Marko 12:28-44
Marko 12:28-44 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.” И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега; и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.” А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита. И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо. И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и прва места у синагогама и прочеља на гозбама. Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.” И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант. Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег; јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”
Marko 12:28-44 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?« »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘ А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.« »Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега. Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.« Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.« И нико се више није усудио да га нешто пита. Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син? Сам Давид рече у Светом Духу: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна док твоје непријатеље не положим под твоје ноге.‘ Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао. Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима, прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.« Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много. Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона, то јест један кодрант. Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу. Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«
Marko 12:28-44 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada je prišao jedan od znalaca Svetoga pisma koji je slušao kako raspravljaju. Videvši da im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: „Koja Božija zapovest je važnija od svih drugih?“ Isus mu odgovori: „Najvažnija je: ’Čuj, Izrailju! Gospod, Bog naš, jedini je Gospod. Zato, voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’ A druga zapovest je: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.’ Nijedna druga zapovest nije važnija od ovih dveju.“ Reče mu znalac Svetog pisma: „Tako je, učitelju. Istina je to što si rekao da je on jedini Bog i da osim njega nema drugog Boga, te da Boga treba voleti svim svojim srcem, svim svojim razumom i svom svojom snagom, kao i da treba voleti bližnjega svoga kao samoga sebe. To je važnije od svih žrtava svespalnica i drugih žrtava.“ Isus je video da je čovek razumno odgovorio, pa mu je rekao: „Nisi daleko od Carstva Božijeg.“ Posle ovoga se niko više nije usuđivao da ga zapita štogod. Kad je jednom prilikom Isus poučavao u hramu, zapitao je prisutne: „Kako to da znalci Svetog pisma govore da će Hristos biti Davidov Sin? Naime, sam David je, posredstvom Svetoga Duha, rekao: ’Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge podnožje da budu.“’ Ako ga sam David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“ Mnogi narod ga je rado slušao. Izlažući svoje učenje, rekao je: „Čuvajte se znalaca Svetog pisma. Oni vole da idu u dugačkim odorama, i da ih narod sa uvažavanjem pozdravlja po trgovima. Biraju prva sedišta u sinagogama i pročelja na gozbama. Oni osiromašuju udovičke kuće, i to pod izgovorom dugih molitava. Zato će biti strože osuđeni.“ Isus je seo u hramu kod kovčega za priloge i posmatrao narod kako ubacuje novac u hramsku blagajnu. Mnogi bogati ljudi su stavljali mnogo novca. Onda dođe jedna siromašna udovica i ubaci dva mala bakarna novčića, što je oko jedan dinar. Isus pozva svoje učenike i reče im: „Zaista vam kažem da je ova siromašna udovica stavila u kovčeg više od svih drugih, jer su svi dali priloge od svog izobilja, a ona je od svoje neimaštine stavila sve što je imala, sav svoj imetak.“
Marko 12:28-44 Нови српски превод (NSP)
Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“ Исус му одговори: „Најважнија је: ’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ. Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’ А друга заповест је: ’Воли ближњега свога као самога себе.’ Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“ Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“ Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод. Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? Наиме, сам Давид је, посредством Светога Духа, рекао: ’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране, док душмане не положим твоје, за твоје ноге подножје да буду.“’ Ако га сам Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“ Многи народ га је радо слушао. Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“ Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића, што је око један динар. Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“
Marko 12:28-44 Sveta Biblija (SRP1865)
I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vidje da im dobro odgovara, i zapita ga: koja je prva zapovijest od sviju? A Isus odgovori mu: prva je zapovijest od sviju: èuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; I ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom dušom svojom i svijem umom svojijem i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovijest. I druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Druge zapovijesti veæe od ovijeh nema. I reèe mu književnik: dobro, uèitelju! pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugoga osim njega; I ljubiti ga svijem srcem i svijem razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe, veæe je od sviju žrtava i priloga. A Isus vidjevši kako pametno odgovori reèe mu: nijesi daleko od carstva Božijega. I niko više ne smijaše da ga zapita. I odgovori Isus i reèe uèeæi u crkvi: kako govore književnici da je Hristos sin Davidov? Jer sam David kaza Duhom svetijem: reèe Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojima. Sam dakle David naziva ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše ga s radošæu. I govoraše im u nauci svojoj: èuvajte se književnika koji idu u dugaèkijem haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, I prvijeh mjesta po zbornicama, i zaèelja na gozbama. Ovi što jedu kuæe udovièke, i lažno se mole Bogu dugo, biæe još veæma osuðeni. I sjedavši Isus prema Božijoj hazni gledaše kako narod meæe novce u Božiju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo. I došavši jedna siromašna udovica metnu dvije lepte, koje èini jedan kodrant. I dozvavši uèenike svoje reèe im: zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju koji meæu u Božiju haznu. Jer svi metnuše od suviška svojega; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.