Luka 4:14-44
Luka 4:14-44 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свој околини. Учио је, такође, у њиховим синагогама и сви су га хвалили. И дође у Назарет, где је одрастао, па уђе у суботњи дан у синагогу – по свом обичају, те уста да чита. И дадоше му књигу пророка Исаије, па је отвори и нађе место где је било написано: „Дух Господњи је на мени, зато ме је помазао и послао да објавим радосну вест сиромашнима, да јавим заробљенима да ће се пустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене, да најавим пријатну годину Господњу.” И затвори књигу, даде је службенику, те седе, а очи свих људи у синагоги беху уперене у њега. И поче им говорити: „Данас смо чули испуњење овога писма.” И сви су му одобравали и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста, те говораху: „Није ли ово Јосифов син?” И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: ‘Лекару, излечи самога себе.’ Учини и овде, у свом завичају, све што смо чули да си учинио у Кафарнауму.” Тада рече: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није добро примљен у свом родном крају. Заиста вам кажем, у Илијино време је било много удовица у Израиљу, кад небо би затворено три године и шест месеци, па наста велика глад по свој земљи, и ниједној од њих Илија није био послан, него само жени удовици у Сарепти Сидонској. И за време пророка Јелисеја било је много губавих у Израиљу, али ниједан од њих не би очишћен сем Немана Сиријца.” А кад су ово чули, напунише се гнева сви у синагоги, па се дигоше и избацише га из града, те га одведоше до падине горе на којој је њихов град био саграђен – с намером да га баце доле. Али он прође између њих и оде. И сиђе у галилејски град Кафарнаум и учио их је суботом. И дивили су се његовој науци јер је његов беседа била силна. А у синагоги је био један човек кога је опсео дух нечистог демона, те повика веома гласно: „Ах, шта имамо ми с тобом, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас упропастиш? Знам те ко си, светац Божји!” Исус му пак запрети говорећи: „Умукни и изађи из њега и ништа му не нашкоди.” И сви су се препали и говорили један другом: „Каква је то реч да влашћу и силом заповеда нечистим духовима – и излазе?” И глас о њему рашири се по свим околним местима. Тада оде из синагоге и уђе у Симонову кућу. А Симонову ташту беше ухватила велика грозница, те га замолише за њу. И наднесе се над њом, запрети грозници – и остави је; и одмах уста и служаше их. А кад је сунце зашло, сви који су имали болеснике од различитих болести доведоше их к њему. А он их је излечио ставивши руке на сваког од њих. Па и демони су излазили из многих вичући и говорећи: „Ти си Син Божји.” А он им је претио и није им дозвољавао да говоре јер су знали да је он Христос. А кад се разданило, изађе и оде на једно пусто место; а народ га је тражио, те дођоше до њега и држаху га да не оде од њих. Али он им рече: „Треба да проповедам јеванђеље о царству Божјем и у другим градовима јер сам за то послан.” И проповедао је по јудејским синагогама.
Luka 4:14-44 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају. Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили. Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише: »На мени је Дух Господњи, јер ме је помазао да сиромасима објавим еванђеље. Послао ме да сужњима објавим ослобођење, слепима да ће прогледати, да на слободу пустим потлачене, да објавим годину благонаклоности Господње.« Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега. Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.« И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста. »Зар ово није Јосифов син?« питали су. А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘« И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.« Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. Али он прође између њих и оде својим путем. Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ, а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу. А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух. Он снажним гласом повика: »Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.« А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!« Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му. Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!« И глас о Исусу рашири се по свим околним местима. Исус изађе из синагоге и оде у Симонову кућу. А Симонову ташту је спопала јака грозница, па Исуса замолише да јој помогне. Он се наднесе над њу, запрети грозници, и она је остави. Она одмах устаде и поче да их служи. Када је сунце зашло, сви који су имали болесне од разних болести, доведоше их к њему, и он их излечи положивши руке на сваког од њих. Из многих су излазили и демони, вичући и говорећи: »Ти си Син Божији!« Али он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос. Када је свануло, Исус изађе и оде на једно пусто место. А народ га је тражио, па дођоше тамо где се налазио и покушаше да га задрже да не оде од њих. Али он им рече: »Треба и другим градовима да објавим еванђеље о Божијем царству, јер сам ради тога послан.« И настави да проповеда по јудејским синагогама.
Luka 4:14-44 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus se vratio u Galileju u sili Duha, i glas o njemu se raširio po celom onom kraju. A Isus je poučavao po njihovim sinagogama, i svi su ga hvalili. Došao je i u Nazaret, gde je odrastao. U subotu, po svom običaju, ode u sinagogu. Ustao je da čita iz Svetog pisma. Dali su mu Knjigu proroka Isaije. On razvije svitak i nađe mesto gde piše: „Duh je Gospodnji nada mnom; on me je pomazao da javim Radosnu vest poniznima. On me posla da navestim sužnjima oslobođenje, a slepima povratak vida, da oslobodim potlačene i da najavim godinu pomilovanja Gospodnjeg.“ Onda je zamotao svitak knjige, vratio je poslužitelju i seo. Oči sviju u sinagogi bile su uprte u njega. Zatim reče pred svima: „Danas su se, na vaše uši, ispunile ove reči Pisma.“ Svi su potvrđivali i divili se umilnim rečima koje su silazile sa njegovih usana. Govorili su: „Nije li on Josifov sin?“ A Isus im reče: „Vi ćete mi svakako reći ovu poslovicu: ’Lekaru, izleči samoga sebe. Učini i ovde u svom zavičaju čuda za koja smo čuli da si ih učinio u Kafarnaumu.’“ Isus nastavi: „Zaista vam kažem: nijedan prorok se nije proslavio u svom zavičaju. Budite uvereni da je bilo mnogo udovica u vreme proroka Ilije u Izrailju, kad nebo nije davalo kišu tri godine i šest meseci i kad je nastala glad u celoj zemlji. Ipak, Bog je poslao Iliju samo udovici u Sarepti sidonskoj. A u vreme proroka Jeliseja bilo je u Izrailju mnogo gubavaca, ali nijedan nije bio izlečen od gube, osim Namana Sirca.“ Svi u sinagogi uskipeše od besa na ove reči. Onda se podignu i odvedu ga izvan grada do ruba brda na kome je njihov grad sagrađen, s namerom da ga bace dole. Ali Isus prođe između njih i ode. Zatim je sišao u Kafarnaum, grad u Galileji. Tamo je subotom poučavao narod. Ljudi su bili zadivljeni njegovim učenjem, jer je njegova poruka imala silu. U sinagogi je bio neki čovek opsednut nečistim duhom. On kriknu veoma glasno: „Hej, šta ti imaš sa nama, Isuse Nazarećanine?! Ja znam ko si ti: sveti Božiji poslanik!“ Isus mu pripreti i zapovedi: „Ućuti i izađi iz čoveka!“ Zli duh obori čoveka na zemlju pred svima, te izađe iz njega ne naudivši mu. Ljudi su se našli u čudu, govoreći jedan drugom: „Kakvo je ovo učenje? On vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima i oni izlaze!“ Glas o Isusu raširio se po celom tom kraju. Otišavši iz sinagoge, došao je u Simonovu kuću. Pošto je Simonovu taštu svladala jaka groznica, zamole Isusa da joj pomogne. Isus se nadneo nad njom i naredio da groznica prestane. Groznica je prestala a tašta je zatim ustala i posluživala ih. Kada je sunce bilo na zalasku, narod je pred njega doveo svoje nemoćne, koji su bolovali od raznih bolesti. Isus je položio svoje ruke na svakoga od njih i izlečio ih. I zli duhovi su iz mnogih izlazili, vičući „Ti si Sin Božiji!“ On im je onda strogo branio da nikom ne govore, jer su znali da je on Hristos. Kada je svanulo, Isus ode na neko pusto mesto. Međutim, narod ga je tražio. Došli su k njemu i zadržavali ga da ne ode od njih. Isus im reče: „Treba i drugim gradovima da propovedam Radosnu vest o Carstvu Božijem, jer sam zbog toga poslat.“ I tako je propovedao po judejskim sinagogama.
Luka 4:14-44 Нови српски превод (NSP)
Исус се вратио у Галилеју у сили Духа, и глас о њему се раширио по целом оном крају. А Исус је поучавао по њиховим синагогама, и сви су га хвалили. Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише: „Дух је Господњи нада мном; он ме је помазао да јавим Радосну вест понизнима. Он ме посла да навестим сужњима ослобођење, а слепима повратак вида, да ослободим потлачене и да најавим годину помиловања Господњег.“ Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, испуниле ове речи Писма.“ Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“ А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“ Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“ Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. Али Исус прође између њих и оде. Затим је сишао у Кафарнаум, град у Галилеји. Тамо је суботом поучавао народ. Људи су били задивљени његовим учењем, јер је његова порука имала силу. У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну веома гласно: „Хеј, шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“ Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ Зли дух обори човека на земљу пред свима, те изађе из њега не наудивши му. Људи су се нашли у чуду, говорећи један другом: „Какво је ово учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ Глас о Исусу раширио се по целом том крају. Отишавши из синагоге, дошао је у Симонову кућу. Пошто је Симонову ташту свладала јака грозница, замоле Исуса да јој помогне. Исус се наднео над њом и наредио да грозница престане. Грозница је престала а ташта је затим устала и послуживала их. Када је сунце било на заласку, народ је пред њега довео своје немоћне, који су боловали од разних болести. Исус је положио своје руке на свакога од њих и излечио их. И зли духови су из многих излазили, вичући „Ти си Син Божији!“ Он им је онда строго бранио да ником не говоре, јер су знали да је он Христос. Када је свануло, Исус оде на неко пусто место. Међутим, народ га је тражио. Дошли су к њему и задржавали га да не оде од њих. Исус им рече: „Треба и другим градовима да проповедам Радосну вест о Царству Божијем, јер сам због тога послат.“ И тако је проповедао по јудејским синагогама.
Luka 4:14-44 Sveta Biblija (SRP1865)
I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju; i otide glas o njemu po svemu onom kraju. I on uèaše po zbornicama njihovijem, i svi ga hvaljahu. I doðe u Nazaret gdje bješe odrastao, i uðe po obièaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da èita. I daše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu naðe mjesto gdje bješe napisano: Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanðelje siromasima; posla me da iscijelim skrušene u srcu; da propovjedim zarobljenima da æe se otpustiti, i slijepima da æe progledati; da otpustim sužnje; I da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju. I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sjede: i svi u zbornici gledahu na nj. I poèe im govoriti: danas se izvrši ovo pismo u ušima vašima. I svi mu svjedoèahu, i divljahu se rijeèima blagodati koje izlažahu iz usta njegovijeh, i govorahu: nije li ovo sin Josifov? I reèe im: vi æete meni bez sumnje kazati ovu prièu: ljekaru! izlijeèi se sam; što smo èuli da si èinio u Kapernaumu uèini i ovdje na svojoj postojbini. Reèe pak: zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini. A zaista vam kažem: mnoge udovice bijahu u Izrailju u vrijeme Ilijno kad se nebo zatvori tri godine i šest mjeseci i bi velika glad po svoj zemlji; I ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sidonsku k ženi udovici. I mnogi bijahu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne oèisti do Neemana Sirijanina. I svi se u zbornici napuniše gnjeva kad èuše ovo. I ustavši istjeraše ga napolje iz grada, i odvedoše ga navrh gore gdje bijaše njihov grad sazidan da bi ga bacili odozgo. Ali on proðe izmeðu njih, i otide. I doðe u Kapernaum grad Galilejski, i uèaše ih u subote. I èuðahu se nauci njegovoj; jer njegova besjeda bješe silna. I u zbornici bješe èovjek u kome bješe neèisti duh ðavolski, i povika iza glasa Govoreæi: proði se, šta je tebi do nas, Isuse Nazareæanine? Došao si da nas pogubiš? Znam te ko si, svetac Božij. I zaprijeti mu Isus govoreæi: umukni, i iziði iz njega. I oborivši ga ðavo na srijedu, iziðe iz njega, i nimalo mu ne naudi. I u sve uðe strah, i govorahu jedan drugome govoreæi: kakva je to rijeè, da vlašæu i silom zapovijeda neèistijem duhovima, i izlaze? I otide glas o njemu po svima okolnijem mjestima. Ustavši pak iz zbornice doðe u kuæu Simonovu; a taštu Simonovu bješe uhvatila velika groznica, i moliše ga za nju. I stavši više nje zaprijeti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im. A kad zahoðaše sunce, svi koji imadijahu bolesnike od razliènijeh bolesti dovoðahu ih k njemu; a on na svakoga od njih metaše ruke, i iscjeljivaše ih. A i ðavoli izlažahu iz mnogijeh vièuæi i govoreæi: ti si Hristos sin Božij. I zapreæivaše im da ne govore da znadu da je on Hristos. A kad nasta dan, iziðe i otide u pusto mjesto; i narod ga tražaše, i doðe k njemu, i zadržavahu ga da ne ide od njih. A on im reèe: i drugijem gradovima treba mi propovjediti jevanðelje o carstvu Božijemu; jer sam na to poslan. I propovijedaše po zbornicama Galilejskijem.