Marko 12:1-31
Marko 12:1-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus poče da im govori u pričama: „Bio neki čovek koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao. U vreme berbe je poslao jednog slugu vinogradarima da uzme od njih deo vinogradskog roda. No, vinogradari uhvate slugu, pretuku ga i praznih ruku ga vrate. Vlasnik pošalje vinogradarima drugog slugu, ali oni ovome razbiju glavu i narugaju mu se. Vlasnik posla i trećeg slugu, ali ovoga ubiše. Tako bi i sa mnogim drugima: jedne pretukoše, a druge pobiše. Vlasnik je imao još i voljenog sina. Na kraju je poslao i njega govoreći: ’Mog sina će poštovati.’ Ali vinogradari rekoše jedan drugome: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše!’ Vinogradari ga uhvate i ubiju, i mrtvog ga izbace izvan vinograda. Šta će preduzeti vlasnik vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare, a vinograd će dati drugima. Zar ne čitate u Pismu: ’Kamen što su zidari odbacili, postade kamen ugaoni; od Gospoda ovo beše i to je divno u našim očima’?“ Oni su onda gledali da ga uhvate, ali su se bojali naroda, jer su znali da je Isus ispričao priču zbog njih. Stoga su ga ostavili i otišli. Zatim su ovi poslali Isusu neke od fariseja i irodovce da ga uhvate u reči. Došli su i rekli mu: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš o putu Božijem, da nikome ne ugađaš, jer ne praviš razlike među ljudima, nego po istini učiš Božijem putu. Da li je dopušteno davati porez caru ili ne? Treba li da dajemo ili ne?“ Ali Isus je prozreo njihovu dvoličnost, pa im je rekao: „Zašto me iskušavate? Donesite mi jedan srebrnjak da ga pogledam.“ Oni donesoše. Isus ih upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“ Oni odgovore: „Carev.“ Isus im reče: „Onda dajte caru carevo, a Bogu Božije.“ I divili su mu se. Tada su sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, pristupili Isusu sa pitanjem: „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ Bilo tako sedmoro braće. Prvi se oženi, ali umre ne ostavivši za sobom potomstva. Onda drugi brat oženi udovicu, ali i on umre ne ostavivši potomstva za sobom. Isto je bilo i sa trećim bratom. Uglavnom, nijedan od ove sedmorice nije ostavio potomstvo za sobom. Na kraju umre i žena. Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će pripasti žena, budući da su sedmorica bila njome oženjena?“ Isus im reče: „Niste li u zabludi, zbog toga što ne poznajete ni Pismo ni silu Božiju? Jer, kad mrtvi budu vaskrsli, neće se ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebesima. A što se tiče vaskrsenja mrtvih, zar niste čitali u Mojsijevoj knjizi, gde se govori o grmu koji ne sagoreva? Tu je Bog rekao Mojsiju: ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.’ On nije Bog mrtvih, nego živih. Vi se grdno varate!“ Tada je prišao jedan od znalaca Svetoga pisma koji je slušao kako raspravljaju. Videvši da im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: „Koja Božija zapovest je važnija od svih drugih?“ Isus mu odgovori: „Najvažnija je: ’Čuj, Izrailju! Gospod, Bog naš, jedini je Gospod. Zato, voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’ A druga zapovest je: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.’ Nijedna druga zapovest nije važnija od ovih dveju.“
Marko 12:1-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И поче им говорити у причама. „Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова. А у своје време посла слугу виноградарима да прими од виноградара део виноградских плодова. Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку. И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише. Посла и трећега, и њега побише. Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: ‘Презаће од мога сина.’ Али они виноградари рекоше међу собом: ‘Ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.’ И ухвативши га, убише га и избацише из винограда. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима. Зар не читасте ове речи у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен; ово би од Господа и дивно је у очима нашим’?” И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да је овом причом њих имао на уму. И оставише га, те одоше. И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи. Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?” Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.” А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.” Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се. И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи: „Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’ Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.” Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје? Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’? Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.” И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.”
Marko 12:1-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише. »Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘ »Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ И зграбише га, па га убише и избацише из винограда. »Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима. »Зар нисте ово читали у Писму: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони. Господ то учини и то је дивно у нашим очима‘?« А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше. Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи. »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?« Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.« Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?« »Царев«, рекоше му они. Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.« И они му се задивише. Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?« »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘ Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.« Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?« »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘ А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«
Marko 12:1-31 Нови српски превод (NSP)
Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише. Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’ Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда. Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. Зар не читате у Писму: ’Камен што су зидари одбацили, постаде камен угаони; од Господа ово беше и то је дивно у нашим очима’?“ Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли. Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи. Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“ Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“ Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“ Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“ И дивили су му се. Тада су садукеји, који говоре да нема васкрсења, приступили Исусу са питањем: „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства. Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом. Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена. Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“ Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију? Јер, кад мртви буду васкрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима. А што се тиче васкрсења мртвих, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“ Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“ Исус му одговори: „Најважнија је: ’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ. Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’ А друга заповест је: ’Воли ближњега свога као самога себе.’ Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“
Marko 12:1-31 Sveta Biblija (SRP1865)
I poèe im govoriti u prièama: posadi èovjek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i naèini kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide. I kad doðe vrijeme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskoga. A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna. I opet posla k njima drugoga slugu; i onoga biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotna. I opet posla drugoga; i onoga ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a jedne pobiše. Još dakle imaše jedinoga svojega milog sina, posla i njega najposlije k njima govoreæi: postidjeæe se sina mojega. A vinogradari rekoše u sebi: ovo je našljednik, hodite da ga ubijemo, i nama æe ostati oèevina njegova. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda. Šta æe dakle uèiniti gospodar od vinograda? Doæi æe i pogubiæe vinogradare, i daæe vinograd drugima. Zar nijeste èitali u pismu ovo: kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla; To bi od Gospoda i divno je u našijem oèima? I gledahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumješe da za njih govori prièu; i ostavivši ga otidoše. I poslaše k njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi ga uhvatili u rijeèi. A oni došavši rekoše mu: uèitelju! znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božijemu uèiš; treba li æesaru davati haraè ili ne? Hoæemo li dati ili da ne damo? A on znajuæi njihovo licemjerje reèe im: što me kušate? Donesite mi novac da vidim. A oni donesoše. I reèe im: èij je obraz ovaj i natpis? A oni mu rekoše: æesarev. I odgovarajuæi Isus reèe im: podajte æesarevo æesaru, i Božije Bogu. I èudiše mu se. I doðoše k njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenija, i zapitaše ga govoreæi: Uèitelju! Mojsije nam napisa: ako kome brat umre i ostavi ženu a djece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne sjeme bratu svojemu. Sedam braæe bješe: i prvi uze ženu, i umrije bez poroda. I drugi uze je, i umrije, i ni on ne ostavi poroda; tako i treæi. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A poslije sviju umrije i žena. O vaskrseniju dakle kad ustanu koga æe od njih biti žena? jer je za sedmoricom bila. I odgovarajuæi Isus reèe im: zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božije? Jer kad iz mrtvijeh ustanu, niti æe se ženiti ni udavati, nego su kao anðeli na nebesima. A za mrtve da ustaju nijeste li èitali u knjigama Mojsijevijem kako mu reèe Bog kod kupine govoreæi: ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvijeh, nego Bog živijeh. Vi se dakle vrlo varate. I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vidje da im dobro odgovara, i zapita ga: koja je prva zapovijest od sviju? A Isus odgovori mu: prva je zapovijest od sviju: èuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; I ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom dušom svojom i svijem umom svojijem i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovijest. I druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Druge zapovijesti veæe od ovijeh nema.