Matej 14:14-36
Matej 14:14-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И изашавши, виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике. А кад наста вече, приступише му ученици говорећи: „Пуст је крај и време је већ поодмакло, отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.” Исус им рече: „Не треба да иду, дајте им ви да једу.” А они му рекоше: „Немамо овде ништа осим пет хлебова и две рибе.” Он пак рече: „Донесите ми их овамо.” И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комада што претече. А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце. И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну док он отпусти народ. И кад отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Кад пак наста вече, беше сам онде. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар. А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору. Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше. Али их Исус одмах ослови и рече: „Не бојте се, ја сам, не страхујте.” А Петар му одговори и рече: „Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.” Он пак рече: „Дођи.” И изашавши из чамца, Петар пође по води и дође Исусу. Али гледајући јак ветар, побоја се, поче да тоне и повика говорећи: „Господе, спаси ме!” А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?” И кад уђоше у чамац, преста ветар. А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: „Заиста си Божји син.” И прешавши, пристадоше код Генисарета. А кад су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике, и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине. И сви који дотакоше беху исцељени.
Matej 14:14-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне. Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.« Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.« »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.« »Донесите ми их овамо«, рече он, па заповеди да народ поседа по трави. Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу. Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар. Око три сата ноћу, приђе им Исус ходајући по мору. Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се. »Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу. Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!« »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.« И Исус му рече: »Дођи!« Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води. Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!« Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?« Када су се попели у чамац, ветар утихну, а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!« Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.
Matej 14:14-36 Novi srpski prevod (NSPL)
Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu. Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo.“ A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu.“ Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe.“ On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“ I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“ Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.
Matej 14:14-36 Нови српски превод (NSP)
Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу. Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ Када су ушли у бродић, ветар се умирио. Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
Matej 14:14-36 Sveta Biblija (SRP1865)
I izišavši Isus vidje mnogi narod, i sažali mu se za njih, i iscijeli bolesnike njihove. A pred veèe pristupiše k njemu uèenici njegovi govoreæi: ovdje je pusto mjesto, a dockan je veæ; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. A Isus reèe im: ne treba da idu; podajte im vi neka jedu. A oni rekoše mu: nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe. A on reèe: donesite mi ih ovamo. I zapovjedi narodu da posjedaju po travi; pa uze onijeh pet hljebova i dvije ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade uèenicima svojijem, a uèenici narodu. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteèe dvanaest kotarica punijeh. A onijeh što su jeli bješe ljudi oko pet hiljada, osim žena i djece. I odmah natjera Isus uèenike svoje da uðu u laðu i naprijed da idu na onu stranu dok on otpusti narod. I otpustivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveèe bijaše ondje sam. A laða bješe nasred mora u nevolji od valova, jer bijaše protivan vjetar. A u èetvrtu stražu noæi otide k njima Isus iduæi po moru. I vidjevši ga uèenici po moru gdje ide, poplašiše se govoreæi: to je utvara; i od straha povikaše. A Isus odmah reèe im govoreæi: ne bojte se; ja sam, ne plašite se. A Petar odgovarajuæi reèe: Gospode! ako si ti, reci mi da doðem k tebi po vodi. A on reèe: hodi. I izišavši iz laðe Petar iðaše po vodi da doðe k Isusu. No videæi vjetar veliki uplaši se, i poèevši se topiti, povika govoreæi: Gospode, pomagaj! I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reèe mu: malovjerni! zašto se posumnja? I kad uðoše u laðu, presta vjetar. A koji bijahu u laði pristupiše i pokloniše mu se govoreæi: vaistinu ti si sin Božij. I prešavši doðoše u zemlju Genisaretsku. I poznavši ga ljudi iz onoga mjesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k njemu sve bolesnike. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.