Marko 15:16-32
Marko 15:16-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А војници га одведоше унутра у двор, то јест преторијум, и сазваше сву чету. И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега. И почеше да га поздрављају: „Здраво, царе јудејски.” И удараху га трском по глави, пљуваху на њега и падајући на колена клањаху му се. А кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га разапну. И примораше једног пролазника Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст. И доведоше га на место Голготу, што преведено значи „место лобања”. И даваху му вино са смирном, но он не прими. Затим га разапеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих – шта ће ко узети. А беше трећи час кад га разапеше. И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: „Цар јудејски”. И разапеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве. И испуни се Писмо које каже: „И убројише га међу злочинце.” А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и саграђујеш га за три дана, спаси самога себе и сиђи с крста.” Тако се ругаху и првосвештеници с књижевницима и говораху један другоме: „Друге је спасао, самога себе не може да спасе. Христос, цар Израиљев – нека сиђе сад с крста да видимо и поверујемо.” Вређаху га и они што су били с њим разапети.
Marko 15:16-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!« Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну. А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. Када су га распели, било је девет сати ујутро. А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, спаси самога себе! Сиђи са крста!« Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.« А вређали су га и они који су с њим били распети.
Marko 15:16-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Vojnici su ga, potom, odveli u unutrašnje dvorište palate, to jest u pretorijum, i okupili celu četu. Zaogrnuli su Isusa skerletnim ogrtačem, opleli trnov venac i stavili mu na glavu. Onda su počeli da ga pozdravljaju: „Zdravo, Care judejski!“ Udarali su ga trskom po glavi, pljuvali ga i klanjali mu se prigibajući kolena. Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega skerletni ogrtač, obukli mu njegovu odeću, i odveli ga da ga razapnu. Neki čovek po imenu Simon iz Kirine, otac Aleksandrov i Rufov, prolazio je tuda vraćajući se sa polja. Njega su naterali da mu ponese krst. Isusa su odveli na mesto koje se zove Golgota , što u prevodu znači „Mesto lobanje“. Nudili su mu vino pomešano sa smirnom, ali je on to odbio. Zatim su ga razapeli, a njegovu odeću su podelili među sobom bacajući kocku za nju, da se vidi ko će šta uzeti. Bilo je devet sati ujutro kada su ga razapeli. Tu je bio i natpis na kojem je pisala njegova krivica: „CAR JUDEJSKI“. Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s njegove desne strane, a drugog s leve strane. Time se ispunilo ono što je zapisano u Svetom pismu: „U zločince ga ubrojiše.“ Prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama, govoreći: „Ua, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe, pa siđi s krsta!“ Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma. Govorili su među sobom: „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Hristos, izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta, da vidimo i poverujemo!“ Tako su ga vređali i oni koji su bili razapeti sa njim.
Marko 15:16-32 Нови српски превод (NSP)
Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну. Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. Исуса су одвели на место које се зове Голгота , што у преводу значи „Место лобање“. Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети. Било је девет сати ујутро када су га разапели. Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“ Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе, па сиђи с крста!“ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Marko 15:16-32 Sveta Biblija (SRP1865)
A vojnici ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu èetu vojnika, I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj. I stadoše ga pozdravljati govoreæi: zdravo, care Judejski! I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajuæi na koljena poklanjahu mu se. I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu. I natjeraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iðaše iz polja, da mu ponese krst. I dovedoše ga na mjesto Golgotu, koje æe reæi: košturnica. I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajuæi kocke za njih ko æe šta uzeti. A bijaše sahat treæi kad ga razapeše. I bijaše natpis njegove krivice natpisan: car Judejski. I s njim raspeše dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane njemu. I izvrši se pismo koje govori: i metnuše ga meðu zloèince. I koji prolažahu huljahu na nj mašuæi glavama svojima i govoreæi: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš, Pomozi sam sebi i siði s krsta. Tako i glavari sveštenièki s književnicima rugahu se govoreæi jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoæi. Hristos car Izrailjev neka siðe sad s krsta da vidimo, pa æemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se.