Luka 15:1-32
Luka 15:1-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају. Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: „Овај прима грешнике и једе с њима.” Тада им каза ову причу: „Ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет девет у пустињи – и не пође за изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се, па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: ‘Радујте се са мном јер сам нашао своју изгубљену овцу.’ Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје неголи због деведесет девет праведника којима покајање није потребно. Или, која жена, кад има десет драхми, па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи је марљиво док је не нађе? И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: ‘Радујте се са мном јер сам нашла драхму коју сам изгубила.’ Тако се, кажем вам, радују Божји анђели због једног грешника који се каје.” И рече: „Један човек је имао два сина. И млађи од њих рече оцу: ‘Оче, дај ми део имања који ми припада.’ И он им подели имање. А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно. А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева. Тако оде и прибави се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње. И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао. А кад је дошао к себи, рече: ‘Колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади. Устаћу и отићи ћу свом оцу и речи ћу му: Оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.’ И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га. А син му рече: ‘Оче, згрешио сам небу и земљи, нисам више достојан да се зовем твој син.’ Отац пак рече својим слугама: ‘Изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге, доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо, јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен.’ И почеше да се веселе. А његов старији син је био у пољу. Кад је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње, те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то. А он му рече: ‘Дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено тело зато што га је здравог дочекао.’ На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изађе и мољаше га. Али он одговори оцу: ‘Види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. А кад је дошао овај твој син, који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.’ Он му пак рече: ‘Дете, ти си увек са мном и све што је моје – твоје је; али је требало да се веселимо и радујемо зато што је овај твој брат био мртав, и оживео је, и изгубљен је био, и нађен је.’”
Luka 15:1-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!« Тада им Исус исприча ову причу: »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? А кад је нађе, радосно је стави на рамена, па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.« »Или, која жена, када има десет драхми, па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.« Онда рече: »Један човек имао два сина. Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање. »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао. »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘ »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘ »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе. »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, па позва једног слугу и упита га шта се дешава. »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘ »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘ »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«
Luka 15:1-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Svi poreznici i grešnici su se okupljali oko Isusa da ga slušaju. Fariseji i znalci Svetog pisma su gunđali i govorili: „Ovaj prihvata grešnike i jede sa njima.“ Isus im onda ispriča ovu priču: „Ko od vas, ako ima stotinu ovaca, pa mu se izgubi jedna, neće ostaviti devedeset devet u pustinji, dok ne nađe tu jednu? Kad je nađe, stavlja je na svoja ramena sa radošću. A kada dođe kući, poziva prijatelje i susede, i kaže im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja se izgubila.’ Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje.“ „Ili, zamislite neku ženu koja ima deset srebrnih novčića, pa izgubi jedan. Neće li ona upaliti svetiljku i pomesti kuću, te pomno tražiti dok ga ne nađe? A kada ga nađe, poziva prijatelje i susede, govoreći: ’Radujte se sa mnom, jer sam pronašla srebrni novčić koji sam izgubila!’ Kažem vam da se anđeli raduju pred Bogom zbog jednog grešnika koji se pokaje.“ Isus nastavi: „Neki čovek imao dva sina. Jednom, mlađi sin reče ocu: ’Oče, daj mi moj deo imovine.’ Tako otac podeli imovinu između njih. Nekoliko dana kasnije, mlađi sin pokupi sve što ima i ode u daleku zemlju. Tamo je protraćio svoju imovinu na razvratan život. A kada je potrošio sve, nastane velika glad u toj zemlji, i on počne da oskudeva. Onda je otišao i pribio se uz jednog stanovnika te zemlje, koji ga je poslao na svoja polja da čuva svinje. Žudeo je da napuni stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao. No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi! Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi; nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od tvojih slugu.“’ Tako je ustao i krenuo svome ocu. Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi. Sin mu reče: ’Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.’ Ali otac naredi svojim slugama: ’Brzo donesite najbolju odeću i obucite mu je. Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale na noge I uhvatite ugojeno tele i zakoljite ga, da jedemo i da se radujemo! Jer je ovaj moj sin bio mrtav, ali je oživeo. Bio je izgubljen, ali je sada nađen.’ Onda počeše da proslavljaju. Njegov stariji sin je bio na njivi. Kad je došao blizu kuće, čuo je da se svira i igra. Pozvao je jednog slugu i upitao ga šta se to dešava. Sluga mu reče: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio kući živ i zdrav.’ On se rasrdio i nije hteo da uđe u kuću. Otac izađe iz kuće, pa ga je molio da uđe. Ali on odgovori ocu: ’Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima. Ali kada je došao ovaj tvoj sin koji je proćerdao tvoje imanje sa bludnicama, zaklao si ugojeno tele za njega.’ ’Sine moj – reče mu otac – ti si uvek sa mnom, i sve što je moje, to je i tvoje. Ali treba da budemo veseli i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav, ali je oživeo; bio je izgubljen, ali je nađen.’“
Luka 15:1-32 Нови српски превод (NSP)
Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“ Исус им онда исприча ову причу: „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“ „Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“ Исус настави: „Неки човек имао два сина. Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих. Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао. Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу и теби; нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ Тако је устао и кренуо своме оцу. Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби. Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’ Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају. Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’ Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’ ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“
Luka 15:1-32 Sveta Biblija (SRP1865)
I približavahu se k njemu svi carinici i grješnici da ga èuju. I vikahu na njega fariseji i književnici govoreæi: ovaj prima grješnike i jede s njima. A on im kaza prièu ovu govoreæi: Koji èovjek od vas imajuæi sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne naðe? I našavši digne je na ramo svoje radujuæi se, I došavši kuæi sazove prijatelje i susjede govoreæi im: radujte se sa mnom: ja naðoh svoju ovcu izgubljenu. Kažem vam da æe tako biti veæa radost na nebu za jednoga grješnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje. Ili koja žena imajuæi deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijeæe, i ne pomete kuæe, i ne traži dobro dok ne naðe? I našavši sazove drugarice i susjede govoreæi: radujte se sa mnom: ja naðoh dinar izgubljeni. Tako, kažem vam, biva radost pred anðelima Božijima za jednoga grješnika koji se kaje. I reèe: jedan èovjek imaše dva sina, I reèe mlaði od njih ocu: oèe! daj mi dio od imanja što pripada meni. I otac im podijeli imanje. I potom do nekoliko dana pokupi mlaði sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeæi besputno. A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se naðe u nevolji. I otišavši pribi se kod jednoga èovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da èuva svinje. I željaše napuniti trbuh svoj rošèiæima koje svinje jeðahu, i niko mu ih ne davaše. A kad doðe k sebi, reèe: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja umirem od gladi! Ustaæu i idem ocu svojemu, pa æu mu reæi: oèe! sagriješih nebu i tebi, I veæ nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika. I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrèavši zagrli ga i cjeliva ga. A sin mu reèe: oèe, sagriješih nebu i tebi, i veæ nijesam dostojan nazvati se sin tvoj. A otac reèe slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuæu na noge. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i naðe se. I stadoše se veseliti. A sin njegov stariji bijaše u polju, i dolazeæi kad se približi kuæi èu pjevanje i podvikivanje. I dozvavši jednoga od slugu zapita: šta je to? A on mu reèe: brat tvoj doðe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdrava vidio. A on se rasrdi i ne šæadijaše da uðe. Tada iziðe otac njegov i moljaše ga. A on odgovarajuæi reèe ocu: eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bih se proveselio sa svojijem društvom; A kad doðe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno. A on mu reèe: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bješe, i oživlje; i izgubljen bješe i naðe se.