Marko 4:2-20
Marko 4:2-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И учаше их много у причама и говораше им у науци својој: „Слушајте! Ето, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, и дођоше птице те га позобаше. Друго паде на каменито тле, где немаше много земље, и одмах изниче, јер немаше дубоке земље. А кад сунце изађе, би сасушено и, како немаше корена – усахну. Треће паде у трње, и нарасте трње те га угуши и не донесе рода. Четврта пак падоше у добру земљу и даваху род који је напредовао и растао, и донесе тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.” И рече: „Ко има уши да слуша, нека слуша.” А кад би сам, питаху га за приче они који беху око њега с Дванаесторицом. И рече им: „Вама је дана тајна царства Божјег; а онима који су напољу све бива у причама, да гледајући гледају и не виде, и слушајући слушају и не разумеју, да се не обрате и буде им опроштено.” И рече им: „Не разумете ове приче, а како ћете схватити све приче? Сејач сеје реч. Ови су крај пута посејани, где се сеје реч, и кад је чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њима. И ови су слично посејани на каменитом тлу, који, кад чују реч, одмах је с радошћу примају, и немају корена у себи, него су нестали, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. А други су, што су посејани у трњу, то су они који реч чуше, а светске бриге, те превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива. А они што су посејани на доброј земљи, слушају и примају реч, па доносе род тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.”
Marko 4:2-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
И много чему их је учио у причама. А док их је учио, рече: »Слушајте! Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.« И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«. А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама. »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, да ‚гледају и гледају, али да не виде, и да слушају и слушају, али да не разумеју. Иначе би се обратили и било би им опроштено.‘« Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу? »Сејач сеје Реч. Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
Marko 4:2-20 Novi srpski prevod (NSPL)
On ih je onda poučavao mnogim stvarima služeći se pričama. Ovako im je izlagao svoje učenje: „Slušajte! Izađe sejač da seje. Ali, kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su, opet, pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke, te one nisu donele rod. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju, pa su isklijala, uzrasla i donela rod: neka zrna tridesetostruko, neka šezdesetostruko, a neka stostruko.“ Onda Isus reče: „Ko ima uši, neka sluša!“ Kada je Isus ostao sam, Dvanaestorica i oni oko njega, su zatražili od njega da im protumači priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajnu Carstva Božijeg, a ostalima se sve govori u pričama: ’Da gledajući ne vide, da slušajući ne razumeju, da se ne obrate da bi im Bog oprostio.’“ Isus ih zatim upita: „Zar ne razumete ovu priču? Kako ćete razumeti sve ostale priče?“ Sejač seje Božiju reč. Neki ljudi su kao zrnevlje posejano kraj puta; tek što čuju reč, istog trena dolazi Satana i odnosi reč koja je posejana u njima. Drugi su opet kao zrnevlje posejano na kamenitom tlu. Oni, kada čuju reč, odmah je sa radošću prihvataju, ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, bivaju nepostojani. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, oni odmah otpadaju. Neki su kao zrnevlje posejano u trnje. To su oni koji slušaju reč, ali brige za ovozemaljske stvari, zavodljivost bogatstva i žudnje za drugim stvarima dolaze i uguše reč, te ostaje bez ploda. A zrnevlje koje je posejano na dobro tle, to su oni koji slušaju reč, prihvataju je i donose plod: jedni tridesetostruko, drugi šezdesetostruko, a neki stostruko.
Marko 4:2-20 Нови српски превод (NSP)
Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: „Слушајте! Изађе сејач да сеје. Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“ Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“ Када је Исус остао сам, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама: ’Да гледајући не виде, да слушајући не разумеју, да се не обрате да би им Бог опростио.’“ Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ Сејач сеје Божију реч. Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.
Marko 4:2-20 Sveta Biblija (SRP1865)
I uèaše ih u prièama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj: Slušajte: evo iziðe sijaè da sije. I kad sijaše dogodi se da jedno pade ukraj puta, i doðoše ptice i pozobaše ga. A drugo pade na kamenito mjesto gdje ne bijaše mnogo zemlje; i odmah iznièe; jer ne bijaše u dubinu zemlje: A kad obasja sunce, uvenu, i buduæi da nemaše korijena, usahnu. I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese roda. I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji napredovaše i rastijaše i donošaše po trideset i po šeset i po sto. I reèe: ko ima uši da èuje neka èuje. A kad osta sam, zapitaše ga koji bijahu s njim i sa dvanaestoricom za ovu prièu. I reèe im: vama je dano da znate tajne carstva Božijega, a onima napolju sve u prièama biva; Da oèima gledaju i da ne vide, i da ušima slušaju i da ne razumiju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste grijesi. I reèe im: zar ne razumijete ove prièe? A kako æete sve prièe razumjeti? Sijaè rijeè sije. A ono su kraj puta, gdje se sije rijeè i kad je èuju odmah doðe sotona i otme rijeè posijanu u srcima njihovijem. Tako su i ono što se sije na kamenitijem mjestima koji kad èuju rijeè odmah je prime s radošæu; Ali nemaju korijena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih potjeraju rijeèi radi, odmah se sablazne. A ono su što se u trnju sije koji slušaju rijeè, Ali brige ovoga svijeta i prijevara bogatstva i ostale slasti uðu i zaguše rijeè, i bez roda ostane. A ono su što se na dobroj zemlji sije koji slušaju rijeè i primaju, i donose rod po trideset i po šeset i po sto.