YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Marko 6:14-29

Marko 6:14-29 Novi srpski prevod (NSPL)

I car Irod je čuo za Isusa, jer je njegovo ime postalo dobro poznato. Jedni su govorili: „To je Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ Drugi su govorili: „To je prorok Ilija.“ Neki su, opet, govorili da je to jedan od proroka. Kada je to Irod čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam ja odrubio glavu. On je ustao iz mrtvih.“ Naime, sam Irod je naredio da uhvate Jovana, da ga svežu i bace u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa, kojom se Irod oženio. Jovan je, naime, govorio Irodu: „Ti nemaš prava na ženu svoga brata!“ Irodijada se zato gnevila na Jovana i htela da ga ubije, ali nije mogla. Naime, Irod se plašio Jovana, znajući da je pravedan i svet čovek i zato ga je štitio. Kad god bi ga slušao, Irod bi se veoma uznemirio. Ipak, rado je slušao Jovana. Ali, Irodijadi se ukazala prilika. Bilo je to na Irodov rođendan, kada je Irod priredio gozbu za svoje velikaše, vojne zapovednike i vodeće ljude u Galileji. Tada je ušla Irodijadina ćerka i zaplesala, te ugodila Irodu i njegovim zvanicama. Car reče devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš i ja ću ti to dati.“ On joj je uz zakletvu rekao: „Što god da zatražiš, daću ti, pa i polovinu moga carstva.“ Ona izađe iz odaje i reče svojoj majci: „Šta da tražim?“ Ona joj odgovori: „Glavu Jovana Krstitelja.“ Devojka se odmah hitro vratila pred cara i zatražila: „Hoću da mi odmah daš glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.“ Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i zbog okupljenih, nije hteo da je odbije. Car odmah posla dželata i naredi mu da donese Jovanovu glavu. Dželat ode i odrubi glavu Jovanu u tamnici, te je donese na tanjiru i dade je devojci, a ona je dade svojoj majci. Kada su to čuli Jovanovi učenici, došli su, uzeli njegovo telo i položili ga u grob.

Marko 6:14-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка. А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.” Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.” А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао. И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.” И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.” Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци. А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.

Marko 6:14-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато. Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.« Други рекоше: »То је Илија.« А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.« Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!« Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао. А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима. »Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.« Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?« А ова рече: »Главу Јована Крститеља.« Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.« Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци. Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.

Marko 6:14-29 Novi srpski prevod (NSPL)

I car Irod je čuo za Isusa, jer je njegovo ime postalo dobro poznato. Jedni su govorili: „To je Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ Drugi su govorili: „To je prorok Ilija.“ Neki su, opet, govorili da je to jedan od proroka. Kada je to Irod čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam ja odrubio glavu. On je ustao iz mrtvih.“ Naime, sam Irod je naredio da uhvate Jovana, da ga svežu i bace u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa, kojom se Irod oženio. Jovan je, naime, govorio Irodu: „Ti nemaš prava na ženu svoga brata!“ Irodijada se zato gnevila na Jovana i htela da ga ubije, ali nije mogla. Naime, Irod se plašio Jovana, znajući da je pravedan i svet čovek i zato ga je štitio. Kad god bi ga slušao, Irod bi se veoma uznemirio. Ipak, rado je slušao Jovana. Ali, Irodijadi se ukazala prilika. Bilo je to na Irodov rođendan, kada je Irod priredio gozbu za svoje velikaše, vojne zapovednike i vodeće ljude u Galileji. Tada je ušla Irodijadina ćerka i zaplesala, te ugodila Irodu i njegovim zvanicama. Car reče devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš i ja ću ti to dati.“ On joj je uz zakletvu rekao: „Što god da zatražiš, daću ti, pa i polovinu moga carstva.“ Ona izađe iz odaje i reče svojoj majci: „Šta da tražim?“ Ona joj odgovori: „Glavu Jovana Krstitelja.“ Devojka se odmah hitro vratila pred cara i zatražila: „Hoću da mi odmah daš glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.“ Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i zbog okupljenih, nije hteo da je odbije. Car odmah posla dželata i naredi mu da donese Jovanovu glavu. Dželat ode i odrubi glavu Jovanu u tamnici, te je donese na tanjiru i dade je devojci, a ona je dade svojoj majci. Kada su to čuli Jovanovi učenici, došli su, uzeli njegovo telo i položili ga u grob.

Marko 6:14-29 Нови српски превод (NSP)

И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка. Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“ Наиме, сам Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована. Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама. Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“ Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“ Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“ Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“ Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.

Marko 6:14-29 Sveta Biblija (SRP1865)

I zaèu car Irod za Isusa jer njegovo ime bijaše se razglasilo i reèe: Jovan krstitelj iz mrtvijeh usta, zato èini èudesa. Drugi govorahu: to je Ilija. A drugi govorahu: to je prorok ili kao koji od proroka. A kad èu Irod, reèe: to je Jovan koga sam ja posjekao, on usta iz mrtvijeh. Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svojega, jer se oženi njom. Jer Jovan govoraše Irodu: ne možeš ti imati žene brata svojega. A Irodijada rasrdi se na njega, i šæaše da ga ubije, ali ne mogaše. Jer se Irod bojaše Jovana znajuæi ga da je èovjek pravedan i svet, i èuvaše ga, i mnogo koješta èinjaše kako mu on reèe, i rado ga slušaše. I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svoga roðenja davaše veèeru knezovima svojijem i vojvodama i starješinama Galilejskijem. I ušavši kæi Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovijem reèe car djevojci: išti u mene šta god hoæeš, i daæu ti. I zakle joj se: što god zaišteš u mene daæu ti, da bi bilo i do po carstva moga. A ona izišavši reèe materi svojoj: šta æu iskati? A ona reèe: glavu Jovana krstitelja. I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreæi: hoæu da mi daš sad na krugu glavu Jovana krstitelja. I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojijeh ne htje joj odreæi. I odmah posla car dželata, i zapovjedi da donese glavu njegovu. A on otišavši posijeèe ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade djevojci, a djevojka dade je materi svojoj. I èuvši uèenici njegovi doðoše i uzeše tijelo njegovo, i metnuše ga u grob.