Luka 22:1-27
Luka 22:1-27 Novi srpski prevod (NSPL)
Bližio se praznik Beskvasnih hlebova, zvani „Pasha“. Vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma su tražili priliku da ubiju Isusa, ali su se bojali naroda. Tada Satana uđe u Judu zvanog Iskariot, koji je bio jedan od Dvanaestorice. On ode k vodećim sveštenicima i zapovednicima i dogovori se s njima kako da im izda Isusa. Oni su se obradovali tome i složili se da će mu dati novac. On pristane, i otada je tražio zgodnu priliku da im ga izda, ali da narod ne sazna. Došao je dan Beskvasnih hlebova kada je trebalo da se žrtvuje jagnje za Pashu. Isus je poslao Petra i Jovana, rekavši im: „Idite i pripremite sve za Pashu, da večeramo.“ Oni ga upitaše: „Gde hoćeš da pripremimo?“ On odgovori: „Kad uđete u grad srešće vas čovek koji nosi krčag s vodom. Pođite za njim i uđite u kuću u koju on bude ušao, pa recite vlasniku kuće: ’Učitelj pita: „Gde je gostinska soba u kojoj ću sa svojim učenicima jesti pashalnu večeru?“’ On će vam pokazati veliku sobu na spratu, opremljenu i uređenu. Tamo ćete pripremiti.“ Učenici odu i nađu sve kako im je rekao, te pripreme za Pashu. Kad je došlo vreme, Isus zauze svoje mesto za stolom, a tako i apostoli. Tada im je rekao: „Silno sam želeo da jedem sa vama ovu pashalnu večeru pre mog stradanja. Kažem vam da je neću više jesti dok se ne ostvari u Carstvu Božijem.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, i rekao: „Uzmite je i pijte iz nje redom. Kažem vam da od sada neću više piti vina od roda loze, dok ne dođe Carstvo Božije.“ Potom je uzeo hleb, zahvalio Bogu, prelomio ga, te dao učenicima, rekavši: „Ovo je moje telo koje se daje za vas. Ovo činite meni na spomen.“ Tako je uzeo i čašu posle večere i rekao: „Ova čaša je Novi savez po mojoj krvi koja se proliva za vas. Ali, gle, ruka mog izdajnika sa mnom je za trpezom. Naime, Sin Čovečiji ide u smrt kako je Bog odredio, ali teško onom čoveku koji ga izdaje!“ Tada učenici počeše da pitaju jedan drugog ko bi od njih mogao da učini tako nešto. Jednom dođe do prepirke među njima oko toga ko je od njih najveći. Isus im reče: „Carevi gospodare narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. Vi nemojte tako, nego najveći među vama neka bude kao najmanji, i vođa neka bude kao sluga. Ko je veći? Onaj što sedi za trpezom, ili onaj koji poslužuje? Zar nije onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao onaj što poslužuje.
Luka 22:1-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А приближавао се Празник бесквасних хлебова, који се зове Пасха. Првосвештеници и књижевници су тражили начин како да га убију, али су се бојали народа. Тада сатана уђе у Јуду, који се звао Искариотски, један из броја Дванаесторице. Он оде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће га њима издати. И обрадоваше се, па уговорише да му даду новаца. И он обећа, и тражио је згодну прилику да га преда њима кад ту не буде народа. И дође дан бесквасних хлебова, кад је требало да се коље пасхално јагње. Тада посла Петра и Јована рекавши: „Идите и спремите нам пасху да једемо.” А они му рекоше: „Где хоћеш да спремимо?” Он им пак рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас један човек који носи крчаг с водом; идите за њим у кућу у коју он уђе, па кажите домаћину: ‘Учитељ ти вели: Где је дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ И он ће вам показати велику застрту собу на спрату; онде припремите. А они одоше и нађоше као што им је рекао, па припремише пасху.” А кад је дошао час, седе за трпезу и апостоли с њиме. Тада им рече: „Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре но што пострадам. Јер вам кажем: нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем.” И узе чашу, захвали Богу и рече: „Узмите је и разделите међу собом. Јер вам кажем: одсад нећу више пити од виноградског рода док не дође царство Божје.” Тада узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима говорећи: „Ово је моје тело које се даје за вас; ово чините за мој спомен.” А исто тако и чашу после вечере говорећи: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас. Него, види, рука мога издајника је са мном на трпези. Син човечји, додуше, иде као што је одређено, али тешко оном човеку који посредује у издајству.” Тада почеше питати један другога ко би од њих био тај који намерава да то учини. А наста и препирање међу њима – који се од њих сматра да је највећи. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима, и који имају власт над њима зову се добротвори. Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи и старешина као служитељ. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај што седи за трпезом? А ја сам међу вама као служитељ.
Luka 22:1-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха. А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа. Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа. Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.« »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они. А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.« И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру. Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим. Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.« Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.« Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.« Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која се пролива за вас. Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.« Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио. Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим. Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи.
Luka 22:1-27 Нови српски превод (NSP)
Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна. Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“ Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“ Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“ Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху. Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“ Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто. Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује.
Luka 22:1-27 Sveta Biblija (SRP1865)
Približavaše se pak praznik prijesnijeh hljebova koji se zove pasha. I gledahu glavari sveštenièki i književnici kako bi ga ubili; ali se bojahu naroda. A sotona uðe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji bješe jedan od dvanaestorice. I otišavši govori s glavarima sveštenièkijem i sa starješinama kako æe im ga izdati. I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce. I on se obreèe, i tražaše zgodna vremena da im ga preda tajno od naroda. A doðe dan prijesnijeh hljebova u koji trebaše klati pashu; I posla Petra i Jovana rekavši: idite ugotovite nam pashu da jedemo. A oni mu rekoše: gdje hoæeš da ugotovimo? A on im reèe: eto kad uðete u grad, srešæe vas èovjek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim u kuæu u koju on uðe, I kažite domaæinu: uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem? I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu; ondje ugotovite. A oni otidoše i naðoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu. I kad doðe èas, sjede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. I reèe im: vrlo sam željeo da ovu pashu jedem s vama prije nego postradam; Jer vam kažem da je otsele neæu jesti dok se ne svrši u carstvu Božijemu. I uzevši èašu dade hvalu, i reèe: uzmite je i razdijelite meðu sobom; Jer vam kažem da neæu piti od roda vinogradskoga dok ne doðe carstvo Božije. I uzevši hljeb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreæi: ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo èinite za moj spomen. A tako i èašu po veèeri, govoreæi: ova je èaša novi zavjet mojom krvi koja se za vas proljeva. Ali evo ruka izdajnika mojega sa mnom je na trpezi. I sin èovjeèij dakle ide kao što je ureðeno; ali teško èovjeku onome koji ga izdaje! I oni staše tražiti meðu sobom koji bi dakle od njih bio koji æe to uèiniti. A posta i prepiranje meðu njima koji bi se držao meðu njima da je najveæi. A on im reèe: carevi narodni vladaju narodom, a koji njim upravljaju, zovu se dobrotvori. Ali vi nemojte tako; nego koji je najveæi meðu vama neka bude kao najmanji, i koji je starješina neka bude kao sluga. Jer koji je veæi, koji sjedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za trpezom? A ja sam meðu vama kao sluga.