше им: „Где уђете у кућу, останите онде док не изађете оданде. А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу – за сведочанство њима.” И отишавши проповедаху да се људи покају, те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и исцељиваху их. И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка. А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.” Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.” А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао. И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.” И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.” Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци. А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб. И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.” И одоше чамцем на пусто место насамо. И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих. И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно. Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.” А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?” А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.” И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. И посадише се у групама по стотину и по педесет. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. И једоше сви и наситише се. И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба. А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи. И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ. И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли. А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну. И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше, јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.” И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома, јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело. И прешавши на копно дођоше у Генисарет и присташе. И кад изађоше из чамца, одмах га познаше, оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он. И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.
Marko 6:7-56 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу – него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две. »У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете. А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.« И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају. Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем. А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато. Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.« Други рекоше: »То је Илија.« А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.« Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!« Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао. А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима. »Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.« Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?« А ова рече: »Главу Јована Крститеља.« Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.« Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци. Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб. Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ. »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу. Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих. Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи. Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.« А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.« »Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара«, упиташе они, »па да им дамо да једу?« »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.« Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.« Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет. Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. А јело је пет хиљада мушкараца. Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. А када их је отпустио, оде на гору да се помоли. Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. Јер, сви су га видели и препали се. Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!« Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело. Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.
Marko 6:7-56 Нови српски превод (NSP)
Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима. Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их. И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка. Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“ Наиме, сам Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована. Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама. Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“ Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“ Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“ Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“ Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб. А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу. Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“ „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус. „Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“ Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“ Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. Сви су јели и наситили се. Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове. Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли. Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био сам на копну. Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо. Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
Marko 6:7-56 Sveta Biblija (SRP1865)
I dozva dvanaestoricu, i poèe ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima neèistijem. I zapovjedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednoga štapa: ni torbe ni hljeba ni novaca u pojasu; Nego obuveni u opanke, i ne oblaèiti dviju haljina. I reèe im: gdje uðete u dom ondje ostanite dok ne iziðete odande. I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeæi odande otresite prah s nogu svojijeh za svjedoèanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše æe biti Sodomu i Gomoru u dan strašnoga suda nego gradu onome. I otišavši propovijedahu da se treba kajati; I ðavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i iscjeljivahu. I zaèu car Irod za Isusa jer njegovo ime bijaše se razglasilo i reèe: Jovan krstitelj iz mrtvijeh usta, zato èini èudesa. Drugi govorahu: to je Ilija. A drugi govorahu: to je prorok ili kao koji od proroka. A kad èu Irod, reèe: to je Jovan koga sam ja posjekao, on usta iz mrtvijeh. Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svojega, jer se oženi njom. Jer Jovan govoraše Irodu: ne možeš ti imati žene brata svojega. A Irodijada rasrdi se na njega, i šæaše da ga ubije, ali ne mogaše. Jer se Irod bojaše Jovana znajuæi ga da je èovjek pravedan i svet, i èuvaše ga, i mnogo koješta èinjaše kako mu on reèe, i rado ga slušaše. I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svoga roðenja davaše veèeru knezovima svojijem i vojvodama i starješinama Galilejskijem. I ušavši kæi Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovijem reèe car djevojci: išti u mene šta god hoæeš, i daæu ti. I zakle joj se: što god zaišteš u mene daæu ti, da bi bilo i do po carstva moga. A ona izišavši reèe materi svojoj: šta æu iskati? A ona reèe: glavu Jovana krstitelja. I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreæi: hoæu da mi daš sad na krugu glavu Jovana krstitelja. I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojijeh ne htje joj odreæi. I odmah posla car dželata, i zapovjedi da donese glavu njegovu. A on otišavši posijeèe ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade djevojci, a djevojka dade je materi svojoj. I èuvši uèenici njegovi doðoše i uzeše tijelo njegovo, i metnuše ga u grob. I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše mu sve i što uèiniše i šta ljude nauèiše. I reèe im: doðite vi sami nasamo, i poèinite malo. Jer ih bijaše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti. I otidoše na laði u pusto mjesto sami. I vidješe ih ljudi kad iðahu, i poznaše ih mnogi, i pješice iz sviju gradova stjecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko njega. I izišavši Isus vidje narod mnogi, i sažali mu se, jer bijahu kao ovce bez pastira; i poèe ih uèiti mnogo. I kad bi veæ pred noæ, pristupiše k njemu uèenici njegovi govoreæi: pusto je mjesto, a veæ je dockan; Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hljeba; jer nemaju šta jesti. A on odgovarajuæi reèe im: podajte im vi neka jedu. I rekoše mu: veæ ako da idemo da kupimo za dvjesta groša hljeba, i da im damo da jedu? A on im reèe: koliko hljebova imate? Idite vidite. I vidjevši rekoše: pet hljebova i dvije ribe. I zapovjedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi. I posadiše se na gomile po sto i po pedeset. I uzevši onijeh pet hljebova i dvije ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hljebove, i dade uèenicima svojijem da metnu ispred njih; i one dvije ribe razdijeli svima. I jedoše svi, i nasitiše se. I nakupiše komada dvanaest kotarica punijeh i od riba. A bijaše onijeh što su jeli hljebove oko pet hiljada ljudi. I odmah natjera uèenike svoje da uðu u laðu i da idu naprijed na onu stranu u Vitsaidu dok on otpusti narod. I otpustivši ih otide na goru da se pomoli Bogu. I uveèe bijaše laða nasred mora, a on sam na zemlji. I vidje ih gdje se muèahu veslajuæi: jer im bijaše protivan vjetar. I oko èetvrte straže noæne doðe k njima iduæi po moru; i šæadijaše da ih mimoiðe. A oni vidjevši ga gdje ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše; Jer ga svi vidješe i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reèe im: ne bojte se, ja sam, ne plašite se. I uðe k njima u laðu, i utoli vjetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se. Jer ih ne nauèiše hljebovi; jer se bijaše srce njihovo okamenilo. I prešavši doðoše u zemlju Genisaretsku; i stadoše u kraj. I kad iziðoše iz laðe, odmah ga poznaše ljudi. I optrèavši sav onaj kraj poèeše na odrima donositi bolesnike gdje èujahu da je on. I kud god iðaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršæima metahu bolesnike i moljahu ga da se barem skuta od haljine njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji ga se doticahu.