Marko 14:10-72

Podeli

Marko 14:10-72 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда. А првога дана бесквасних хлебова, кад су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: „Куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?” И посла двојицу од својих ученика и рече им: „Идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим, и где уђе, реците домаћину: Учитељ пита: ‘Где је моја дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ И он ће вам показати велику одају на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.” И изађоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише Пасху. А кад је било вече, дође са Дванаесторицом. И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас – који једе са мном.” Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: „Да нећу ја?” А он им рече: „Један од Дванаесторице који умаче са мном у зделу. Син човечји иде, додуше, као што је написано за њега, али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио тај човек.” И кад су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: „Узмите, ово је тело моје.” И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви. И рече им: „Ово је моја крв завета, која се пролива за многе. Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.” И отпојавши хвалу, изађоше на Маслинску гору. И рече им Исус: „Сви ћете се саблазнити, јер је написано: ‘Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.’ Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.” А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, али ја нећу.” И рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас – ове ноћи – пре но што петао два пута запева.” Но он говораше још упорније: „Ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе.” А исто тако говораху и сви остали. И дођоше на једно место које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.” И узе са собом Петра, Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити, и рече им: „Претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите.” И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час, и говораше: „Ава, Оче, теби је све могућно, пронеси ову чашу мимо мене; али не што ја хоћу, него што ти хоћеш.” Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: „Симоне, спаваш? Зар не могаде пробдети један час? Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.” И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву. И дошавши, опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре. И дође по трећи пут и рече им: „Стално спавате и почивате! Доста је, дође час, ево, предају Сина човечјег у руке грешника! Устаните, хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.” И одмах – док је он још говорио – дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим многи људи с мачевима и батинама – од првосвештеника, књижевника и старешина. А његов издајник беше дао знак њима: „Кога пољубим – онај је; ухватите га и одведите опрезно.” И дошавши, одмах му приђе и рече: „Рави”, и пољуби га. А они ставише руке на њега и ухватише га. А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. Исус пак одговори и рече им: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите; сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне.” Тада га сви оставише и побегоше. А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише. Но он остави платно, па побеже од њих го. И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници. А Петар пође издалека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху. Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака. Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи: „Ми чусмо како он говори: ‘Ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други, који неће бити начињен рукама.’” Па ни такво њихово сведочанство не беше једнако. Тада стаде првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: „Зар ништа не одговараш шта ови сведоче против тебе?” А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: „Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?” А Исус рече: „Ја сам, и видећете Сина човечјег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским.” На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: „Шта нам још требају сведоци? Чули сте хулу; шта вам се чини?” А они га сви осудише да је заслужио смрт. И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: „Прореци!” И слуге га удараху по лицу. И кад је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња, па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: „И ти беше са Исусом Назарећанином?” Но он одрече говорећи: „Нити знам, нити разумем што говориш.” И изађе напоље у предворје, и петао запева. А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: „Овај је од њих.” Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: „Заиста си од њих, јер си и Галилејац.” Тада он поче да се куне и заклиње: „Не знам тога човека о којем говорите.” И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи како му рече Исус: „Пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи.” И бризну у плач.

Marko 14:10-72 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда. Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?« Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.« И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру. Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом. »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.« Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?« »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.« Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.« Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили. »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.« Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору. »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце ће се раштркати.‘ Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.« А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!« »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.« Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше и сви остали. Тада одоше на место које се зове Гетсиманија. »Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима, па са собом поведе Петра, Јакова и Јована. Обузеше га велик страх и тескоба, па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.« Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе. »Аба, Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.« Потом се врати и нађе их како спавају. »Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш? Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.« Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи. Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре. Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке. Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.« И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине. А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.« И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га. Тада људи пограбише Исуса и ухватише га. А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо. Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.« Тада га сви оставише и побегоше. А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише, али он збаци чаршав и побеже гô. Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона. А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре. Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше. Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала. Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи: »Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘« Али ни у том сведочењу се не сложише. Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?« Али Исус је ћутао и ништа није одговарао. Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?« »Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.« На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци! Чули сте хулу! Шта мислите?« И они сви пресудише да је заслужио смрт. Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!« Потом га пограбише слуге и ишамараше га. Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња. Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!« Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи. Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!« А Петар то опет порече. Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!« А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!« Истог часа петао се огласи други пут и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.

Marko 14:10-72 Novi srpski prevod (NSPL)

Juda Iskariot, jedan od Dvanaestorice, ode vodećim sveštenicima da im izda Isusa. Oni su se obradovali kada su to čuli, pa su mu obećali da će mu dati novac. Juda je od tada tražio zgodnu priliku da izda Isusa. A na prvi dan praznika Beskvasnih hlebova, kada se klalo pashalno jagnje, učenici rekoše Isusu: „Gde želiš da odemo, da ti pripremimo i da jedeš pashalnu večeru?“ Isus posla dva svoja učenika i reče im: „Idite u grad. Tamo će vas sresti čovek koji nosi krčag s vodom. Vi pođite za njim, pa u koju kuću uđe, vi recite vlasniku kuće: ’Učitelj pita: „Gde je gostinska soba u kojoj ću sa svojim učenicima jesti pashalnu večeru?“’ On će vam pokazati veliku sobu na spratu, opremljenu i uređenu. Tamo nam pripremite večeru.“ Učenici krenu i dođu u grad. Tamo su našli sve onako kako im je Isus rekao, te pripreme za Pashu. Uveče je Isus došao sa Dvanaestoricom. Dok su večerali, Isus reče: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas koji jedete sa mnom.“ Oni počeše da se žaloste i da ga pitaju: „Da nisam ja taj?“ A Isus im odgovori: „To je jedan od Dvanaestorice, koji umače sa mnom hleb u zdelu. Doduše, Sin Čovečiji odlazi u smrt kao što je u Svetom pismu napisano za njega, ali teško onom čoveku koji ga izdaje! Tom čoveku bi bilo bolje da se nije ni rodio.“ Dok su jeli, Isus uze hleb, izreče blagoslov, razlomi ga i dade im. Rekao je: „Uzmite, ovo je moje telo.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je, pa su svi pili iz nje. Rekao im je: „Ovo je krv moja, krv saveza, koja se proliva za mnoge. Zaista vam kažem: neću više piti vina od roda loze, do onoga dana kada ću piti novo vino u Carstvu Božijem.“ Zatim su otpevali hvalospeve i zaputili se ka Maslinskoj gori. Isus im reče: „Svi ćete se vi okrenuti od mene, jer je napisano: ’Udariću pastira, i ovce će se razbežati.’ Ali kada vaskrsnem, otići ću pre vas u Galileju.“ Petar mu reče: „Ako se i svi okrenu od tebe, ja neću.“ A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se ti tri puta odreći danas, još ove noći, i to pre no što se petao dva puta oglasi.“ No Petar je još upornije tvrdio: „Neću te se odreći, čak i ako treba da umrem sa tobom!“ Tako su rekli i svi učenici. Došli su na mesto koje se zove Getsimanija. Isus reče svojim učenicima: „Sedite ovde dok se pomolim.“ Sa sobom je poveo Petra, Jakova i Jovana i tada su ga obuzeli duboki nemir i teskoba. Tada im reče: „Duša mi je nasmrt tužna. Ostanite ovde i bdite.“ Onda je otišao malo dalje, pa je pao na zemlju i molio se da ga, ako je moguće, mimoiđe čas stradanja. Govorio je: „Ava, Oče, tebi je sve moguće. Ukloni ovu čašu stradanja od mene! Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Kada se vratio k učenicima, našao ih je kako spavaju. Zato je rekao Petru: „Simone, spavaš? Zar nisi ni jedan sat mogao da probdiš? Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; duh je, naime, voljan, ali je telo slabo.“ Zatim je ponovo otišao i pomolio se istim rečima. Kad se vratio, ponovo ih je zatekao kako spavaju, jer su im se oči sklapale. Nisu znali šta da mu odgovore. Kad je Isus došao treći put, rekao im je: „Stalno spavate i počivate. Dosta! Došao je čas! Evo, Sin Čovečiji će biti predat u ruke grešnicima. Ustanite! Hajdemo! Evo, približio se moj izdajnik.“ Dok je Isus još govorio, dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njim rulja sa mačevima i toljagama. Njih su poslali vodeći sveštenici, znalci Svetog pisma i starešine. Isusov izdajnik im je dao znak: „Koga poljubim, taj je. Uhvatite ga i odvedite pod stražom!“ On odmah priđe i reče: „Učitelju!“ I poljubi ga. Tada navališe na Isusa i uhvatiše ga. Jedan od Isusovih učenika, koji je tu stajao, potegao je mač, udario Prvosveštenikovog slugu i odsekao mu uho. Isus im reče: „Zar sam ja odmetnik, pa ste sa mačevima i toljagama izašli da me uhvatite? Svaki dan sam provodio sa vama u hramu i poučavao, i niste me uhvatili. Ali tako treba da se ispune reči Pisma.“ Tada su ga svi učenici ostavili i pobegli. Tu je bio i neki mladić, Isusov sledbenik, koji je bio ogrnut samo platnom. Njega su uhvatili, ali je on ostavio platno i pobegao go. Isusa su odveli Prvosvešteniku, a tamo su se okupili i svi vodeći sveštenici, starešine i znalci Svetog pisma. Petar ga je pratio izdaleka do Prvosveštenikovog dvora, gde je seo sa stražarima i grejao se kod vatre. Tada su vodeći sveštenici i celo Veliko veće tražili dokaz protiv Isusa da bi ga pogubili, ali nisu našli ništa. Naime, mnogi su lažno svedočili protiv njega, ali se svedočenja nisu podudarala. Onda su ustali neki i lažno svedočili protiv Isusa, govoreći: „Čuli smo da je on rekao: ’Srušiću ovaj hram sagrađen ljudskom rukom i za tri dana podići drugi koji neće biti sagrađen ljudskom rukom.’“ Ali ni ovde se njihova svedočenja nisu podudarala. Tada je Prvosveštenik ustao pred svima i upitao Isusa: „Zar ništa ne odgovaraš na to što ovi svedoče protiv tebe?“ Ali Isus je ćutao i nije ništa odgovorio. Prvosveštenik ga ponovo upita: „Jesi li ti Hristos, Sin Boga blagoslovenoga?“ „Jesam – odgovori Isus. A vi ćete videti Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane Svesilnoga i dolazi na oblacima nebeskim.“ Na to Prvosveštenik razdera svoju odeću i reče: „Zar su nam potrebni drugi svedoci? Čuli ste bogohuljenje! Kako vam se to čini?“ Svi su presudili da je zaslužio smrt. Tada su neki počeli da pljuju na njega i da mu pokrivaju lice, da ga udaraju pesnicama i govore mu: „Proreci!“ Stražari su ga takođe šamarali. Dok je Petar bio u dvorištu, došla je jedna od Prvosveštenikovih sluškinja. Kada je spazila Petra kako se greje, pogledala ga je i rekla: „I ti si bio sa Isusom iz Nazareta!“ No, on to poreče: „Niti znam, niti razumem o čemu govoriš!“ Rekavši to izađe u predvorje. Uto se oglasi petao. Međutim, sluškinja je i tamo opazila Petra, pa je opet počela da govori onima što su tu stajali: „I ovaj je jedan od njih!“ Ali Petar je i dalje to poricao. Malo kasnije su mu i drugi rekli: „Zaista, i ti si jedan od njih, jer si Galilejac!“ Petar stade da se proklinje i zaklinje: „Ne poznajem tog čoveka o kome govorite!“ Uto se oglasi petao po drugi put. Petar se tada setio Isusovih reči: „Pre nego što se petao dva puta oglasi, triput ćeš me se odreći.“ I on stade da plače.

Marko 14:10-72 Нови српски превод (NSP)

Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса. А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“ Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“ Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху. Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“ Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“ А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“ Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње. Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“ Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори. Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано: ’Ударићу пастира, и овце ће се разбежати.’ Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“ Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“ А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“ Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици. Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“ Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“ Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“ Затим је поново отишао и помолио се истим речима. Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре. Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“ Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“ Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. Тада навалише на Исуса и ухватише га. Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо. Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли. Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го. Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре. Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала. Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ Али ни овде се њихова сведочења нису подударала. Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ Али Исус је ћутао и није ништа одговорио. Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“ „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“ На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“ Сви су пресудили да је заслужио смрт. Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали. Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла: „И ти си био са Исусом из Назарета!“ Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао. Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ Али Петар је и даље то порицао. Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“ Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“ Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.

Marko 14:10-72 Sveta Biblija (SRP1865)

I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, otide ka glavarima sveštenièkijem da im ga izda. A oni èuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da ga izda. I u prvi dan prijesnijeh hljebova, kad klahu pashu, rekoše mu uèenici njegovi: gdje æeš da idemo da ti zgotovimo pashu da jedeš? I posla dvojicu od uèenika svojijeh i reèe im: idite u grad, i srešæe vas èovjek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim, I gdje uðe kažite gospodaru od one kuæe: uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem? I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: ondje nam zgotovite. I iziðoše uèenici njegovi, i doðoše u grad, i naðoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu. I kad bi uveèe, doðe sa dvanaestoricom. I kad sjeðahu za trpezom i jeðahu reèe Isus: zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaæe me. A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugijem: da ne ja? i drugi: da ne ja? A on odgovarajuæi reèe im: jedan od dvanaestorice koji umoèi sa mnom u zdjelu. Sin èovjeèij dakle ide kao što je pisano za njega; ali teško onome èovjeku koji izda sina èovjeèijega; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj èovjek. I kad jeðahu uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reèe: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze èašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi. I reèe im: ovo je krv moja novoga zavjeta koja æe se proliti za mnoge. Zaista vam kažem: više neæu piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad æu ga piti novoga u carstvu Božijemu. I otpojavši hvalu iziðoše na goru Maslinsku. I reèe im Isus: svi æete se vi sablazniti o mene ovu noæ; jer je pisano: udariæu pastira i ovce æe se razbjeæi. Ali po vaskrseniju svojemu ja idem pred vama u Galileju. A Petar mu reèe: ako se i svi sablazne, ali ja neæu. I reèe mu Isus: zaista ti kažem: noæas dok dvaput pijetao ne zapjeva tri puta æeš me se odreæi. A on još veæma govoraše: da bih znao s tobom i umrijeti neæu te se odreæi. Tako i svi govorahu. I doðoše u selo koje se zove Getsimanija, i reèe uèenicima svojijem: sjedite ovdje dok ja idem da se pomolim Bogu. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poèe tužiti. I reèe im: žalosna je duša moja do smrti; poèekajte ovdje, i stražite. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi ga mimoišao èas ako je moguæe. I govoraše: Ava oèe! sve je moguæe tebi; pronesi èašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoæu nego kako ti. I doðe i naðe ih gdje spavaju, i reèe Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednoga èasa postražiti? Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srèan ali je tijelo slabo. I opet otišavši pomoli se Bogu one iste rijeèi govoreæi. I vrativši se naðe ih opet gdje spavaju; jer im bijahu oèi otežale; i ne znadijahu šta bi mu odgovorili. I doðe treæi put, i reèe im: jednako spavate i poèivate; dosta je; doðe èas; evo se predaje sin èovjeèij u ruke grješnicima. Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi. I odmah dok on još govoraše, doðe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara sveštenièkijeh i od književnika i starješina. I izdajnik njegov dade im znak govoreæi: koga ja cjelivam onaj je: držite ga, i vodite ga èuvajuæi. I došavši odmah pristupi k njemu, i reèe: Ravi! ravi! i cjeliva ga. A oni metnuše ruke svoje na nj i uhvatiše ga. A jedan od onijeh što stajahu ondje izvadi nož te udari slugu poglavara sveštenièkoga, i otsijeèe mu uho. I odgovarajuæi Isus reèe im: kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i uèio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo. I ostavivši ga uèenici svi pobjegoše. I za njim iðaše nekakav mladiæ ogrnut platnom po golu tijelu; i uhvatiše onoga mladiæa. A on ostavivši platno go pobježe od njih. I dovedoše Isusa k poglavaru sveštenièkome, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenièki i književnici i starješine. I Petar ide za njim izdaleka do u dvor poglavara sveštenièkoga, i sjeðaše sa slugama, i grijaše se kod ognja. A glavari sveštenièki i sva skupština tražahu na Isusa svjedoèanstva da ga ubiju; i ne naðoše; Jer mnogi svjedoèahu lažno na njega i svjedoèanstva ne bijahu jednaka. I jedni ustavši svjedoèahu na njega lažno govoreæi: Mi smo èuli gdje on govori: ja æu razvaliti ovu crkvu koja je rukama naèinjena, i za tri dana naèiniæu drugu koja neæe biti rukama naèinjena. I ni ovo svjedoèanstvo njihovo ne bijaše jednako. I ustavši poglavar sveštenièki na srijedu zapita Isusa govoreæi: zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svjedoèe? A on muèaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenièki zapita i reèe: jesi li ti Hristos, sin blagoslovenoga? A Isus reèe: jesam; i vidjeæete sina èovjeèijega gdje sjedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskijem. A poglavar sveštenièki razdrije svoje haljine, i reèe: šta nam trebaju više svjedoci? Èuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt. I poèeše jedni pljuvati na nj, i pokrivati mu lice, i æušati ga, i govoriti mu: proreci; i sluge ga bijahu po obrazima. I kad bijaše Petar dolje na dvoru, doðe jedna od sluškinja poglavara sveštenièkoga, I vidjevši Petra gdje se grije pogleda na nj i reèe: i ti si bio s Isusom Nazareæaninom. A on se odreèe govoreæi: ne znam niti razumijem šta ti govoriš. I iziðe napolje pred dvor: i pijetao zapjeva. I opet kad ga vidje sluškinja, poèe govoriti onima što stajahu ondje: ovaj je od njih. A on se opet odricaše. I malo zatijem opet oni što stajahu ondje rekoše Petru: vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakovi. A on se poèe kleti i preklinjati: ne znam toga èovjeka za koga vi govorite. I drugi put zapjeva pijetao. I opomenu se Petar rijeèi što mu reèe Isus: dok pijetao dvaput ne zapjeva odreæi æeš me se triput. I stade plakati.