Matej 22:1-46

Podeli

Matej 22:1-46 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи: „Царство небеско је слично једном цару који приреди свадбу своме сину. И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу. Опет посла друге слуге говорећи: Реците званицама: ‘Ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и товљеници су поклани, и све је спремно. Дођите на свадбу!’ А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину; остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише. А цар се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали. Тада рече својим слугама: ‘Свадба је спремна, али званице не беху достојне. Идите стога на раскршћа и које год нађете позовите на свадбу.’ И слуге оне изађоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо. И рече му: ‘Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?’ А он занеме. Тада цар рече слугама: ‘Свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.’ Јер су многи звани, али је мало изабраних.” Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи. И послаше му своје ученике са иродовцима, који рекоше: „Учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божјем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. Реци нам, дакле, шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез или није?” Али Исус позна њихову злоћу и рече: „Што ме кушате, лицемери? Покажите ми порезни новац. А они му пружише динар.” И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” Рекоше му: „Царев.” Тада им рече: „Дајте, онда, цару царево, а Богу Божје.” И чувши задивише се, те га оставише и одоше. Онога дана приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га: „Учитељу, Мојсије рече: ‘Ако ко умре без деце, нека брат његов узме његову жену и подигне пород своме брату.’ А код нас је било седморо браће: први се ожени и умро, па како није имао порода, остави своју жену брату своме; тако и други и трећи, све до седмога. А после свих умре жена. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер сви су је имали.” А Исус одговори и рече им: „Варате се не знајући Писма, ни силе Божје. Јер се о васкрсењу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао: ‘Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев’? Бог није Бог мртвих, него живих.” И чувши народ дивљаше се његовој науци. А кад су фарисеји чули да је ућутао садукеје, скупише се заједно и упита један од њих, законик, кушајући га: „Учитељу, која је највећа заповест у закону?” А он му рече: „‘Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом.’ Ово је највећа и прва заповест. А друга је као и ова: ‘Љуби ближњега свога као самога себе.’ О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.” А кад фарисеји беху окупљени, упита их Исус: „Шта ви мислите о Христу? Чији је син?” Рекоше му: „Давидов.” Рече им: „Како га онда Давид Духом назива Господом говорећи: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље под ноге твоје?’ Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је син?” И нико није могао да му одговори ни речи, нити се ко усуди од онога дана да га више пита.

Matej 22:1-46 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Исус поново поче да им говори у причама: »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу. »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘ »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише. »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали. »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима. »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао. »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘ »Јер, много је званих, а мало одабраних.« Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи, па му послаше своје ученике заједно с иродовцима. »Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?« Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате? Покажите ми новчић за порез.« Они му пружише динар, а он упита: »Чији је ово лик и натпис?« »Царев«, рекоше они. Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.« Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше. Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘ »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату. Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог. А после свих умрла је и жена. Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?« »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу. О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘? Бог није Бог мртвих, него живих.« Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу. Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?« А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘ То је прва и највећа заповест. А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Цео Закон и Пророци засновани су на овим двема заповестима.« Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: »Шта мислите о Христу? Чији је он син?« »Давидов«, рекоше они. А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна док твоје непријатеље не положим под твоје ноге‘? Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?« Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.

Matej 22:1-46 Novi srpski prevod (NSPL)

Isus im je ponovo govorio u pričama. Rekao je: „Carstvo nebesko je slično nekom caru koji je priredio svadbu za svoga sina. Onda je poslao svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali niko nije hteo da dođe. Car je iznova poslao svoje sluge, rekavši: ’Recite zvanicama: „Evo, pripravio sam trpezu. Zaklao sam svoje volove, tovljene junce i sve je pripravljeno. Dođite na svadbu!“’ Ali zvanice ne mareći odoše: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. Ostali su uhvatili careve sluge, zlostavljali ih i pobili. Car se na to razbesneo, poslao svoju vojsku, te pobio one ubice, a njihov grad spalio. Zatim je car rekao svojim slugama: ’Svadba je, evo, priređena, ali zvanice nisu bile dostojne. Stoga, idite na raskršća, i koga god nađete, pozovite na svadbu!’ Sluge izađoše na puteve i sakupiše sve koje su našli, zle i dobre, tako da je svadbena dvorana bila puna gostiju. Kad je car ušao da vidi zvanice, ugledao je jednog čoveka koji nije bio svečano odeven za svadbu. Car mu reče: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo a nisi odeven kako priliči za svadbu?’ Čovek zanemi. Tada car reče svojim slugama: ’Svežite mu noge i ruke pa ga izbacite u tamu najkrajnju.’ Onde će biti plač i škrgut zuba. Mnogo je zvanih, ali je malo izabranih.“ Tada su fariseji otišli i na svom Veću skovali plan kako da Isusa uhvate u reči. Potom su poslali svoje učenike i irodovce koji mu rekoše: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš o putu Božijem, da nikome ne ugađaš, jer ne praviš razlike među ljudima. Reci nam šta misliš: da li je dopušteno davati porez caru ili ne?“ Isus je prozreo njihovu opakost, pa je rekao: „Zašto me iskušavate, licemeri? Pokažite mi novac za plaćanje poreza!“ Dali su mu srebrnjak. Isus ih upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“ Oni odgovore: „Carev.“ „Onda, dajte caru carevo, a Bogu Božije.“ Kada su čuli ovo, zadivili su se, pa su ga ostavili i otišli. Istog dana pristupe mu i sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaju ga: „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ Bilo tako u nas sedmoro braće. Prvi se oženio i umro, pa kako nije imao potomstva, njegova žena ostane njegovom bratu. Isto je bilo i sa drugim i trećim, i tako sve do sedmoga. Na kraju umre i žena. Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će, dakle, pripasti žena, budući da su sva sedmorica bila njome oženjena?“ Isus im odgovori: „U zabludi ste, jer ne poznajete ni Pismo ni silu Božiju. Jer kad nastupi vaskrsenje, ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebu. A što se tiče vaskrsa iz mrtvih, zar niste čitali šta je rekao Bog? ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.’ On nije Bog mrtvih, nego živih.“ Kada je mnoštvo to čulo, bilo je zadivljeno njegovim učenjem. Kada su fariseji videli da je Isus ućutkao sadukeje, okupiše se, a jedan od njih, znalac Svetog pisma, upita ga, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“ Isus mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim.’ Ovo je najveća i najvažnija zapovest. Druga je jednako važna: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe. Na ovim dvema zapovestima počiva sav Zakon i Proroci.“ Kada su se fariseji okupili, Isus ih upita: „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“ Oni mu odgovore: „Davidov.“ On ih upita: „Kako ga onda David, posredstvom Duha, naziva Gospodom kad govori: ’Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge podnožje da budu“’? Dakle, ako ga David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“ Niko nije mogao da mu odgovori ni reči, i niko se od tada nije usudio da ga pita bilo šta.

Matej 22:1-46 Нови српски превод (NSP)

Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође. Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио. Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију. Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми. Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. Много је званих, али је мало изабраних.“ Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“ Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли. Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. На крају умре и жена. Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“ Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. Јер кад наступи васкрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. А што се тиче васкрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“ Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем. Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ Ово је највећа и најважнија заповест. Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“ Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“ Они му одговоре: „Давидов.“ Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори: ’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране, док душмане не положим твоје, за твоје ноге подножје да буду“’? Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“ Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.

Matej 22:1-46 Sveta Biblija (SRP1865)

I odgovarajuæi Isus opet reèe im u prièama govoreæi: Carstvo je nebesko kao èovjek car koji naèini svadbu sinu svojemu. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htješe doæi. Opet posla druge sluge govoreæi: kažite zvanicama: evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; doðite na svadbu. A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih. A kad to èu car onaj, razgnjevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Tada reèe slugama svojima: svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne. Idite dakle na raskršæa i koga god naðete, dozovite na svadbu. I izišavši sluge one na raskršæa sabraše sve koje naðoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju. Izišavši pak car da vidi goste ugleda ondje èovjeka neobuèena u svadbeno ruho. I reèe mu: prijatelju! kako si došao amo bez svadbenoga ruha? a on oæutje. Tada reèe car slugama: svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; ondje æe biti plaè i škrgut zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranijeh. Tada otidoše fariseji i naèiniše vijeæu kako bi ga uhvatili u rijeèi. I poslaše k njemu uèenike svoje s Irodovcima, te rekoše: uèitelju! znamo da si istinit, i putu Božijemu zaista uèiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko. Kaži nam dakle šta misliš ti? treba li dati haraè æesaru ili ne? Razumjevši Isus lukavstvo njihovo reèe: što me kušate, licemjeri? Pokažite mi novac haraèki. A oni donesoše mu novac. I reèe im: èij je obraz ovaj i natpis? I rekoše mu: æesarev. Tada reèe im: podajte dakle æesarevo æesaru, i Božije Bogu. I èuvši diviše se, i ostavivši ga otidoše. Taj dan pristupiše k njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenija, i upitaše ga Govoreæi: uèitelju! Mojsije reèe: ako ko umre bez djece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne sjeme bratu svojemu. U nas bješe sedam braæe; i prvi oženivši se umrije, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svojemu. A tako i drugi, i treæi, tja do sedmoga. A poslije sviju umrije i žena. O vaskrseniju dakle koga æe od sedmorice biti žena? jer je za svima bila. A Isus odgovarajuæi reèe im: varate se, ne znajuæi pisma ni sile Božije. Jer o vaskrseniju niti æe se ženiti ni udavati; nego su kao anðeli Božiji na nebu. A za vaskrsenije mrtvijeh nijeste li èitali što vam je rekao Bog govoreæi: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvijeh, nego živijeh. I èuvši narod divljaše se nauci njegovoj. A fariseji èuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno. I upita jedan od njih zakonik kušajuæi ga i govoreæi: Uèitelju! koja je zapovijest najveæa u zakonu? A Isus reèe mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveæa zapovijest. A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. O ovima dvjema zapovijestima visi sav zakon i proroci. A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus Govoreæi: šta mislite za Hrista, èij je sin? Rekoše mu: Davidov. Reèe im: kako dakle David njega duhom naziva Gospodom govoreæi: Reèe Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojima? Kad dakle David naziva njega Gospodom, kako mu je sin? I niko mu ne mogaše odgovoriti rijeèi; niti smijaše ko od toga dana da ga zapita više.