Marko 2:3-12
Marko 2:3-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И дођоше к њему носећи одузетог човека, кога су носила четворица. И како због народа нису могли да га принесу њему, открише кров куће у којој је био и, прокопавши га, спустише кревет на ком узети лежаше. И видевши Исус њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!” А неки од књижевника сеђаху онде и размишљаху у својим срцима: „Што овај говори тако? Он хули, ко може да опрашта грехе сем једнога Бога?” И сазнавши одмах Исус својим духом да они тако размишљају у себи, рече им: „Што то мислите у својим срцима? Шта је лакше рећи узетоме: ‘Опраштају ти се греси’, или рећи: ‘Устани, па узми своју постељу и ходај’?” А да знате да Син човечји има власт да опрашта грехе на земљи, рече одузетоме: Теби говорим, устани, подигни своју постељу и иди кући. И уста, те одмах подиже постељу и изађе пред свима, тако да су се сви дивили и славили Бога говорећи: „Тако нешто још никад не видесмо.”
Marko 2:3-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица. Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао. Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.« А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило: »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?« Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите? Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘? Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.« И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље. Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«
Marko 2:3-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Uto dođu četvorica ljudi noseći jednog oduzetog čoveka. Pošto zbog mnoštva nisu mogli da ga donesu pred Isusa, napravili su otvor na krovu iznad mesta gde je bio Isus, kroz koji su spustili nosila na kojima je ležao oduzeti. Isus, videvši njihovu veru, reče oduzetome: „Sinko, opraštaju ti se gresi!“ Tu su sedeli i neki od znalaca Svetog pisma i razmišljali u sebi: „Šta to ovaj priča? On vređa Boga! Ko može opraštati grehe osim samoga Boga?“ Isus je svojim duhom odmah prozreo njihovo umovanje, pa ih je upitao: „Zašto ovako razmišljate u srcu? Šta je lakše reći oduzetome: ’Tvoji gresi su oprošteni’ ili: ’Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj?’ Ali, da znate: Sin Čovečiji ima vlast da oprašta grehe na zemlji.“ Onda reče oduzetome: „Tebi kažem: ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!“ Oduzeti se istog trenutka podiže i na očigled sveg naroda uze svoja nosila i ode. Zadivljeni time, ljudi su slavili Boga i govorili: „Ovo još nikada nismo videli!“
Marko 2:3-12 Нови српски превод (NSP)
Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“ Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“ Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“
Marko 2:3-12 Sveta Biblija (SRP1865)
I doðoše k njemu s uzetijem koga nošaše èetvoro. I ne moguæi približiti se k njemu od naroda otkriše kuæu gdje on bijaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše. A Isus vidjevši vjeru njihovu reèe uzetome: sinko! opraštaju ti se grijesi tvoji. A ondje sjeðahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojima: Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga? I odmah razumjevši Isus duhom svojijem da oni tako pomišljaju u sebi, reèe im: što tako pomišljate u srcima svojijem? Što je lakše? reæi uzetome: opraštaju ti se grijesi? ili reæi: ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da vlast ima sin èovjeèij na zemlji opraštati grijehe, reèe uzetome:) Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. I usta odmah, i uzevši odar iziðe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreæi: nigda toga vidjeli nijesmo.