Luka 24:30-34
Luka 24:30-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им. Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?” И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.”
Luka 24:30-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима. А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?« И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«
Luka 24:30-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Dok je bio sa njima za stolom, uzeo je hleb, blagoslovio ga, prelomio ga i dao im. Tada su im se otvorile oči, te su ga prepoznali, ali je on iščeznuo pred njima. Oni rekoše jedan drugom: „Nije li plamtilo u nama, dok nam je putem govorio i izlagao nam Pismo?“ Oni tada ustanu i istog časa se vrate u Jerusalim. Tamo su našli okupljenu Jedanaestoricu i one što su bili s njima. I ovi su govorili: „Gospod je stvarno ustao iz mrtvih i javio se Simonu!“
Luka 24:30-34 Нови српски превод (NSP)
Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“
Luka 24:30-34 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad sjeðaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. Tada se njima otvoriše oèi i poznaše ga. I njega nestade. I oni govorahu jedan drugome: ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? I ustavši onaj èas, vratiše se u Jerusalim, i naðoše u skupu jedanaestoricu i koji bijahu s njima, Koji govorahu: zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.