Luka 9:18-62
Luka 9:18-62 Novi srpski prevod (NSPL)
Jednom prilikom, kada se Isus sam molio, sa njime su bili i njegovi učenici. Pitao ih je: „Šta se u narodu govori: ko sam ja?“ Oni odgovoriše: „Jedni kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da je to neki od proroka iz prošlosti ustao iz mrtvih.“ Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“ Petar odgovori: „Ti si Hristos Božiji.“ Isus im strogo zapovedi da to nikome ne govore. Još im je rekao: „Sin Čovečiji mora mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će vaskrsnuti trećeg dana.“ Onda je svima rekao: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst svakoga dana, pa neka me sledi. Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko radi mene izgubi svoj život, taj će ga spasti. Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a samoga sebe izgubi ili sebi naudi? A ko se zastidi mene i mojih reči, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada bude došao u svojoj slavi, i u slavi svoga Oca i sa svetim anđelima. Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide Carstvo Božije.“ A oko osam dana nakon što je rekao ovo, poveo je Petra, Jovana i Jakova i popeo se na goru da se moli. Dok se molio, njegovo lice se izmenilo, a njegova odeća postala bela i sjajna. Uto se pojaviše dva čoveka, pa su razgovarali sa njim. To su bili Mojsije i Ilija, koji su se ukazali u nebeskoj slavi. Govorili su o Isusovoj smrti, koju je trebalo da podnese u Jerusalimu. Ali, Petra i njegove prijatelje savlada san. Kad su se probudili, ugledali su Isusa u njegovoj slavi i dva čoveka kako stoje sa njim. Kada su oni odlazili od njega, Petar reče: „Učitelju, dobro je da smo ovde! Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ On, naime, nije znao šta govori. Dok je Petar još govorio, dođe oblak i zakloni ih. Učenici su bili uplašeni kad ih je oblak natkrio. Tada dođe glas iz oblaka, govoreći: „Ovo je moj izabrani Sin. Njega slušajte!“ Kada je glas utihnuo, Isus je ponovo bio sam. A učenici su ćutali i tih dana nikome nisu javljali ništa od onoga što su videli. Sledećeg dana, kada su sišli sa gore, mnogo sveta mu je krenulo u susret. Jedan čovek iz naroda povika: „Učitelju, obazri se na moga sina; to mi je jedinac. Evo, spopada ga zao duh, te odjednom viče, trese ga i detetu pena pođe na usta. Ne pušta ga dok ga ne iscrpi. Molio sam tvoje učenike da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama i podnositi vas? Dovedi svoga sina ovamo!“ Dok je dečak dolazio, zli duh ga obori na zemlju tresući ga. Isus zapovedi nečistom duhu, isceli dečaka i predade ga njegovom ocu. Svi su bili zadivljeni Božijim veličanstvom. Dok su se svi još divili svemu što je učinio, Isus reče svojim učenicima: „Dobro slušajte što vam kažem: Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke.“ No, oni nisu razumeli te reči, jer je bilo sakriveno od njih, te nisu mogli da shvate, a bojali su se da ga pitaju o tome. Među učenicima se povede rasprava o tome ko je najveći među njima. No Isus, znajući o čemu oni razmišljaju u sebi, uze jedno dete, postavi ga pored sebe, pa im reče: „Ko prihvata ovo dete u moje ime, mene prihvata, a ko mene prihvata, prihvata onoga koji me je poslao. Ko je najmanji među vama, taj je najveći.“ Jovan mu reče: „Učitelju, videli smo jednog čoveka kako u tvoje ime isteruje zle duhove. Mi smo mu to zabranili, zato što ne ide sa nama.“ Isus mu reče: „Nemojte mu braniti, jer ko nije protiv vas, za vas je.“ Kada je došlo vreme da bude vaznet na nebo, Isus odluči da ode u Jerusalim. Zato je poslao glasnike pred sobom. Oni odu i dođu u jedno samarjansko selo da pripreme što mu je potrebno. Međutim, meštani ga nisu primili, zato što je išao u Jerusalim. Kada su učenici Jakov i Jovan videli ovo, rekli su: „Gospode, hoćeš li da kažemo da oganj siđe sa neba i uništi ih?“ Isus se okrenu, pa ih prekori zbog toga: „Ne znate kakvog ste duha! Sin Čovečiji nije došao da uništi ljudske duše, nego da ih spase.“ Zatim su otišli u drugo selo. Idući putem, neko reče Isusu: „Slediću te kud god ti budeš pošao!“ Isus mu odgovori: „Lisice imaju jazbine, ptice gnezda, a Sin Čovečiji nema gde da nasloni glavu.“ Zatim je rekao jednom drugom: „Pođi za mnom.“ No, on reče: „Gospode, dozvoli mi prvo da odem i sahranim oca.“ „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve – reče mu Isus – a ti idi i objavljuj Carstvo Božije.“ Treći reče: „Gospode, ja ću te slediti, ali mi dozvoli da se najpre pozdravim sa svojim ukućanima.“ A Isus mu reče: „Niko ko se primi pluga, pa se okreće natrag, nije prikladan za Carstvo Božije.“
Luka 9:18-62 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: „Шта каже народ ко сам ја?” Они пак одговорише: „Једни кажу – Јован Крститељ, други – Илија, а трећи – да је васкрсао неки од старих пророка.” Тада им рече: „А ви шта кажете! Ко сам ја?” На то Петар одговори: „Христос Божји.” А он им запрети и заповеди да то никоме не казују, додајући да Син човечји треба много да пропати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан. И свима је говорио: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узима свој крст сваки дан, па нека иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће се спасти. Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или науди? Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела. А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје.” А око осам дана после ове беседе узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли. И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно. И, гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија, који показаше у слави и говораху о његовој смрти, коју је имао да поднесе у Јерусалиму. Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим. И кад су се они одвојили од њега, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији” – не знајући шта говори. И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак. А из облака дође глас који је говорио: „Ово је мој изабрани Син, њега слушајте.” И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели. А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет. И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац. Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега. И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.” Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.” И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу. И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима: „Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.” Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч. И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима. А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.” На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.” Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.” А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим, те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме. Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму. Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?” А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”]. И одоше у друго село. И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.” Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.” А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.” Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.” А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.” Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”
Luka 9:18-62 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Једном када се насамо молио, а ученици били с њим, Исус их упита: »Шта каже народ, ко сам ја?« Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – да је устао један од старих пророка.« Он им тада рече: »А шта ви кажете, ко сам ја?« »Божији Христос«, одговори Петар. Он их онда строго опомену и нареди да то ником не кажу, па рече: »Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен, и да трећег дана васкрсне.« А свима је говорио: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека сваког дана узме свој крст и иде за мном. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, спашће га. Шта вреди човеку ако добије цео свет, а самог себе уништи или себи науди. Ко се стиди мене и мојих речи, и Син човечији ће се стидети њега када дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела. Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божије царство.« После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, који су се појавили у великом сјају. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди у Јерусалиму. Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала. Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори. Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише. Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!« А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели. Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет. Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.« »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.« Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. И сви се задивише Божијој величини. Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.« Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају. Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.« »Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.« »Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.« Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим. Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?« Али Исус се окрену и прекори их. Онда одоше у друго село. Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.« Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.« А једном другом рече: »Пођи за мном.« »Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.« А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.« Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.« »Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«
Luka 9:18-62 Нови српски превод (NSP)
Једном приликом, када се Исус сам молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“ Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“ Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана.“ Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“ А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти, коју је требало да поднесе у Јерусалиму. Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори. Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ Када је глас утихнуо, Исус је поново био сам. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели. Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“ Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“ Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. Сви су били задивљени Божијим величанством. Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе. Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“ Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“ Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“ Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село. Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“ „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
Luka 9:18-62 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim bijahu uèenici, i zapita ih govoreæi: ko govore ljudi da sam ja? A oni odgovarajuæi rekoše: jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starijeh proroka. A on im reèe: a vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuæi reèe: Hristos Božij. A on im zaprijeti i zapovjedi da nikome ne kazuju toga Govoreæi da sinu èovjeèijemu treba mnogo postradati, i da æe ga starješine i glavari sveštenièki i književnici okriviti, i da æe ga ubiti, i treæi dan da æe ustati. A svima govoraše: ko hoæe da ide za mnom neka se odreèe sebe i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoæe dušu svoju da saèuva, izgubiæe je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj æe je saèuvati. Jer kaku æe korist imati èovjek ako sav svijet pridobije a sebe izgubi ili sebi naudi? Jer ko se postidi mene i mojijeh rijeèi njega æe se sin èovjeèij postidjeti kad doðe u slavi svojoj i oèinoj i svetijeh anðela. A zaista vam kažem: imaju neki meðu ovima što stoje ovdje koji neæe okusiti smrti dok ne vide carstva Božijega. A kad proðe osam dana poslije onijeh rijeèi, uze Petra i Jovana i Jakova i iziðe na goru da se pomoli Bogu. I kad se moljaše postade lice njegovo drukèije, i odijelo njegovo bijelo i sjajno. I gle, dva èovjeka govorahu s njim, koji bijahu Mojsije i Ilija. Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku njegovu koji mu je trebalo svršiti u Jerusalimu. A Petar i koji bijahu s njim bijahu zaspali; ali probudivši se vidješe slavu njegovu i dva èovjeka koji s njim stajahu. I kad se odvojiše od njega reèe Petar Isusu: uèitelju! dobro nam je ovdje biti; i da naèinimo tri sjenice: jednu tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajuæi šta govoraše. A dok on to govoraše doðe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zaðoše u oblak. I èu se glas iz oblaka govoreæi: ovo je sin moj ljubazni, njega poslušajte. I kad se èujaše glas naðe se Isus sam. I oni umuèaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onoga šta vidješe. A dogodi se drugi dan kad siðoše s gore srete ga mnoštvo naroda. I gle, èovjek iz naroda povika govoreæi: uèitelju! molim ti se, pogledaj na sina mojega, jer mi je jedinac: I gle, hvata ga duh, i ujedanput vièe, i lomi ga s pjenom, i jedva otide od njega kad ga izlomi; I molih uèenike tvoje da ga istjeraju, pa ne mogoše. I odgovarajuæi Isus reèe: o rode nevjerni i pokvareni! dokle æu biti s vama i trpljeti vas? Dovedi mi sina svojega amo. A dok još iðaše k njemu obori ga ðavo, i stade ga lomiti. A Isus zaprijeti duhu neèistome, i iscijeli momèe, i dade ga ocu njegovu. I svi se divljahu velièini Božijoj. A kad se svi èuðahu svemu što èinjaše Isus, reèe uèenicima svojijem: Metnite vi u uši svoje ove rijeèi: jer sin èovjeèij treba da se preda u ruke èovjeèije. A oni ne razumješe rijeèi ove; jer bješe sakrivena od njih da je ne mogoše razumjeti; i bojahu se da ga zapitaju za ovu rijeè. A uðe misao u njih ko bi najveæi bio meðu njima. A Isus znajuæi pomisli srca njihovijeh uze dijete i metnu ga preda se, I reèe im: koji primi ovo dijete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima onoga koji me je poslao; jer koji je najmanji meðu vama on je veliki. A Jovan odgovarajuæi reèe: uèitelju! vidjesmo jednoga gdje imenom tvojijem izgoni ðavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za tobom. I reèe mu Isus: ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je. A kad se navršiše dani uzeæa njegova, on namjeri da ide pravo u Jerusalim. I posla glasnike pred licem svojijem; i oni otidoše i doðoše u selo Samarjansko da mu ugotove gdje æe noæiti. I ne primiše ga; jer vidješe da ide u Jerusalim. A kad vidješe uèenici njegovi Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! hoæeš li da reèemo da oganj siðe s neba i da ih istrijebi kao i Ilija što uèini? A on okrenuvši se zaprijeti im i reèe: ne znate kakvoga ste vi duha; Jer sin èovjeèij nije došao da pogubi duše èovjeèije nego da saèuva. I otidoše u drugo selo. A kad iðahu putem reèe mu neko: Gospode! ja idem za tobom kud god ti poðeš. I reèe mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda: a sin èovjeèij nema gdje zakloniti glave. A drugome reèe: hajde za mnom. A on reèe: Gospode! dopusti mi da idem najprije da ukopam oca svojega. A Isus reèe mu: ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije. A drugi reèe: Gospode! ja idem za tobom; ali dopusti mi najprije da idem da se oprostim s domašnjima svojijem. A Isus reèe mu: nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.