Marko 4:21-41
Marko 4:21-41 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И рече им: „Да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет; а не да се стави на свећњак? Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изађе на видело. Ко има уши да слуша, нека слуша.” И рече им: „Памтите што чујете. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. Јер ко има – њему ће се дати; а ко нема – и што има, узеће се од њега.” И говораше: „Тако је царство Божје као кад човек баци семе на земљу, и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте – сам не зна како. Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класи. А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.” И говораше: „Како ћемо упоредити царство Божје, или у којој причи да га изложимо? Као горушичино зрно, које, кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци.” И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. А без приче им не говораше, него својим ученицима насамо све објашњаваше. И рече им онога дана увече: „Пређимо на другу страну.” И отпустивши народ, узеше га како беше у чамцу, и други чамци беху с њим. И наста велика олуја и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ пунио. А он на крми спаваше на узглављу. И пробудише га, те му рекоше: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?” И уставши запрети ветру и рече мору: „Ћути, умукни!” И преста ветар, те би тишина велика. И рече им: „Што сте тако плашљиви? Како немате вере?” И веома се уплашише, те говораху један другоме: „Та ко је овај да му се и ветар и море покоравају?”
Marko 4:21-41 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. Ко има уши да чује, нека чује.« И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.« Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.« »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.« И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао. Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.« И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци. Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. А Исус је на крми спавао на узглављу. Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?« А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!« И ветар утихну и настаде велика тишина. Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?« А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«
Marko 4:21-41 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus nastavi: „Ko bi od vas doneo svetiljku i stavio je pod mericu ili ispod kreveta? Zar se svetiljka ne stavlja na svećnjak? Što je skriveno, to će se otkriti, i obelodaniće se ono što je tajno. Ko ima uši, neka sluša!“ Isus im zatim reče: „Pazite kako slušate. Jer kakvom merom merite, takvom merom će vama biti mereno. Jer ko ima, njemu će se dodati, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima.“ Isus je takođe rekao: „Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako. Zemlja sama po sebi čini da donosi rod. Prvo se pojavi stabljika, zatim klas, onda klas pun žita. A kada usev sasvim dozri, čovek brže-bolje uzima srp u ruke, jer je žetva prispela.“ Isus ponovo prozbori: „S čim ćemo uporediti Carstvo Božije? Kakvom pričom da ga objasnimo? Ono je slično gorušičinom zrnu, najmanjem od svih koja se seju u zemlju. Ali kada se poseje, izrasta i postaje veće od sveg ostalog rastinja, pa razvija toliko velike grane da se pod njegovom senkom gnezde ptice nebeske.“ Isus je narodu pripovedao mnogo ovakvih priča, onoliko koliko su mogli da razumeju. Bez priča im ništa nije govorio. Ipak, svojim učenicima je sve objašnjavao kada su bili sami. Istog dana uveče, Isus im reče: „Pređimo na drugu stranu jezera.“ Raspustivši narod, učenici su ga poveli brodićem u kome je on već bio. Pratili su ga i drugi brodići. Međutim, podiže se velika bura, tako da su talasi plavili lađicu, te je bila skoro pod vodom. A Isus je spavao na krmi, na uzglavlju. Oni ga probudiše govoreći: „Učitelju, zar ne mariš što propadamo?!“ Isus ustade i zapreti vetru: „Prestani!“ Onda reče talasima: „Umirite se!“ Vetar prestade i nasta velika tišina. Onda im Isus reče: „Zašto ste se uplašili? Zar nemate vere?“ Obuzeti silnim strahom, učenici su počeli da pitaju jedni druge: „Pa ko je, onda, ovaj da mu se i vetar i jezero pokoravaju?“
Marko 4:21-41 Нови српски превод (NSP)
Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. Ко има уши, нека слуша!“ Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“ Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“ Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“ Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами. Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“ Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина. Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“ Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“
Marko 4:21-41 Sveta Biblija (SRP1865)
I govoraše im: eda li se svijeæa užiže da se metne pod sud ili pod odar? a ne da se na svijetnjak metne? Jer nema ništa tajno što neæe biti javno; niti ima što sakriveno što neæe iziæi na vidjelo. Ako ima ko uši da èuje neka èuje. I govoraše im: pamtite što èujete: kakom mjerom mjerite onakom æe vam se mjeriti i dometnuæe se vama koji slušate. Jer ko ima, daæe mu se; a koji nema, uzeæe mu se i ono što ima. I govoraše im: tako je carstvo Božije kao èovjek kad baci sjeme u zemlju; I spava i ustaje noæu i danju; i sjeme nièe i raste, da ne zna on. Jer zemlja sama od sebe najprije donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri rod, odmah pošlje srp; jer nasta žetva. I govoraše: kakvo æemo kazati da je carstvo Božije? ili u kakvoj æemo ga prièi iskazati? Ono je kao zrno gorušièno koje kad se posije u zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji; A kad se posije, uzraste i bude veæe od svega povræa, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu ptice nebeske življeti. I takovijem mnogijem prièama kazivaše im rijeè koliko mogahu slušati. A bez prièa ne govoraše im ni rijeèi. A uèenicima osobito kazivaše sve. I reèe im onaj dan uveèe: hajdemo na onu stranu. I otpustivši narod uzeše ga kako bješe u laði; a i druge laðe bijahu s njim. I postade velika oluja; i valovi tako zaljevahu u laðu da se veæ napuni. A on na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše ga, i rekoše mu: uèitelju! zar ti ne mariš što ginemo? I ustavši zaprijeti vjetru, i reèe moru: æuti, prestani. I utoli vjetar, i postade tišina velika. I reèe im: zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vjere. I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugome: ko je ovaj dakle da ga i vjetar i more slušaju?