Luka 14:1-35
Luka 14:1-35 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад је једном у суботу ушао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега. И, гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести. И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: „Сме ли се суботом лечити или не?” А они су ћутали. И дохвати га, исцели и отпусти. А њима рече: „Који од вас неће свога сина или вола, кад му падне у бунар, одмах извадити у суботњи дан?” И нису могли да му одговоре на то. А гостима каза причу кад опази како су изабрали прочеља, и рече им: „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у прочеље да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе, па да ти не каже кад дође онај који је позвао тебе и њега: ‘Дај место овоме!’ И онда ћеш постиђен заузети последње место. Него кад те позову, иди и седни на последње место, да ти каже кад дође онај који те је позвао: ‘Пријатељу, помакни се навише.’ Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом. Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава, биће узвишен.” А и ономе што га је позвао рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти. Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о васкрсењу праведних.” Кад је то чуо један од гостију, рече му: „Блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божјем.” На то он рече: „Један човек је приредио велику вечеру и позвао многе, а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: ‘Дођите, јер је већ све готово.’ Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: ‘Купио сам њиву и морам изаћи да је видим. Молим те, сматрај да сам се извинио.’ И други рече: ‘Купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио.’ И трећи рече: ‘Оженио сам се и зато не могу да дођем.’ А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слуги: ‘Изађи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме.’ И рече му слуга: ‘Господару, учињено је што си наредио, а места још има.’ Тада господар рече слуги: ‘Изађи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу – да ми се напуни кућа.’ Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.” А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече: „Ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак – да ли има да доврши? Да не би, кад постави темељ, а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају говорећи: ‘Овај човек је почео да зида, али није могао да доврши.’ Или који цар, кад крене да зарати на другог цара, неће ли прво сести и посаветовати се да ли може са десет хиљада да изађе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада? Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће примирје. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрекне свег свог имања не може бити мој ученик. Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити? Нити је за земљу, нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да чује – нека чује.”
Luka 14:1-35 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили. А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести. Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?« А они су ћутали. Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га, па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?« А они нису знали шта да кажу на то. Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу: »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе, па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место. Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом. Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.« Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.« Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!« А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘ »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘ »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘ »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘ »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘ »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘« Са Исусом је путовао силан народ. Он се окрену према њима, па рече: »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик. »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘ »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.« »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«
Luka 14:1-35 Novi srpski prevod (NSPL)
Jedne subote je Isus došao u kuću jednog od vodećih fariseja na obed. Okupljeni su pažljivo motrili na njega. Uto neki čovek koji je patio od vodene bolesti stade pred Isusa. Isus upita znalce Svetog pisma i fariseje: „Da li je dopušteno lečiti subotom ili ne?“ Oni su ćutali. Isus prihvati čoveka, isceli ga i pusti ga da ide. A njima reče: „Ako nekome od vas sin ili vo upadne u bunar, zar ga neće odmah izvaditi i u subotu?“ Na to nisu mogli da mu odgovore. Isus je primetio da su neki gosti birali počasna mesta, pa im je ispričao priču: „Kad te neko pozove na svadbu, nemoj da sedneš u pročelje, jer domaćin može da pozove nekog ko je ugledniji od tebe. Tada će on, koji je pozvao i tebe i njega, doći i reći: ’Ustupi mu mesto.’ Onda ćeš postiđen zauzeti poslednje mesto. Nego, ako te pozovu, idi i zauzmi poslednje mesto. Tada će onaj koji te je pozvao, doći i reći: ’Prijatelju, pomakni se na više.’ Tako ćeš biti počašćen pred svima koji s tobom sede za stolom. Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen.“ A domaćinu reče: „Kad priređuješ ručak ili večeru, ne pozivaj prijatelje, ni braću, ni rodbinu, ni bogate susede, jer bi oni mogli da pozovu tebe i tako ti uzvrate. Nego, kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, bogalje, hrome, slepe. Tada ćeš biti blažen, jer ne mogu da ti uzvrate, a Bog će ti uzvratiti prilikom vaskrsenja pravednih.“ A jedan od gostiju, kada je to čuo, reče mu: „Blaženi su oni koji će biti za trpezom u Carstvu Božijem!“ Isus mu reče: „Neki čovek je priredio veliku gozbu i pozvao mnogo ljudi. Kad je bilo vreme da gozba počne, poslao je svoga slugu da kaže zvanicama: ’Dođite, sve je već pripravljeno.’ Ali, svi od reda počnu da se izgovaraju. Prvi mu reče: ’Kupio sam njivu, pa moram da idem da je vidim. Molim te, primi moje izvinjenje.’ Drugi reče: ’Kupio sam pet jarmova volova, pa idem da vidim valjaju li. Molim te, primi moje izvinjenje.’ Treći reče: ’Oženio sam se, te zato ne mogu da dođem.’ Sluga se vrati i javi to svome gospodaru. Gospodar se na to razgnevi i reče svome sluzi: ’Brzo idi na gradske ulice i prolaze i dovedi ovamo siromahe, bogalje, slepe i hrome.’ Sluga se uskoro vrati i reče: ’Gospodaru, tvoja naredba je izvršena, ali još uvek ima mesta.’ Tada gospodar reče sluzi: ’Izađi na puteve i međe, pa nateraj ljude da dođu, da mi se napuni kuća. Kažem vam da nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani neće okusiti moje večere.’“ Jednom, dok je veliko mnoštvo naroda putovalo s Isusom, on se okrenu prema njima i reče im: „Ko dolazi k meni, a nije mu omrzao njegov otac i majka, žena i deca, braća i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik. Ko ne nosi svoj krst i ne sledi me, ne može da bude moj učenik. Ako neko od vas hoće da zida kulu, on prvo sedne i proračuna koliki će biti trošak, da vidi ima li dovoljno da završi. U protivnom, postaviće temelj, a neće moći da dovrši gradnju. Svi koji to vide, rugaće mu se i govoriti: ’Ovaj čovek je počeo da zida, a nije mogao da završi!’ Ili koji car ide u rat protiv drugog cara, a da prvo ne sedne i razmotri može li da se sa deset hiljada vojnika odupre onome koji ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako ne može, poslaće izaslanike moćnijem caru dok je ovaj još daleko, da razgovaraju o miru. Prema tome, svaki od vas ko se ne odrekne svega što ima, ne može da bude moj učenik. So je dobra, ali ako izgubi slanoću, čime li će je povratiti? Nije ni za zemlju, ni za đubrivo, nego je izbacuju napolje. Ko ima uši, neka sluša!“
Luka 14:1-35 Нови српски превод (NSP)
Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ На то нису могли да му одговоре. Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у прочеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“ А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом васкрсења праведних.“ А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“ Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’ Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’ Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’ Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’ Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’ Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’ Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“ Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик. Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’ Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик. Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље. Ко има уши, нека слуша!“
Luka 14:1-35 Sveta Biblija (SRP1865)
I dogodi mu se da doðe u subotu u kuæu jednoga kneza farisejskoga da jede hljeb; i oni motrahu na njega. I gle, bješe pred njim nekakav èovjek na kome bješe debela bolest. I odgovarajuæi Isus reèe zakonicima i farisejima govoreæi: je li slobodno u subotu iscjeljivati? A oni oæutješe. I dohvativši ga se iscijeli ga i otpusti. I odgovarajuæi reèe im: koji od vas ne bi svojega magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni? I ne mogoše mu odgovoriti na to. A gostima kaza prièu, kad opazi kako izbirahu zaèelja, i reèe im: Kad te ko pozove na svadbu, ne sjedaj u zaèelje, da ne bude meðu gostima ko stariji od tebe; I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: podaj mjesto ovome: i onda æeš sa stidom sjesti na niže mjesto. Nego kad te ko pozove, došavši sjedi na pošljednje mjesto, da ti reèe kad doðe onaj koji te pozva: prijatelju! pomakni se više; tada æe tebi biti èast pred onima koji sjede s tobom za trpezom. Jer svaki koji se podiže, poniziæe se; a koji se ponižuje, podignuæe se. A i onome što ih je pozvao reèe: kad daješ objed ili veèeru, ne zovi prijatelja svojijeh, ni braæe svoje, ni roðaka svojijeh, ni susjeda bogatijeh, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti; Nego kad èiniš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slijepe; I blago æe ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego æe ti se vratiti o vaskrseniju pravednijeh. A kad èu to neki od onijeh što sjeðahu s njim za trpezom reèe mu: blago onome koji jede hljeba u carstvu Božijemu! A on mu reèe: jedan èovjek zgotovi veliku veèeru, i pozva mnoge; I kad bi vrijeme veèeri, posla slugu svojega da kaže zvanima: hajdete, jer je veæ sve gotovo. I poèeše se izgovarati svi redom; prvi mu reèe: kupih njivu, i valja mi iæi da je vidim; molim te izgovori me. I drugi reèe: kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me. I treæi reèe: oženih se, i zato ne mogu doæi. I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svome. Tada se rasrdi domaæin i reèe sluzi svome: idi brzo na raskršæa i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slijepe. I reèe sluga: gospodaru, uèinio sam kako si zapovjedio, i još mjesta ima. I reèe gospodar sluzi: iziði na putove i meðu ograde, te natjeraj da doðu da mi se napuni kuæa. Jer vam kažem da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi neæe okusiti moje veèere. Jer je mnogo zvanijeh, ali je malo izbranijeh. Iðaše pak s njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reèe im: Ako ko doðe k meni a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na ženu, i na djecu, i na braæu, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj uèenik. I ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne može biti moj uèenik. I koji od vas kad hoæe da zida kulu ne sjede najprije i ne proraèuni šta æe ga stati, da vidi ima li da može dovršiti? Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati Govoreæi: ovaj èovjek poèe zidati, i ne može da dovrši. Ili koji car kad poðe s vojskom da se pobije s drugijem carem ne sjede najprije i ne drži vijeæu može li s deset hiljada sresti onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako li ne može, a on pošlje poslanike dok je onaj još daleko i moli da se pomire. Tako dakle svaki od vas koji se ne odreèe svega što ima ne može biti moj uèenik. So je dobra, ali ako so obljutavi, èim æe se osoliti? Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da èuje neka èuje.